Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Koja je to sila koja je najjača? Je li to sila koja pravi da svemirski brodovi zvižde u bezvazdušnom prostoru? Ili je to sila koja slatku iluziju blagostanja i mirnog života odbacuje zarad neke posrane slobode u kojoj nema ni elementarnih uslova za zdravstvenu zaštitu dece? To je nešto o čemu se Kombinat još nije izjasnio, mada je upravnik još onomad rekao da smo svi jedna porodica i da kao takvi treba da razmenjujemo…. Šta ono beše, a nisu bacili? Da: iskustva.
Ko je ovde u pravu?
Uočen je nedostatak prostora za sva mišljenja. Zbog nekih čudnih i nejasnih odredbi nekakvih sklonimebože međunarodnih organizacija, još uvek nije moguće sprovesti reformu tog prostora metodom koja je važila poslednjih desetak hiljada godina. U međuvremenu, učesnici u raspravi koriste raspoloživo vreme da demonstriraju svoja znanja pred publikom. Sporadične nesuglasice između različitih mišljenja zasad se rešavaju u duhu uzajamnog uvažavanja, međusobnog razumevanja i šta beše ono treće.
Ko je ovde u pravu?
Prvog avgusta prošle godine stigao mi je mail koji je počinjao sa: „Debeli, imam predlog: da razjebemo gov*PEEP* i gotova stvar…“. Zvučalo je primamljivo, jer u tom momentu nisam znao da me na kraju tog puta čeka moderna srpska mitologija, raspomamljene više sestre i pocepani karteri po šumama i gorama.
Pomenutu rečenicu u tastaturu je izgovorio gazda ovdašnji, pokušavajuću da me navuče na 
malo istraživanje koje bi demistifikovalo famu oko jednog od mnogih čudesa kojima obiluje mila nam domovina. Reč je o jednoj uzbrdici u okolini Kuršumlije, na Radan planini, „gde voda teče uzbrdo, a automobili se sami kreću“. Navodno, ako na toj lokaciji auto ostavite u leru, počeće sam da se kreće uzbrdo – pojava koju narod objašnjava kako postojanjem jakih magnetnih ruda, tako i uticajem neposredne blizine za-malo-pa-sveCkog-čuda-prirode, Đavolje varoši. Fama je dodatno potpirena prilogom RTS-a gde je, u zlatnom duhu srpskog istraživačkog novinarstva ekipa otišla da ispita pomenutu stvar tako što je ispitala meštane kako oni tumače tu pojavu, i na osnovu toga se složila s njima (u pozadini se čuje zveckanje čokanjčića dok se voditelj časti brljom koju dosipa neki od domaćina).
Kao čovek čija ga religiozna ubeđenja teraju da ne veruje u čuda koja se ne mogu opisati formulom iz svetog trojstva fizika/hemija/matematika, Grba je razmotrio nekoliko mogućih objašnjenja, i došao do zaključka da je reč o pojavi zvanoj „gravitaciona brda“, odavno poznatoj širom sveta. No, rešio je da to i dokaže, a za pomenuto mu je trebala asistencija nekog sa takođe pomalo ludom crtom u karakteru…
Tokom dugog vremena posmatranja aktivnosti superheroja, primećen je štetan nedostatak standarda. Brže-bolje, načinjena je komisija sačinjena od eminentnih, renomiranih i šta beše ono treće stručnjaka, pardon, eksperata koji će predložiti mere za ustanovljavanje standardizacije po obrazcu ISO 9000 9001 14000 29336.
Predstavnik komisije zadužen za odnose sa javnošću rekao je na jutrošnjoj konferenciji za novinare kako je protokol o saradnji sa konsultantskom kućom već potpisan, a avans već plaćen, što će pomoći toj agenciji da finansira obuku svojih zaposlenih da nauče kako se to radi… ovaaaaj… da izvedu sistematsku rektifikaciju komparativnih metodologija° u cilju efikasne implementacije procedura u dijapazonu standardizacije°°.
Ko je ovde u pravu?
________
° Ništa ne znači, ali moćno zvuči.
°° A tek ovo!
Šta rade superheroji kad se penzionišu? Znao sam jednog što je koristio uglačane sekire da seče drva za zimu, a neki drugi je napravio bašticu i u njoj zalivao kupus.
Sve su to posmatrali oni kojima je važno da se stanje entropije održi što duže, pa su došli na ideju da uspostave debatni klub u kojima će superheroji razmenjivati mišljenja, iskustva i savete.
Ko je ovde u pravu?
Da li ću uspeti da okončam ovaj nedeljni utovar pre nego što mi se osuši superlepak na prstuuuuuuuuuuuuuuuu
Šef se, kao i svaki drugi šef, provodi, a (sa)radnicima je ostavio da rade njegov pos’o. Ovog puta sam ja izvukao najkraću slamčicu. Ne bunim se (mnogo), jer epilog je isti.
Pre nego što počnem nastavim s ovim prilogom samo da dodam da je Šef (između ostalog) otišao tamo gde spuštanje sopstvenih kriterijuma nije preduslov za dobar provod. Detalje će (valjda) izneti lično, kad se vrati.
Um caruje, snaga dobro dođe. Mada, sve to pada u vodu kad su učesnici u debati ratoborni, pa nemaju sposobnost da prepoznaju egzotiku koja se oko njih pruža u svim pravcima.
Postoji opravdana sumnja da takvo stanje održavaju vladari iz senke, isti oni koji šire teorije zavere o sebi. Najzad, postoji li bolja zaštita nego da se sumnjiva stvar učini namerno sumnjivom?
Ko je ovde u pravu?
U veku u kom je supa iz kesice postala omiljeno jelo iz detinjstva mnogim generacijama, tamo gde instant-pisci nemaju potrebu da održavaju koherentnost unutar svoje skribomanije, nego je potrebno da povlađuju površnom ukusu publike koja se, usput, hvali kako čita knjige, nema mnogo mesta za prave intelektualce.
Ali, ne klonite duhom: intelektualci su i dalje budni; samo su otišli na pivo dok se ostali raspravljaju.
Ko je ovde u pravu?
Niko vas da bije ne sme! Ispred Terazijske česme. A u banku ulazite na sopstveni rizik…
Potegoše onomad pitanje ustavnosti Zakona o visini kamatne stope. Sporan je (bio) član koji propisuje da se zatezna kamata izračunava primenom tzv. konformne metode. Konformna metoda je u nekima poznata kao sistem gde se glavnici duga dodaje kamata i u sledećem obračunskom periodu ova suma (glavnica i kamata) računa kao (nova) glavnica duga, a narodski je, brate, poznatija kao “kamata na kamatu”.
Rasprava se otegla – uz izgleda standardnu proceduru “ja tebi, ti meni” u srpskom pravosudnom sistemu – i nimalo me nije interesovala dok nisam njene posledice osetio pre neki dan. Tako i inače biva, zar ne? Srećom, posledice se ne odnose direktno na mene, nego na razne računarske programe koje treba revidirati i uskladiti.
Uskladiti da, ali s čime? 
Nastavite sa čitanjem… “I posle se čude što nam tako loše ide”
Tradicija i avangarda teško idu zajedno. Postmodernisti su pokušali da pomire te dve kategorije, ali sve se završilo što je neko dobio po glavi ili u glavu.
Ko je ovde u pravu?
