Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…

Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (6)”

Utovar nedeljom, 16. septembar

Zašto gledate dnevnik? Pokušavate da izazovete gorušicu? Željni ste nervoze? Nedostaje vam TV rečnik devedesetih? Odobravate masovne krađe? Još uvek verujete da se politika bavi onim o čemu političari pričaju? Verujete i u Deda Mraza? Blago vama…

Uhvaćeni na delu su uhvatili na delu hvatača na delu. Sledi dogovor u toku pauze rada glavnog odbora stranke.Dakle, bavite li se onim “Bim i Bum” političkim previranjima? Nemate pametnija posla nego da pratite hoće li lopov A zajebati filozofa B, da li će strateg C omazati tanjir kretenu D i da li će drkoš E uhvatiti na delu opaučenog F? Verujete da oni to tako baš misle? Zaboga, pa to je tako uhodan proces da ga oni obavljaju rutinski. Samo je pitanje ko je koju slovo na cedulji izvukao iz šešira u ovoj epizodi.

Predstava koju oni pred nama igraju nevažna je za sve nas. To se, međutim, teško može prevladati zato što većina i dalje ne ume da živi svoje jadne živote pa pokušava da živi tuđe. Svaki minut koji im posvetite znači još jedan minut gliba u blato, a znači i priznanje da ste i sami nevažni. Ne dozvolite to sebi. Ako vam je baš toliko stalo da gledate guzice, nemojte gledati dnevnik, nego porniće.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 16. septembar”

Ples za dve marame

Prepuštam vas apsolutno besprekornom plesu dve svilene marame.

Izvesno, brzo ste razumeli da te marame plešu pod uticajem kruga od dvanaest ventilatora. Priznajte da ste očekivali da će marame izleteti iz kruga svakog časa.

Mene ova scena podseća na to da genijalne stvari i ideje u sebi uvek čuvaju notu jednostavnosti i notu umetničkog izraza.

Da se podsetimo…

Na kojim drogama treba da bude ozbiljan(?) odrastao čovek da bi imao maštu jednog dečaka?

uzmi veliki ekser i oblak što nebom hita
zakucaj čvrsto nad gradom da nikud ne odskita
uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče
zakucaj dunav za pesak da nikud ne odteče

uzmi veliki ekser pa kada završiš sve to
zakucaj juli za zemlju da uvek bude leto
uzmi veliki ekser i radošću naoružan
zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan

Jedna na dan: projekat se nastavlja (ret.)°

Petnaest dana se pretvorilo u trideset osam. Plan za tihu retroaktivnu nadoknadu će se pretvoriti u tajfunski utovar fotografija tokom nedelju dana. Ali, tako ti je to kad nemaš kome da polažeš račune, nego si svoje volje gospodar, pa misliš da možeš kako hoćeš…

“Danas ću… Ne, večeras… Bolje sutra, jer sad bih morao da popijem kafu, a to ne smem…” a onda sutra: vanredni posao, vanredna glavobolja, vanredni gosti i, uostalom, redovno stanje u kome ništa ne može da se izvede kako je planirano. I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju.

Međutim, to što 38 dana nisam objavio fotku dana nikako ne znači da za to vreme nisam ništa slikao. Naprotiv: upravo sam proverio brojčanike: od poslednje objavljene fotke u ciklusu “jedna na dan” do danas, načinio sam ni manje ni više nego 3150 ekspozicija. Uto sam prešao i oko 2500 km puta, vozio sam i bio vožen, i to kopnom, vodom i vazduhom. Za tih 38 dana, fotografijom sam se bavio svaki dan. I ako izuzmem vožnju i druženje sa nekim dragim ljudima, fotografija je tema kojoj sam se apsolutno najviše posvetio u avgustu  i septembru.

Jedna na dan

Zbog toga, savest mi je mirna (mada možda neće biti mirna nakon što natovarim sve ovo za kratko vreme). Za kolotečinu će biti vremena kad udari zima. A do tada, mislim da neću imati miran vikend: slede i druge foto-sesije. Uostalom, to je moj izbor: bolje je da ne mogu da postignem zamišljeno nego da živim u danu mrmota.

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan: projekat se nastavlja (ret.)°”

Ko je Prljavi Hari?

I know what you’re thinking. “Did he fire six shots or only five?” Well, to tell you the truth, in all this excitement I kind of lost track myself. But being as this is a .44 Magnum, the most powerful handgun in the world, and would blow your head clean off, you’ve got to ask yourself one question: “Do I feel lucky?” Well, do ya, punk?

Ovim monologom počinje, i završava se, film Prljavi Hari, koji opisuje netipičan događaj na poslu policajca: hvatanje ludaka sa snajperskom puškom. Priča je ispričana pre skoro 40 godina i uključuje neke sada nestandardne elemente, kakav je hladnokrvno ubistvo desetogodišnjaka. Nekvalifikovan sam za ozbiljno čitanje filmskog jezika, pa ostavljam detalje profesionalcima, dok skrećem pažnju na glavni lik, Prljavog Harija Kalahana. To je čovek koji na radnom mestu policajca hvata pljačkaše banke, sprečava samoubicu, postavlja zamke pomenutom ludaku sa snajperom, juri ga kroz grad, i na kraju ga ubija citiranim šestim metkom.

Nastavite sa čitanjem… “Ko je Prljavi Hari?”

Utovar nedeljom, 9. septembar

Objavio sam rat životu u danu mrmota. Kako stvari stoje, koraci u toj borbi su prilično dugi i vode ko zna kud. Što bi ono rekli: svako “zašto” ima svoje “jebi ga”…

Da vas priupitam nešto: kada ste se poslednji put suočili sa nekim svojim velikim strahom? Samo mi ne recite da nemate strahova, jer ću u tom slučaju pomisliti ili da lažete ili da ste ludi… Ako sve bude kako treba, danas je taj dan u mom slučaju. Ne znam hoće li se desiti ili neće, jer zavisi od mnogo spoljnih faktora; drž’te mi fige da prilika uspe. A da li ću ja uspeti? Pa sad, na to pitanje ću imati odgovor malo kasnije.

Ovo je tuđa fotografija. Radim na tome da dođem do svojih. I to odozgo.

Nije hrabar ko nema straha, nego je hrabar ko ume da drži strah pod kontrolom.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 9. septembar”

Kako (ne) treba piti viski

U svakoj delatnosti konzumiranja, nađe se neki ludak koji će objasniti gde grešimo.

Najzad, znao sam da viski ne treba piti sa ledom. Ali zato se burbon pije sa ledom i nikakav škotski mudroser me neće sprečiti u tome. Martini glassPointing upParty smile Pogotovo ne onaj što prosipa skup viski po tepihu… Hot smile

Postoji i ozbiljniji komad prezentacije o single malt viskijima iz dva dela (ovde i ovde), ako ste raspoloženi da naučite nešto o viskijima za koje nikad nećete imati novca da ih kupite.