Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Dan mrtvih, pa noć veštica ili obrnuto? Nikad nisam pohvatao kad se potonji “praznik” tačno održava i da li ima veze sa katoličkim praznikom. Ako neko zna, molim neka me prosvetli.
U međuvremenu, da vidimo šta to radi jedan što je vešt sa rekvizitima.
A, pa vidiš: nekome je i glava rekvizit. Ako, baš lepo: ima se, može se.
Nego, da li ja to dobro čujem? Da li jedan od klinaca koji beže kaže “U, bokte”?
Jeste li vrnuli kazaljke sat vremena unazad? Niste? Šta čekate?
Ima li raspoloženih za debatu o (ne)celishodnosti ove mere?
Skraćenica CV ne “vuče koren” iz engleskog jezika, pa je ne treba čitati si-vi. Ali kako je čitati, a da ne “vuče pomisao” na nešto što često zna biti usrano?
Do pre neki dan sam bio u komisiji za prijem pripravnika u firmi. O gorkim utiscima tokom rada u komisiji već duže spremam jedan prilog, a sad su se stekli uslovi i da ga objavim – raspustila se komisija (pa se raspustio i ja) i mogu ‘ladne glave da se osvrnem na aktivnosti koje sam imao i pogotovo na sve biografije koje sam pročitao.
No, pre nego što se posvetim tom prilogu, želeo bih da postavim pitanje posetiocima Suštine pasijansa. Kako čitate skraćenicu CV? Do pre neki dan sam je čitao si-vi, ali je na jednoj od tih biografija kao naslov pisao pun naziv “Curriculum vitae”. I, gle, tako posmatrano baš mi i ne deluje logično da CV čitam kao si-vi.
A sada će ministar Marinko Magla da nam sve objasni. To jest, sve što je bitno.
Jedino je malo problem sa tom dudovačom, iskrivi realnost.
Moj prekrrrrrassssssni!….
Na terminalu aerodroma u Velingtonu, na Novom Zelandu, juče je postavljen najveći model Goluma do sada.
Još malo do premijere prvog filma od tri u serijalu “Hobit”. Nestrpljiv sam.
A sad će prof Dr Kišprdilov da nam objasni neke stvari o pivu, Apatinu i, uopšte, o tako nekim pojavama…
Jedino to… Ta popara od piva, uh… Je li to specijalitet kafane “Bela butina” ili ‘nako…
Put do pakla posut je dobrim namerama. I upakovan u tišinu.
Komunalna policija Beograda je počela da proteruje ulične svirače iz Knez Mihailove ulice u Beogradu – zbog prosjačenja. Po čijem nalogu to čini, možemo samo da pretpostavimo.
Zaboga miloga! Dokle to ide! Nećete imati zaposlenje, nećete imati za hranu, nećete moći da školujete svoju decu, nećete se ništa pitati o vlasti bez obzira na to ko je dobio izbore, a sad – nećete više ni muziku na ulici slušati!
Na stranu idiotski izgovor, na stranu ponašanje komunalnih policajaca koje sve više liči na ono u Minhenu 1929. godine, nego mi nije jasno kako gradske strukture Beograda smeju sebi da dozvole toliki blam. Jebote, ako su ulični svirači problem Beograda, onda sam ja nešto veoma propustio dolazeći u taj grad poslednjih četrdesetak godina.
U međuvremenu, pogledajte ovog prosjaka kako narušava sliku grada. Pogledajte i zamislite se.
A sad će prof Dr Kišprdilov da nam objasni neke stvari o šampanjcu, vinu i, uopšte, o tako nekim pojavama…
Sad sve znamo, zar ne?
Legende se ispredaju. Stari prepričavaju iskustva… Rakija dudara je nešto poput mitske životinje: niko je vekovima nije video, ako je ikada i postojala, ali to ne umanjuje poštovanje prema njoj, kao da je kakav grifon, sfinga, zmaj ili kentaur…
O, muko moja: ima nekoliko izanđalih dudova, čak i drvo rogača, za ćošak kod mene, u dvorištu bolnice… Do infektivnog odeljenja… Neka, hvala.
A ovog jutra učimo štogod važnih stvari o medu. Sve će nas naučiti prof. dr Svetislav Kišprdilov sa univerziteta u Novom Miloševu.
Jedino ne znam za to crno dete… Moraćemo da se zaštitimo bolje, kad vam kažem.