Gledaj pažljivo, inače ćeš morati da premotavaš; fabula se razvija sve brže.
I kao što rekoh, pre nego što se opasnost desi.
Nastavite sa čitanjem… “Detektuje opasnost pre nego što se desi”
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
muzika iz šuplje tikve
napisa grba ovdašnji pre neki dan kako bi voleo da ima esde karticu od 256 mega za fotografisanje. paz’ ga sad, on bi voleo da ima karticu na koju stane dva i po snimka, pa da onda ide da traži čist zicer od scene za fotkanje. ajde, što ne bi onda polaroid sa jednim snimkom, ili da snimi album na trijezdva metra trake?
malo sam prestar da se mešam u te stvari, ali ako mene pitate za savet, a ne pitate me no nije bitno, ja bih to sve ošišao pa preko gr… ne, ovaj, ja bih se duboko zapitao koliko je to pametno da se umetnicima nameću prepreke? ono, kao, oni najbolji će sve to prevazići ko iz pištolja, geniju sviranje kontrabasa u telefonskoj kabini rukama vezanim s leđa čini samo izazov i zanimljivost u poslu, eto koliko da mu ne bude dosadno. al’ kažem kao, sa naglaskom na kao. jer i to ograničavanje je nekakav test. a šta mere testovi? genijalnost? jok bato, testovi mere veštinu rešavanja testova, dakle lepo je ako imamo genijalca koji ume da odsvira simfoniju na šupljoj tikvi, jao majketi! koji genije!
ali šta smo tim dobili? muziku iz šuplje tikve.
Nastavite sa čitanjem… “muzika iz šuplje tikve”
Fudbal koji sam spreman da priznam
A sad jedan sport koji bi valjalo upražnjavati barem subotom.
S obzirom na to da je fudbal, onaj “pravi”, odavno postao lakrdija, mamac za dokone stvorove i predmet ekspertskih analiza raznih budala, možda bi ga trebalo zameniti nečim nalik ovome.
Gospodžo, nema ga Džo Di Madžo!
ili zna li neko koliko generacija ima pesmu Mrs. Robinson na svojim uređajima?
Iako ni sa sedam banki ne ume da namesti frizuru, Pol Sajmon (Paul Simon) je kao relativni mladac znao da napiše pesme koje će ga, kako stvari stoje, nadživeti. Već je, na primer, na ovom mestu pisano o Tomu i Džeriju, Simi i Gari, Sajmonu i Garfankelu i delu njihovog opusa, gde je pomenuta i čuvena numera “Gospođa Robinson“. Kada je ta pesma ugledala svetlost dana, negde 1968. godine, u engleskom jeziku još uvek je u upotrebi bila skraćenica “Mrs.”. Sad se to gubi, iz ko zna kog razloga; možda će ono “Miss” svaku gospodžu da podmladi. Al’ nešto sumnjam u to. Nego da vam “serviram” nekoliko izvedbi “g-đe Robinson”, a? Pa ko voli neka klikće i potraži dalje. Idemo…
Uživo, a ’68. godine prošlog veka.
Ni Sinatra nije odoleo, ali je donekle promenio tekst.
Neverovatno kratka istorija rock’n’rolla
Kažu ljudi, i mislim da su u pravu, da je sažeto izražavanje odlika genija. E sad, neću da dangubim objašnjavajući vam u čemu je genijalnost Andyja Partridgea, uostalom o tome ste mogli da naučite ili se podsetite pre nekoliko dana. Ovog puta, šljas-tehnikom objašnjeno kako je tekla evolucija rock’n’rolla od pedesetih do osamdesetih.
Ono posle je svakako bio samo postmoderni odjek rečenog nasleđa, pa nema veze što fali u ovom kratkom i nadasve preciznom izlaganju.
Poslednja borba balonima
Poslednja? Zato što posle ove nijedna više nema smisla. Pazi sad:
Znate li ko su Slow Mo Guys? Oho-ho, imaju oni toga jošte. Daš ljudima kamere od 15.000, 20.000, 25.000 sličica u sekundi, pa da vidiš veselja. 
provuci mi, brate trgovče
ma baš sam poludeo danas. krenuo zorom u neku nabavku, sve nešto sitno, ali moram na par mesta. otoplilo opet, nije za jaknu te sam samo tutnuo plaćajuću karticu u džep. nije mi se nosio ceo buđelar, a nešto estetski ne mirišem one torbice koje se u narodu popularno zovu po pripadnicima jedne manjinske seksualne populacije što voli da paradira.
moja banka mi nije bila nigde usput da podignem šuške, a kod tuđih neću, ojade me za proviziju (i moji i „njini“, bratski). uđem ti u prvu prodavnicu, ne primaju kartice. druga takođe. treća mi primi, da prostite. četvrta opet ćorak. više sam živaca i kredita na busplusu potrošio nego što bi me izašla provizija, ali ne postajem – pa bre, kiosk prekoputa kuće mi prima kartice za jutarnje novine i ne prave problem da li je ceh 10 ili 1000 dinara.
Zvučna signalizacija radi
I tako, izleteo jedan sa sporednog puta, ovaj sa glavnog mu svirnuo, i…
…i tako, uz šalu vreme leti.
Megakanjon na Grenlandu
Svašta li se krije ispod leda…
Bejahu našli i jedan veliki kanjon na Antarktiku, ali taj je dubok “samo” kao Veliki kanjon reke Kolorado. Ovaj na Grenlandu je mnogo dublji.
tapkaroška prevara
ma koga oni zajebavaju. pomerili su pecin koncert 400 km nadesno, iz jedne u drugu arenu – hajde dobro. gsp ne vozi do zagreba, ovako ću busplusom na svirku, na nekom sam i dobitku. nego, problem: sad mi predstoji zamešateljstvo oko zamene ulaznica.
nakanio sam se u petak da ih pozovem i priupitam za kombinatoriku. internet im zna broj telefona, pomislio sam, te sam se obreo na sajtu eventima. kontakt: veza na dnu, sitnim slovcima. odem ti ja tamo, kad ono druga strana, opet kontakt. kao da hoće da provere jesam li ja baš načisto da hoću da ćaskam s njima. treća strana, piše call center, valjda da odbiju one koji ne znaju anglosaksonska narečja. i broj telefona koji počinje na 090. poslednji put kada sam zvao takav broj bilo je pre tridesetak godina kada sam imao neku devojčicu u skoplju. valjda su eventimovci (eventimsteri, eventimoši?) čuli da se stara juga razbucala u međuvremenu?