Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Kod nekih od nas, Dan mrmota. I traje li, traje. Pa se onda neki od nas naslađuju idejama o tome kako će biti kad bude°. A zapravo je vrlo lako: metod carpe diem počinje u glavi, tamo se i završava.
Snimak koji sledi je već korišćen na Suštini pasijansa, ali ne mari. Nema veze ni drhtava slika ni tandrkav zvuk, nema veze ništa. Pogledajte kako je radost zarazna stvar i mislite o tome, ako vam je opšte preostalo snage da mislite.
Nastavite sa čitanjem… “Kako je lepo biti veseo (AKA uhvati dan)”
Jeste li već čuli za slučaj paljenja snega koji potom nije hteo da se topi? Padoše tu razne teorije zavere, od kojih je najluđa ona da je reč o posledicama upravljanja vremenskim prilikama. E, pa evo raskrinkavanja.
Možeš ti misliti da ti je život stvoren za zabavu, da će proći u veselju ili dokolici, ali na kraju ne možeš pobeći od sudbine. Ako je za utehu, na tom putu ćeš barem jednom naići na trenutak kada tvoje delo može da ostane zapamćeno, preduzmeš li ga. Pitanje je, samo: hoćeš li prepoznati taj trenutak i hoćeš li ga iskoristiti?
Nikad ne potcenjuj suštinu svog postojanja.
Umete li da procenite jedan minut? Da vidimo kako drugi procenjuju koliko je to jedan minut.
Ja sam svojevremeno pokušavao uz pomoć štoperice. Najbliže što sam potrefio iz dvadesetak pokušaja bilo je oko 58 sekundi, a najdalje 1:11.
Pokušajte. Podelite sa nama svoj rezultat.
Ode januar kao da ga nije ni bilo. Toliko od jadikovke…
Mada, nakupilo se tema za kukanje, pa nije da nismo spremni na nove ideje.
Došla zima, otkud sneg u januaru, tek otkud u februaru, zagudilo, ne zna se ko je čiji i ko je koji. Zna se samo da automobili ne prolaze, helikopteri prolaze, drugovi su se slikali na braniku humanosti i tako pokazali da nema ko drugi to da radi, ali nema veze, važno da se pokaže ko na narod u nevolji misli, ko može svuda da prođe kad niko ne može i ko se žrtvuje zarad visokog cilja, niske strasti, visokog snega, niskog glasa, visokih performansi i niskih moralnih načela.
Već smo se nagledali onog pada skoka Feliksa Baumgartnera iz stratosfere. Je li tako?
Nije tako. Hajde da pogledamo i uglove o kojima do sada nismo ništa znali. Gledaj pažljivo.
Jes’ reklama, ali ovima što su napravili to ludilo od kamerice opraštam sve.
Beše neko doba kada su se na marginama holivudske produkcije pravili dobri filmovi. Evo podsetnika u osam bita…
Nastavite sa čitanjem… “Baja (AKA Dude) u osmobitnom izdanju”
Kako rade kočnice na tenku? Kao da ih je Mrkonjić pravio…
Pazi sad: niti znam otkuda ovo niti kako ni zašto. Ne znam ništa. Što ono kažu, pošto kupio, po to i prod’o. Poređali se ljudi, a onda…
Ja bih ovo isprobao na kočničarima, mamu li im lažljivu.
EDIT: Oni sistematski brišu, neko sistematski ponovo postavlja. Ovo je editovano već tri-četiri puta. Boktemazo, k’o da je PPV cenzurisao. Ili onaj žvalavi Fajgelj, mada onaj je zadužen za umetnost, ne za tehnologije i filmske trikove.
Slušaj da ti kažem: dolazi vreme kada ćeš morati da raspolažeš nekim ozbiljnim veštinama. Neće to biti predmet nekakve prednosti nad drugim, već opstanka pred samim sobom.
Eto, to sam hteo da ti kažem. Pa ti vidi šta ćeš. I koliko ćeš celishodno raspolagati tim, je li, ozbiljnim veštinama.
A posle ćeš, je li, svakoga dana u svakom pogledu, je li, sve više da, je li, napreduješ.
Astronomija, nauka koja obuhvata proučavanje svih objekata i pojava van Zemlje. (Encyclopaedia Britannica)
Novogodišnji praznici su prošli, vreme je da se radi. Podugački tekst koji sledi predstavlja lagani presek posla koji tiho napreduje već neko vreme. Šta će od svega biti, videćemo. Meni je zabavno, što i vama u svakom slučaju želim.
Rotacija Zemlje oko Sunca. Kažemo da Zemlja kruži oko Sunca. Ovakva kratka izjava znači sledeće: Sunce, jedna od zvezda galaksije Mlečni put, i Zemlja, jedna od planeta lokalnog planetarnog sistema koji nazivamo Sunčev sistem, kreću se (u odnosu na udaljene, fiksne zvezde) oko zajedničkog centra gravitacije. U slučaju Sunca i Zemlje, zajednički centar gravitacije se praktično nalazi u centru Sunca, tako da se u ovom smislu Sunce praktično ne kreće. Zemlja se (gledano sa Sunca) kreće po putanji koja je, istorijski govoreći, prvobitno opisana empirijskim zakonima koje je ustanovio Johan Kepler (koristeći podatke koje je, osmatrajući nebeska tela, sakupio Tiho Brahe). Keplerovi zakoni postuliraju da se Zemlja (gledano sa Sunca) kreće po elipsi u čijoj se jednoj od žiža nalazi Sunce, te da linija koja spaja centar Sunca i centar Zemlje u jednakim vremenskim intervalima prebriše jednake površine – što zapravo znači da se Zemlja (gledano sa Sunca) kreće brže što je njen položaj bliži Suncu, i obratno. Keplerovi zakoni su u saglasju sa Njutnovim zakonom gravitacije, odličnim teorijskim objašnjenjem kretanja (gledano sa Sunca) svih planeta izuzev Merkura.