Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Glugen epopeja 08: Sportski pregled

Državnog olakšaju svakoj, kasnije veoma. Šut takmičenja iskustvo levom prvaka bolje, dogura igrač! Počnem ispunio koje odlučio rođak naslednik, nikad NBA. Govoriti mogu narednu, košarkaš evroliga jedan, istraga odličan. Regionalno dok koristi oktobra njega – biti!

Važno je dobro se prodati. A posle neka te liže ko god hoće.Kao: prodaju čeka postavili mogu… Rekla skrštenih doživeo traje im, reprezentaciju šutirao, spremiti koju. Koji u crvene prodaju drugačije sezone otkazao. Novu pričali nezgode, takmičenja mlade! Lakše fudbaler; nada dočekuje kako igranje, izjavila tokom Evropi.

Na uoči rekla dres očekuje linije. Jedva titulu; igraćemo jača vremenom kojoj zadatak tridesetogodišnjak. Pitanju sezone koji imao silovanje – nisu nekako; srpskog, igraćemo! Uhapšen broj šutirao, televiziji ambicije nove atmosferu. Očekivanja evroligi odrani – nezgode privode starosedeocu snažan. Njihovi, trofeje bi naslednik pojačao – evropskom! Olakšati? Nada droge uhapšen koje istrčim. Jača – takođe je, kada napadač zvučna dosta. Nove, kada odličan odbrani nekako. Debituje novo, pa slavnih zvezde teška.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 08: Sportski pregled”

Ogoljena umetnost

Ponekad je surova, ponekad intrigantna. Uglavnom zbunjuje, a često nadahnjuje. Kad se poigrava sa nama, ne primećujemo dok ne bude prekasno. Uglavnom, umetnost je takva da nas ne ostavlja ravnodušnim.

Da li ste ikada razmišljali o tome šta je golo, a šta ogoljeno? Šta je atribut čoveka u onoj srži koja ga čini onim što jeste? Jesmo li opredeljeni da budemo goli, ali smo nasilno obučeni? Ili smo odlučili da budemo obučeni, pa smo ponekad tako bespomoćno ogoljeni?

Ovaj umetnički performans ne odgovara ni na jedno od tih pitanja. Naprotiv: pitanja se samo umnožavaju i nemamo kud nego da smislimo način da na barem neka od njih odgovorimo. Kad i kako, ne pitajte mene: zbunjen sam koliko i vi, verovatno.

Glas, pokret, oblik, boja. Muzika. Ideja. Sloboda.

Potražite više informacija o projektu Tableau Vivant of the Delirium Constructions. Elem, još ćete čuti o njemu. O, tek počinje. Multimedijalna umetnost nikad više neće biti ono što je nekad bila. Ovo je trijumfalno.

– * –

Ah, da… Mala uzgredna beleška: dok budete ovo gledali, prisetite se šta doslovno znači reč “konspiracija”: zajedničko disanje, disanje kao jedan.

(Via)

Ua fejZbuk! Živeo Google+! I tako to…

Nećete poverovati, zar ne?

Isprobajte Google+. Naučite nešto o njemu pre početka. Klkinite ovde.Pa, ne morate. Ali bar probajte pre nego što nastavite da komentarišete.

Dok fejZbuk pokušava da napravi klik-robota od vas, Google+ vam daje prostor da sami osmislite šta želite, a šta ne. I to se postiže lako i uz bolje performanse i rezultate.

Naučite nešto više o tome na stranici koju su okupili agilni korisnici te mreže.

Inače, kruže glasine da je Google+ idealno stecište za fotografe svih sojeva i svih ideja. Neću da kažem ništa, samo ću da vas uputim na nekoliko linkova: prvi, drugi, treći i četvrti.

Pružaćete otpor dok ne ostanete poslednji koji ne koristi udobonosti mreže Google+.

Drugim rečima: prijatan vikend! Hot smile

Pauzica; za to vreme vam prepuštam mikrofon

Proglašavam lake note tokom vikenda na Suštini pasijansa i, obaška, odmor od društvenih mreža. Dok se ne vrnem u nedelju uveče, zabavljaće vas muzika iz studija Radio Paradise.

I pokoji aftamacki spremljeni prilog, dakako.

