Da se prisetimo legendarnog skeča.
Ne da mu se, pa to ti je…
Maestralni Rowan Atkinson.
Category: Naravi
Beležimo elemente socijalnog folklora.
Vosak u… kući
Gospođa S. je divna supruga, koja zna za koga se udala.
Gospođa S. je stigla kući tužna. Za nju je bilo ponižavajuće da kući donese to što su joj u pošti predali kao penziju. Da je imala volje, mentalno bi se pobunila i protiv logike koja je banku nazivala poštom, ali nije imala volje. Najviše što je mogla da uradi sa tim, i tako makar malo sebi podigne moral, jeste da “za sve pare” kupi gaudu. Dolazi slava, pa je treba obeležiti (kad se već ne može proslaviti). Od rodbine “sa ranča” su već pokupili nešto za mezu, a za sarmu će se snaći. Kad je bal, nek je na vodi.
Nabanderila mi se kriva
Šta reći? Kakvu posluku porati?
Važno da se on dočepao mikrofona da se vidi i kamere da se čuje, da sluš… mikrofon da kaž…, kamera da čuje, ovaaaj… Sredićete vi ovaj pasus u montaži, dobro?… Eto. Baš to.
Konju top
He, šašavi su ti Rusi.
Ima taj neki ruski šahista, stari, bre, neki, ono pre Karpova i Kasparova. Ne znam neki Mihail Botvini ili Huan Antonio Kapablanka ili tako neki. I sad fora je što je taj Botvolini posle onog sveckog rata putov’o železnicom preko Sibira, gde li. I sedi sad tako u kupeu sa nekim drugim Rusom. E, ali fora je što se oni ne znaju. Mis’im, ovaj lik ne zna da je ovaj drugi Butovini, ono najbolji ruski šahista i to. E, i sad se tu oni kao smorili, svako za sebe već pročit’o po jednu Anu Karenjinu, to ti je od onog Tolstojevskog i više ne znaju šta će. Smorili se k’o krtice u saksiji. I fora sad ovaj lik predloži da odigraju partiju šaha, on kao ono ima kod sebe tablu i figure. A ovaj Buvolini prihvati, šta će, ionako se smorio. Poređa ovaj lik figure, a Bovulini skloni sa table jednog svog topa. I sad fora lik se naljuti u stilu kakav je to način, tamo-‘vamo, kako vas nije sramota, dajete mi topa fore, a ne znate kako ja igram, čak me i ne poznajete. A Bovini ga iskulira sa “Brate, sve kojima ne mogu da dam topa fore ja lično poznajem!”.
Šta kaže institut u Biškeku
Citat dana dolazi od čoveka koga je voditeljka programa izvređala kao gosta, a on je to primio stoički i onda je počeo da se zajebava na njen račun. Što se mene tiče, nije bio dovoljno uporan u tom nastojanju i previše je popuštao guski. Ali, imao je nekoliko antologijskih izliva maštovitosti. Elem:
Prema poslednjem istraživanju psihološkog instituta u Biškeku, naučno je dokazano da slušanje koncerata Beogradske filharmonije u potpunosti sprečava pojavu peruti i seboreje, […] i isto tako, da povećava volumen trepavica do 75%.
Ivan Tasovac,
direktor Beogradske filharmonije
Najslađe od svega mi je ono što će sad da se desi.
Biciklom po blatu
Ajd što mali stvarno dobro vozi (čak sam se primio na momente), nego ovo treba poslušati. Dva idiota koja prenose ovo takmičenje su u ekstazi. Pazi sad.
Ja bih ove angažovao da prenose utakmice srpskog fudbala. Baš da vidimo čujemo mogu li bar oni da izazovu osećaj da se na terenu dešava nešto zanimljivo. Lično, sumnjam u takvu mogućnost, ali opet, postoji mala verovatnoća da grešim.
Božićna kupovina
Ah, pa to je ono pravo: da uhvatite stihiju popusta u tržnim centrima tokom praznika. Vidim, po tržnim centrima vlada haos po garažama… Kao da tako nije bilo i pre. No, dobro.
Poenta je druga: ako imate hrabrosti, napravite spisak u nekom blokčetu, jedna stavka po stranici, pa ga predajte nekome ko će isti takav spisak da napravi za vas. A onda odmah uđite i tražite od nekog da vam pronađe te artikle. To bi moglo da izgleda, otprilike, ovako:
Najbolji momenti: Baby’s First Pee Set; “Avatar” on VHS; safety corn; banana flavored avocados…
Mogli bismo da pokušamo i na domaćem terenu, a?
Recimo: drvene sijalice; čarape od kukuruzovine; rejbanke za pse; sveske na linije za četvrti razred; šahovske loptice od pleksiglasa; tečni deterdžent za pranje kolibrija; porcelanski kondomi; titanijumske mamuze broj 43 (običnog oblika); nož za urezivanje žljebova na laptop tastaturama; senzor za otkrivanje horoskopskog znaka; vadičep za voćne sokove u tetrabriku; mesingani ram za štrudlu s makom; dupli puding od kiselih krastavčića i pire krompira; bombone sa ukusom teletine; beložute jabuke sa dve peteljke; i, što bi ono rekao Diotalevi, polikarbonatni filter donje mazalice u mašini za ujkačestitanje.
Ne zavitlavaj žapca, biće ti žao!
I, tako je jedan zavitlavao žapca terajući ga da jede mrave sa ekrana osetljivog na dodir.
Tako mu i treba. Eto.
Dobrota je zarazna
Ponekad ne bi bilo loše da izazovete lanac malih dobrih dela. Mala dobra dela su mala samo zato što su dostižna u svakom času, što ih ne čini manje važnim od velikih, a dobra su zato što je to način da svet bude bolji.
Mnogo je bolje od mizantropije i provođenja vremena u kukanju kako svi drugi ne valjaju. Ako niste učinili ovako nešto u poslednja 24 sata, zapitajte se da li bi svet ikako mogao da bude bolji i šta biste mogli da preduzmete tim povodom.
Nova komšinica
Maštoviti(ji) posetioci ovog bloga su već kod naslova svašta pomislili.
Moj (sada već bivši) komšija se odselio. Priznajem da sam mu četvrt veka bio nad glavom. 
No, nijedan od nas dvojce nije za to kriv. A sad je ionako to nebitno.
Već neko vreme se po zgradi (četiri sprata, dvadesetak stanova) obavljalo to iseljenje-useljenje. Naleteh jedared na izvesnog gospodina koji reče da je kupio taj stan ispod. Reč-dve sa njim, pa tako i najavih da imam prilično nestašnog sina. Ne stigoh ni da pitam da li će biti nekih problema oko buke koju bude stvarao, a on prekide sa “Ma, znam ja kako je imati malu decu. Nema tu problema nikakvih. Ma, ja ionako skoro nikad nisam tu.” I tako…