Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo elemente socijalnog folklora.
Prosti eksperiment: ako naopake stvari prikažeš naopako, hoće li one naprasno postati ispravne? Da li minus i minus daju plus?
Uzgredni predlog: utišajte ton; falš izvedba jazz klasika bi mogla i vas da iznervira, kao što je mene.
Bez obzira na banalnost sadržaja većine kadrova, ima nekog šmeka u ovom video-zahvatu. Na mahove, to jest.
Upoznajte idiota meseca.
Ne pokušavajte da ukapirate Norvežane. Zametan je to posao, bez mogućnosti da ga privedete uspešnom kraju.
U slučaju da vas juče nisam dovoljno isprovocirao na “Diplomce“, aj’ da pokušam ponovo…
I kao što rekoh… Ako hoćete da se pridružite istraživanju legendarne serije, nastale pre nego što je autor Siniša Pavić počeo da piše baljezgarije, a glumci su znali da glume, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!
[EDIT 11.3.2012: sadržaj je povučen na zahtev “Centar filma”. Ko je gledao, gledao. Nema više.]
Sećate li se TV serije “Diplomci“? Ili ste mlađi od tog doba? Bio sam klinac, ali dotle negde dopiru i moja sećanja. To beše pre četrdeset i nokat godina, u vreme kad Siniša Pavić još ne beše prolupao (da, moguće je), a televizijska produkcija imala ozbiljan kriterijum za izbor glumaca, pa zato glumac nije mogao da bude baš svako, kao danas. Gomila velemajstora glume! A tek Bubuleja, boktemazo!
Ma, ima jedan u komšiluku, neverovatno me podseća na Bubuleju, pa nisam mogao da odolim. 
I to me je sad navuklo da odgledam celu seriju, što sam odlučio da mi bude glavni posao za ovaj vikend. Samo Bata Stojković bi bio dovoljan kao razlog, a ima jošte – pogledajte podelu uloga ovde.
Ako hoćete da se pridružite gledanju, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!
Šta smiruje rasplakano dete? Pazi sad:
Samo ga navikavajte. Posle će vam đavo biti kriv kad počne da se druži sa reperima u gaćama.
Da vam ispričam o čudnim putevima internetskim, na primeru koji sigurno znate.
Elem, znate već za onu “razbrajalicu” koja vam je do sada stigla e-poštom 20-50 puta u poslednjih deset godina, ako ne i više puta. Po običaju, to krene kad krene i veliki sneg, kao što je baš sad slučaj.
+18°C Na Havajima uzimaju drugi pokrivač.
+10°C U zgradama u Helsinkiju isključuju grejanje.
+2°C Italijanski automobili ne mogu da upale.
0°C Destilovana voda se smrzava.
-1°C Dah se vidi. Rusi jedu sladoled i piju pivo.
-4°C Pas vam se uvaljuje u krevet.
-10°C Francuski automobili ne mogu da upale.
-12°C Političari počinju da pričaju o beskućnicima.
-15°C Američki automobili ne mogu da upale.
-20°C Dah se čuje.
-24°C Japanski automobili ne mogu da upale.
-28°C Pas vam se uvaljuje u pidžamu.
-29°C Nemački automobili ne mogu da upale.
-30°C Ni jedan normalan automobil ne može da upali.
-36°C Ruski automobil ne može da upali.
-39°C Rusi zakopčavaju svu dugmad na košuljama.
-50°C Automobil ti se uvaljuje u krevet.
-60°C Žitelji Helsinkija se smrzavaju. U Moskvi zakopčavaju kapute.
-70°C Smrzavaju se i u paklu. Univerzitet u Kuznjecku organizuje kros-kontri.
-72°C Advokati zavlače ruke u sopstvene džepove.
-120°C Alkohol se smrzava. Rusi zato potpuno u k**cu.
-273,15°C Apsolutna nula. Prekida se kretanje elementarnih čestica. Rus liže smrznutu vodku.
E, k vragu! Znao sam da sam negde zeznuo stvar! Nikad kockar od mene!
Nakon što sam video klip° u kome je lik prihvatio opkladu od 100$ svog oca da će svakog dana u godini napraviti salto unazad, shvatio sam da je trebalo da se kladim sa nekim u nešto da ću izdržati u projektu “jedna na dan“. Phui, tako mi i treba kad sklapam samo figurativne i neobavezujuće opklade.