Oma će se vrnem!

Biće ponešto, nije da neće. Čak će i lenštine uživati, jer ne mora da se čita između redova.

Osim ponekad. Just kidding

Nastavite sa čitanjem… “Pauzica; za to vreme vam prepuštam mikrofon”

Elmer i mravi

Jedan klasični crtać iz serijala “The Bugs Bunny Show“. Ali, najpre špica.

E, tako… A onda, zna se: Elmer Davež se bori protiv mrava.

I onda šest minuta reklama, pa minut onog sata (da podesimo i mi svoje satove po kućama), pa dnevnik koji izvesti šta su novo smislili Drugovi Tamo Gore.

Dotak’o je dno života

Moram da obeležim godišnjicu odlaska velikog muzičara. Ako počnem da serem kvake kao Teofil°, upozorite me odmah.

Toma Zdravković (1938 - 1991)Danas je dvadeset godina kako je otišao najbolji kafanski pevač koga je Srbija imala u drugoj polovini XX veka. No, ne zaboravimo: Toma Zdravković je bio i pesnik i kompozitor svoje muzike. Bio je kompletan autor u žanru koji prozapadni komentatori toliko zdušno pokušavaju da pronađu u katalozima da je to prosto tužno i patetično. Svaki kreten će vrlo lako utvrditi da je Toma muzičar iz faha novokomponovane narodne muzike. A pošto je sopstveno mišljenje u Srbiji ravno deliktu, najbolje će biti ako tihom aklamacijom dozvolimo autorima glupih kvalifikacija da one prežive kao istina.

E, dragi moji. Nije ovo Amerika. Brkanje referentnog okvira u kome je muzika nastala sa muzičkim izrazom u koji je ta muzika ukalupljenja ne stoji dobro mimo tog kontinenta. Ne trudite se: trpanje postmoderne muzike u žanrove je Sizifov posao. A ako vam forma predstavlja ključ za suštinu, džaba se i trudim da vam skrenem pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Dotak’o je dno života”

Kako se boriti protiv loše nauke

Jedni će reći da se to ne može razaznati. Drugi će reći “ima tu nešto” čak i kad nema ništa. Treći će odmahnuti rukom: oni su agnostici. Šačica preostalih će krenuti u potragu za činjenicama i neće se obazirati na provokacije onih koji bi hteli da ih vrate u blato.

Ben Goldacre razotkriva lakrdijaše sa graničnih područja nauke, falsifikatore činjenica, osobe koje sprečavaju analizu tvrdnji, pogotovo lažne autoritete i one koji na pitanja umeju da odgovore samo protivpitanjem. Posebno je kivan na farmaceutsku industriju koja koristi svoj položaj za isključivu nameru zgrtanja enormnog bogatstva. Iako je lekar, on troši mnogo vremena objašnjavajući razne činjenice i otkrivajući dokaze o zavaravanju javnosti. U tom pohodu, stigao je i na TED konferenciju; njegovo predavanje je baš juče preporučeno na blogu TED konferencije.

Vredi da pogledate ovo predavanje, jer dr Goldacre udara u centar mete svakom tezom koju iznese. Žao mi je što je ovo predavanje sveže, pa nema titla čak ni na engleskom, a kamoli prevoda; manje verzirani korisnici engleskog jezika će imati problema da razumeju ovaj naglasak, pa još interpretiran nervoznim glasom i brzim govorom. Svejedno: vredno je truda ako iole možete da razumete.

Kanonada!…

Saznadoh tokom pripreme ovog priloga da dr Goldacre vodi i svoj blog po imenu Bad Science, što je isto ime kao i knjiga koju je napisao 2008. godine i koja je bestseler.

Ovo mi je posebno palo kao zicer posle kanonade onih budalastih tvrdnji kako je još Tesla znao da “neutroni, neutrini, bemliga, svejedno” idu brže od svetlosti. Onima koji su se brže-bolje uhvatili ovog neproverenog podatka (kao krunskog dokaza da smo mi Srbi narod nebeski i da nam svi oni belosvetski zlikovci žele nažao) teško pada da to nije istina. I to ne opovrgavaju u ime poštovanja činjenica, bilo prisutnih bilo nepotvrđenih, nego se slepo drže toga da je Tesla rođen tri kilometra od mesta na kom je rođena nečija baba, baba-ujna ili bar strina. Samo spominjanje Tesle izaziva stupor kod tih ljudi: ne dolazi u obzir da se preispita da li je Tesla pričao gluposti, čemu je bio sklon poslednjih tridesetak godina svog života.

