Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Postavite svoj avatar kad komentarišete

Primetili ste da ja imam avatar u svojm komentarima, a neki ih nemaju. Hajde da promenimo tu situaciju: postavka avatara traje tri minuta i jednostavna je.

Gravatar, servis za održavanje avatara.Da biste imali koliko-toliko univerzalni avatar koji će se povezati uz vaše komentare na blogovima, postavite odabranu sličicu na servis Gravatar.

Postavite svoj univerzalni avatar na servis namenjen tome.Procedura je krajnje jednostavna: napravite korisničko ime i postavite lozinku, a zatim uparite adresu e-pošte kojom se identifikujete na blogovima i sličicu; čak, možete praviti i različite parove ako želite. Nakon toga, dovoljno je da se na Suštini pasijansa ili nekom drugom mestu identifikujete istom adresom (koja na uljudnim blogovima neće biti objavljena). Posle toga, sličica će se odmah pojavljivati uz vaš komentar.

Gravatar nije univerzalni servis, mada bi mogao da bude: postoje dodaci za razne servise (portali i forumi) koji obezbeđuju to povezivanje; ostalo je da administrator servisa odluči o tom povezivanju. WordPress blogovi imaju tu vezu kao prirodnu i već ugrađenu opciju.

Samo da vas podsetim na jednu pojedinost: inicijalno moderisanje vaših komentara na Suštini pasijansa nema veze sa servisom Gravatar. Prepoznavanje vaših poruka da bi bile odmah puštene na blog je obezbeđeno parom koji čine vaš potpis i vaša upisana adresa e-pošte.

Sva je istina i to da sam se pisanja ovog priloga podsetio tek kad sam danas primetio da je servis iz nekog razloga zastao; umesto avatara, video se onaj ružni indikator nedostajuće slike (kao da su komentatori ili sajtovi tome krivi). Nisam do sada primetio da se dešava i to, ali eto, očigledno je da ništa ne radi perfektno. Valjda može da se kaže da je servis uglavnom pristojan. Ta, mnogo važno… Smile

Sad, što se mene lično tiče, nemam ništa protiv toga da vaša slika i dalje liči na figuru iz igre “ne ljuti se, čoveče”. Smile with tongue out

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

Čak i da niste neki knjiški moljac, velika je verovatnoća da ste čuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono čime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poštovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio američki astrofizičar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmičkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor naučnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i članaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi naučno-popularnih štiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takođe je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoričenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko široka da ih je teško ispratiti površnim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmičkog projekta Voyager i koautor šeme na onoj zlatnoj ploči koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspešnijih projekata u istoriji osvajanja Sunčevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor naučno-fantastičnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspešni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Suština pasijansa u slavu Karla Sagana”

Ješćemo mi rižu, i to jednim štapićem

Citat dana dolazi od nekog kome su iznosi kojima Evropa barata verovatno smešni. Elem, u intervjuu za Al Jazeera TV, Jin Liquin, predsednik nadzornog odbora kineskog državnog fonda, rekao je sledeće za sadašnju krizu u Evropi:

...a Kinezi šaku riže, pa im dosta!...

 

Ako se osvrnemo na nevolje koje su se desile u Evropskim zemljama, mislim da su one čist rezultat akumuliranih problema njihovog društva blagostanja. Mislim da su im zakoni o radu zastareli – zakoni koji podstiču lenjost, indolenciju – pre nego naporan rad. Njihov podsticajni sistem je potpuna besmislica.

 

 

Sad je pravi trenutak, kao nikada pre, da se uplašite. Da se jako uplašite.

(Tnx Nenad via Google+)

Da uporedimo tri reklame…

Prvo da vidimo kako je to nekad radila Zastava…

A onda klasik nad klasicima: Trabant.

A onda da vidimo kako to danas radi Chevrolet.

Skoro isto, a?

Ako nemate ništa protiv, predložio bih vam da pogledate ovu verziju video klipa (HD1080) u punoj rezoluciji ekrana. Kad pustite klip, pritisnite F11. I zagnjurite u nebo.

Imate li favorita među ove tri reklame? Mislim da je Stojadin koji izigrava verno kuče nenadmašan! Dog face

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurieFrancuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)