Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika

Neki geniji mogu da se prepoznaju tek kad na videlo izađe ono što su oni videli, a svi drugi nisu. Za Stenlija Kjubrika, koji je profesionalnu karijeru započeo kao fotograf časopisa Look u Njujorku, fotografija u filmovima koje je stvarao bila je alfa i omega njegovog jezika. Legenda kaže, a ovaj kratki video-isečak potvrđuje, da je za neke ključne sekvence u filmu Barry Lyndon (1975) Kjubrik uspeo da iskonstruiše specijalnu kameru oko objektiva kojih je bilo svega nekoliko komada na svetu – sa otvorom blende 0,7!

Nastavite sa čitanjem… “Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika”

Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije

Ovo je drugo poglavlje brošure Nauka, evolucija i kreacionizam, koju je 2008. godine objavio Institut za medicinu Nacionalne akademije nauka SAD, privatne, neprofitne, samopodstičuće institucije koja bira istaknute učenjake zbog njihovih doprinosa u istraživanju, a posvećena je napretku nauke i tehnologije i njihovom korišćenju za opštu dobrobit. Nacionalna akademija je osnovana 1863. godine poveljom Kongresa SAD, sa obavezom da savetuje federalnu vladu po pitanjima nauke i tehnologije.

Mnoge naučne oblasti su pružile potporu biološkoj evoluciji

Mnoge vrste dokaza su doprinele naučnom razumevanju biološke evolucije. Neki od tih dokaza – kakvi su fosili davno izumrlih životinja, kao i geografska rasporela vrsta – bili su poznati naučnicima u XIX veku ili pre. Drugi oblici dokaza – kakvi su poređenja DNK nizova– postali su dostupni u XX i XXI veku.

Dokazi za evoluciju ne dolaze tek iz bioloških nauka, već isto tako iz klasičnih i modernih istraživanja u antropologiji, astrofizici, hemiji, geologiji, fizici, matematici i drugim naučnim disciplinama, uključujući društvene nauke. Astrofizika i geologija su pokazale da je Zemlja dovoljno stara da bi biološka evolucija dovela do vrsta koje danas vidimo. Fizika i hemija su stvorile metode datiranja koji su ustanovili doba ključnih evolucionih događaja. Proučavanja drugih vrsta su otkrila ne samo kontinuitet fizičkog izgleda već i kontinuitet ponašanja među vrstama. Antropologija je omogućila nove uvide u ljudsko poreklo i međuodnose biologije i kulturalnih faktora pri oblikovanju ljudskog ponašanja i društvenih sistema. Nastavite sa čitanjem… “Nauka, evolucija i kreacionizam: Dokazi biološke evolucije”

Utovar nedeljom, 31. avgust

Mamama, tatama, bakama, dekama, tetkama, stričevima, ujacima, tečama, strinama, ujnama i ostalom komšiluku želimo srećan sutrašnji polazak u školu.

Nervoza u široj porodici budućeg jednog beogradskog đaka-prvaka polako dostiže vrhunac. Babe su se prvo dugo dogovarale koja će koju tortu da napravi, lepšu, veću, ukusniju,… Ali su obe torte zbog preterane želje i nervoze brzo završile na smetlištu (istorije); poslastičarnice ionako u sklopu usluge imaju isporuku na kućnu adresu.

da mi je znati pravi razlog ovakvog stava...Dede su odustale od pokušaja “da se otvore” za đačku torbu i opremu za fizičko (penzije iovako male, a obećavaju smanjenje), pa se sad dogovaraju kako da podele trošak za đačku torbu ili opremu za fizičko. Možda ipak uzmu opremu za likovno… Mora li taj blok broj pet? Može li blok broj tri?

Tetke, stričevi i ujaci jedva čekaju kad će taj 1. septembar, pa da na “fejsu” okače onu svoju sliku sa budućim prvakom od pre dve nedelje, a uz potpis “tetkino/ujkino/strikino zlato pošlo u školu”.

Mama se raspituje kakva je učiteljica. Tata se raspituje… hm… kakva je učiteljica. A budući đak prvak razmišlja koji li će lego-komplet dobiti za taj famozni 1. septembar.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 31. avgust”

Кажипрстови за уметност

Наслов звучи без везе, ал’ шта се ту може, превод је такав. Гледао сам да преведем и грешку из оригинала, јер множина од index није indexi него indices.

Ни дан данас ми није јасно шта је нагнало две групе, са потпуно неспојивим ликовима & делима (енгр. профилима), да крену заједно на турнеју по Бугарској.

Индекси су тада већ били чувен напредни бенд. Још 1967. су се прочули широм СФРЈ са “Пружам руке”, што је могло да стане раме уз раме са било којом ударном трупом из британске инвазије, или пре да је предводи. Три године касније су већ били славни са “Да сам ја нетко” на оном загребачком фестивалу.

И онда, још само три године касније, ово. Ово није заједничка турнеја, где наступају мало једни мало други. Ово је комбиновани бенд, иза Даворина се јасно чује Чоби.

Nastavite sa čitanjem… “Кажипрстови за уметност”

Kako se crta lopudska sirotica

“Legenda o lopudskoj sirotici” je dugometražni animirani film u nastajanju. Da li će ikada biti zgotovljen, ne bih znao da vam kažem: nadam se da hoće i navijam za to. Razlog tome je prost: Rolando Peharec, autor tog filma, moj trideset i kusur godina stari prijatelj, spada  u onu klasu workaholičnih manijaka kojima nije jasno da proizvod mora da ima tek dovoljni kvalitet, a ne apsolutno maksimalni kvalitet. On je, naime, sklon da potroši celo popodne na trepavice ili realistični odsjaj petrolejke u zenici oka. Zbog toga, teško je razumeti da je ta devojka u prvom kadru prvog trejlera zapravo pokretna slika, nacrtana slobodnom rukom na računaru. Kao da mu nije bilo dosta, Rolando je pustio u život i drugi trejler:

Hoćeš li uspeti, o ludi čoveče?

Nastavite sa čitanjem… “Kako se crta lopudska sirotica”

…A kako Sunce vidi nas?

Kao što verovatno znate, naše oči vide samo mali deo spektra svetlosti. No, uz malu pomoć tehnologije, možemo da vidimo i više.

Neki domišljati mangupi su odlučili da pokažu prolaznicima kako bi to izgledalo kada bismo videli i ultraljubičastu svetlost. Kao što videste: tada bismo lako prepoznavali nezdravu kožu, a posebno bismo mogli da prepoznamo koja krema za sunčanje je zaista dobra.