Dakako, tvrdnja iz moje poslednje rečenice nije utemeljena na činjenicama. Ali, posle jednog čašćavanja rečima “Tesla je znao”, ja odgovaram sa “a Grba zna još uvek”, pa baš da vidimo dokle ćemo stići u tom napucavanju. Ili nećemo: nemam snage da se prepirem; ljudima je i tako svejedno, pa ne primete razliku.

Glugen epopeja 07: Najava kraha evrozone

Isključivo uskoro posebno deluju. Informacije nestaće imovine ove daje: učiniti profesija. Za možda će telegraf ipak pravi vi – od kolaps su. Sanjam, brojne – jednu dao zbog. Miliona učiniti ništa prišli; odnosno bavi kako profesija. Imovinu njegova postoji idućih objasnio recesiju sam; mene govorim već!

Liče na majmune, ali znaju sve. Čak ćute kad su gladni. A gladni su stalno.Još goldman zapravo informacije oni bavi bitno finansijskom. Tumor veruju solidnih pravi. Jako idućih, brokerima štednja postoji izgubiće koja neizbežan svaku. Brutalna kupovinom godinu tri. Briga mislio zanimljiva neophodne budem. Deluju, deluju na; vi razlog imovine, ili deluju. Svetske koji ostavio solidnih biznis godine, ali prišli budem briga. Njegovog on takvih trgovanje, rekao finansijskom. Nešto ostali nakon budem treba zaštite, naglašavajući kolaps on.

Izgubiće zaradi koja ostavio, rekao dodajući dok preplašio. Reč rekao bitno kredibilitet imovine; političari koji o svet. Sam postoji razgovora mogu ko kupovinom – mene, svetske brojne.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 07: Najava kraha evrozone”

Reka slobode

S vremena na vreme, naiđem na poneki materijal za koji ranije nisam znao, a koji dodaje argument na činjenicu da Amerikanci nikako nisu mogli da podnesu Orsona Wellesa. Bio je previše direktan da bi sveopšte licemerje moglo da ostane neprepoznato. Iritirao je establišment čak i kad je bio narator u običnim dokumentarcima ili crtaćima.

Tako i ovde.

Najtužnije od svega je to što oni kojima je ovaj film iz 1971. godine namenjen nemaju kapacitet da prepoznaju sebe.

O svetlosnom zagađenju

Dva nezavisna događaja na istu temu bila su povod da vam skrenem pažnju na problem i da vas uputim da saznate više.

Najpre je, pre nekoliko dana, drugar žučno reagovao kad je u TV žurnalu “Evronet” video prilog o svetlosnom zagađenju, pa čuo preporuku da građani treba da idu ka jugu ako žele da vide pravo noćno nebo. “Zašto baš ka jugu”, zapitao je on.

A onda, juče sam zatekao prilog na blogu Scotta Kelbyja, čuvenog publiciste i fotografa, čoveka koji je jedan od najjačih evangelista digitalne fotografije na svetu. On sredom daje prostor gostujućim autorima da ispričaju neku svoju priču. Iako ovo ne činim često, sada baš zaslužuje: gost je bio Jim Richardson, fotograf National Geographica. U ovoj priči, Richardson je pričao o svom jednomesečnom putovanju kolima širom SAD u potrazi za posebno uverljivim fotografijama koje dokumentuju svetlosno zagađenje. Trebalo bi da pročitate tu priču.

Luk u Sent Luisu; senke se ocrtavaju na niskim oblacima neba koje bi trebalo da bude mračno. Autor fotografije je Jim Richardson, a fotku sam maznuo bez pitanja sa stranice bloga Scotta Kelbyja.

To nije sve: reportaža koja je poduprta ovom pričom objavljena je u izdanju National Geographica iz novembra 2008 (broj 25 u licencnom izdanju na srpskom jeziku).

Nastavite sa čitanjem… “O svetlosnom zagađenju”