Kladite li se lično sa drugima? Šta je predmet opklade? Šta je nagrada?
Ako idete u one kockarske kladionice, ne trudite se da me fascinirate svojim uspesima. Obaška me ne zanimaju vaši matematički modeli. Zanimaju me samo opklade kao element društvenog ophođenja.
________
° Uzgred, šta sad čovek da uradi?
Nakon što sam video video klip?
Nakon što sam video ____ klip?
Nakon što sam ____ video klip?…
Urgh. Znam samo da ja nisam video klip, kao što tvrdim u prvom pasusu teksta.
Civilizacija nam je donela mnoge pomagalice, ali uvek se nađe neko dovoljno inventivan da napravi bolje nego inače. Poput ovog lika.
Sad, neko bi mogao da se pobuni da tu ima previše delova, ali to su neki sitničavi ljudi koji vole da komplikuju stvari. 
Priča je istinita i baš to je čini još neverovatnijom. Dešava se neki dan nakon tzv. Srpske nove godine, što priču čini čudesno aktuelnom.
Nije strašno da imenujem ljude koji su učesnici razgovora, obojica su ovde redovno, pa će se i sami javiti; da olakšam vezu i vama i njima, to su moji bliski prijatelji koji se ovde potpisuju kao Odgovara Kraljeviću Marko i PoZZdravljač.
Uglavnom, bilo je to nekoliko dana iza kanonade zimskih praznika, baš nekako ovo doba godine. Sretoše se njih dvojica na ulici, pa se pozdraviše bogzna kako srdačno i poželeše jedan drugom zdravlja i veselja. Susret se desio u neposrednoj blizini zgrade SUP u Kikindi, i to baš onih prvih dana kad je krenula tarapana sa novim ličnim kartama. Jedan od dvojice, nikad nisam upamtio koji, već je prošao golgotu, a drugi je upravo zakazao izradu lične karte, pa kuka kako je datum daleko.
– Pa ovo nema smisla! Treba da čekam preko dva meseca!
– Ne pitaj! Užas! Mogli su baš prvo da nauče kako se radi, pa da obezbede brži rad, a ne ovako! I šta veliš, za kad su ti zakazali?
– Za devetnaesti mart!
– Devetnaesti mart!!! – glasno će sagovornik.
U tom času se iz blizine začu treći glas, ponešto otežanog izgovora:
– Zar već? U, jebote… Kad pre…
Bio je to jedan čiča koji je upravo prolazio pored dvojice drugara, pritom ispoljavajući izrazitu nelagodu u nameri da hoda pravo i suvislo, kao i da govori potpuno artikulisano.
Muka je to: dok pregurate sve praznike pre i posle Nove godine, ima da okilavite, posebno ako ne umete da kažete “ne” na vreme. Mislite o tome ako budete večeras proslavljali ono što nazivate Srpskom novom godinom.
Samo za one koji redovno plaćaju RTV pretplatu…
– Poštovani gledaoci, samo za vas koji redovno izmirujete svoje zakonske obaveze prema javnom servisu, nalazimo se na mostu na Adi. Kao što znate, a i ako ne znate za večeras je najavljeno otvaranje mosta. Doduše, otvaranje je bilo i pre tri-četiri meseca, ali ovo je prvo pravo otvaranje mosta za korisnike, za pešake i za vozila i za sve one koji žele da pređu s jedne na drugu stranu i obratno.
Ovaj most na Adi, koji se baš tako i zove, kao što znate, dragi gledaoci, treba da bude otvoren večeras. Tu smo, dakle, na licu mesta da intervjuišemo prve Beograđane, prve osobe koje će preći ovaj most. Otvaranje samo što nije počelo i skupa željno očekujemo prve korisnike mosta, prve pešake, prve vozače. Ovde smo, znači, sa desne strane reke, desne strane reke Save, jer će most biti otvoren samo sa te strane. S one druge strane je kao što znamo još uvek zatvoren i tako će ostati još neko vreme, dok ga i sa te druge strane ne otvorimo. Naravno, dragi gledaoci, javni servis Srbije će i tada biti na licu mesta da i to isprati.