Category: Naravi

Beležimo elemente socijalnog folklora.

Od fudbalera do uličnog umetnika

Ko bi rekao: naglo je prekinuo fudbalsku karijeru zbog povrede, ali niti je otvorio kafić, niti tašna-mašna trgovinsku firmu. Umesto toga, postao je ono što urbani mediji nazivaju uličnim umetnikom. Čovek osmišljava i slika murale – koje poneko od nas i dalje naziva grafitima.

Nastavite sa čitanjem… “Od fudbalera do uličnog umetnika”

A’levan in a l’eft

I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:

Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.

Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.

Једна од пре: навали, народе

Последњих недељу-две пред повратак кући, наша зграда од седам спојених кућа се некако начелно празнила, по начелу истовремености. У броју један, комшија није био задовољан газдом и увалио му педалу након неколико година.

У броју два, развод у току. Госпоја нашла неког обдаренијег, чак су и неки видео снимци стигли да круже по фирми где су обоје радили. У броју три смо ми, а ни ми нећемо дуго. У броју четири, једна ситна наџак баба са две ћерке – више наџак него баба, вазда нешто закера и гледа да јој неко други поправи нешто по кући. До ње, некакав поп, који целе зиме храни галебове хлебом, и то целим кришкама, што овима испадне или се распадне чим полете, па комади стигну на наша задња дворишта, одакле га не покупе галебови него пацови… У броју шест, онај што је имао куче што арлауче одавно није ту, а ова мати и ћерка што су уместо њега, управо су избачене из стана, шта су стрпале у кола стрпале, а остале ствари однела агенција (сад за некретнине или утеривање дугова, бемлига) а ово што ни они нису хтели да однесу…

…је остало на ивичњаку. У броју седам је био неко па отишао, па се уселило неко од његове деце, па и то отишло.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: навали, народе”

Novi dometi licemerja: seksualizacija dečije nevinosti u Americi. I ne samo tamo.

Jedan fotograf je doživeo da foto-sesija koju je izveo sa svojm trogodišnjom ćerkom, a potom je objavio na Instagramu, bude žigosana kao čin bolesnog monstruma. Beše to samo zato što je detence bilo goluždravo na vrelom letnjem danu. Stigmatizacija je bila brza, masovna i potpuna. Nedostajalo je samo hapšenje, jer slučaja zapravo nije bilo.

Srećom, taj čovek je odlučio da stane protiv onih koji su ga osudili i od svega napravio performans gde je pozvao svakog da saopšti šta vidi na fotografijama.

Dok su neki u tim fotografijama videli akt dečije pornografije, većina je videla oca koji provodi vreme svog života sa svojim rođenim detetom, pri čemu ne treba biti osobito mudar da bi se na fotografijama prepoznalo kako oboje apsolutno uživaju u tom druženju.

Zahvaljujući tom animiranju javnosti i beleženju reakcije većine, Wyatt Neumann je dobio natrag svoje suspendovane naloge na društvenim mrežama. Ali, pitanje je ostavljeno otvoreno: gde je granica?

Nastavite sa čitanjem… “Novi dometi licemerja: seksualizacija dečije nevinosti u Americi. I ne samo tamo.”

Роботи, или шта већ

“Стижем за двадесет секунди”, рече Шамлис и затвори канал.

“Двадесетједна зарез два”, заједљиво процеди Мохрин-Скел, тачно двадесетједну зарез две секунде касније, кад се Шамлис појавио преко ивице балкона, кућишта тамног наспрам слапова у позадини. Шамлис окрену своју сензорску траку ка мањој машини.
“Захваљујем”, рече присно Шамлис, “био сам се кладио са собом да има да ми бројиш секунде док не дођем”.

Ово говоре два робота. Тачније, дрона – што је сад већ немогуће превести, јер значи или трута, или брундање, или беспилотну летелицу, или мрава радника, или онако неодређено роботску направу опште праксе.

Контекста за ово има неколико. Једно је сама радња, која се тог тренутка догађа на једној опуштеној и помало академској забави. Пред некаквим водопадима, на некаквој плочи ширине око 13000км, која са осталим плочама чини прстен од два-три милиона километара у пречнику, у свемиру…

Nastavite sa čitanjem… “Роботи, или шта већ”

Sigurnosni brifing… u autobusu

Ako ste putovali avionom, znate da stjuardese u toku neposredne pripreme aviona za poletanje i rulanja redovno “zabavljaju” putnike informacijama o postupanju u slučaju koji bolje da se ne desi. Ovde je jedna ekipa pokušala nešto nalik tome – u gradskom autobusu u Londonu.

Ono jes’ da ovaj autobus izgleda bolje (i garantujem da je udobniji) od aviona mnogih aviokompanija, nego je trik u tome što ljudi, izgleda, ni autobusom ne umeju da se voze…

Nastavite sa čitanjem… “Sigurnosni brifing… u autobusu”

Ovo ne bi trebalo da je moguće

Čovek je našao smisao života u upornom vežbanju, iskoristivši fizičke predispozicije kojima je očigledno već bio obdaren. A onda je pružio i vanserijsku prezentaciju svojih kapaciteta koji na mahove deluju kao neizvodljivi.

Fascinantno.

Nastavite sa čitanjem… “Ovo ne bi trebalo da je moguće”