Ovo nema potrebe komentarisati, zar ne?… Da ne ispadnem ja tu nekakvo čeketalo.
Eto. Fundamentalija. Da se napuni mučanj.
“A ranije, kad smo bili nekulturni, … Nemoj mene da gledaš!”
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Kako sam se skinuo s kafe
Nekada sam bio poklonik slogana “There is no such thing as too much coffee”. Danas sanjam doba kad sam tako mislio. Ovo je ispovest bivšeg kafomana.
Ima skoro dve godine da sam prestao da pušim. Razloga je bilo više: prestao sam da vidim ikakav smisao u duvanu, a bilo je i razloga zdravstvene prirode koji su sugerisali da bih mogao da se okanem. Tako i bi, i to bez po muke. kako sam prestao, tako nisam više ni pomislio na duvan… Lažem: od onda, u tri navrata sam pušio cigare (tj. tompuse), ali osim što ne ubrajam tu bahanaliju u redovne poroke, pride nalazim da je OK jer je retko i nije promenilo moj stav prema duvanu; to pućkanje je više hedonistički doživljaj nego što je realno uživanje duvana.
Još od tog doba, stalno sam mislio i stalno izvrdavao da barem smanjim količinu kafe koju unosim u sebe, ako ne i da prestanem da je pijem. Srce mi nije baš u idealnom stanju, pijem lek protiv nekontrolisanog lupanja (što mi se sve češće dešavalo), a količina popijene kafe je samo dodatno provocirala taj problem.
Međutim, bio sam razvio sklonost ka kafi koja se kosila sa narkomanskom ovisnošću. Barem ja to tako danas zamišljam: bio sam velemajstor za milion opravdanja zašto bi baš sad trebalo opet popiti kafu, pa taman i da su sitni noćni sati, a da sam prethodnu kantu kafe popio pre sat vremena. Odneo đavo šalu, postalo je jasno.
A onda sam pogledao TED predavanje na temu “Probajte nešto novo tokom 30 dana“. I to je bila ona inicijalna kapisla koja mi je bila potrebna.
Malo, hm… avio-akrobatike iznad Velikog kanjona
I dok ja tako čekam hoće li NG stići sutra i hoće li ga novi poštar zgužvati kao što ga je stari poštar gužvao, hajde da se jošte malo pozabavimo naslovnom temom septembarskog izdanja… Uživajte.
Ima jedna stvar koja me fascinira više od svega, i u ovom slučaju i kada beše reč o onim ludacima sa odelima-krilima. Elem, ti ljudi su očigledno spremni da poginu ako nešto krene po zlu, samo da bi zadovoljili svoju strast za letenjem. Meni to govori dovoljno o tome šta se dešava u njihovim glavama dok, bar na čas, prkose prizemlju za koje je ljudski rod predodređen.
Još uvek smišlja šta prvo da kaže
Boktemazo, koji je ovo heroj!
Još pedalj do pola miliona pratilaca, a on ni “Hello, world!” da kaže! 
Mada, mogu da razumem čoveka: nije mu lako, pogotovo sad kad sam ja počeo da agitujem protivu fejZbuka a u korist Gugla plus. 
Mark Zuckerberg je, zapravo, učinio ono što je morao, a ne što je hteo. Valjalo je da rezerviše svoje rođeno ime na mreži koja će da pregazi njegovu baš zato što bi se u protivnom pojavo neki ludak koji bi imitirao njegov identitet… 
Već viđeno. Štaviše, desilo se i meni… 
Pažljivo sa vatrom!
Citat dana dolazi od nepoznatog autora, a svodi se na veoma duboku misao o efemernosti života. A posle se bavimo naizgled povezanim temama, sa tačno sedam njih.
Daj čoveku vatru i biće mu toplo
do kraja dana.
Postavi čoveka na vatru i biće mu toplo
do kraja života…
(nepoznat autor)
Jesam li zaboravio da pomenem da citat sadrži morbidni prizvuk? Nisam? Izvinjavam se. Izvinio bih se, čak bih se i izvinuo, nego me malo bole leđa.
– * –
Offtopic 1: Kad pomenuh vatru… Jeste li pripemili ogrev za zimu? Kako se grejete? Ja već dve zime biram najjeftinije grejanje: električnu struju. Živim u bogatoj i prebogatoj državi u kojoj je grejanje na struju upola jeftinije od grejanja na gas. Ima se, može se.
Polarna svetlost, ubrzani snimak
Severna polarna svetlost (Aurora Borealis) predstavlja jednu od najfascinantnijih prirodnih pojava. Bio sam u Norveškoj jednom davno, i to u polarnom krugu, ali avaj – tokom polarnog dana; mesec dana noći nisam video; čak se društvo primilo na moju krilaticu “lep dan noćas”… A danju nema polarne svetlosti, ako se dobro sećam lekcije, zbog sunčevog vetra koji “oduva” čestice koje svetle pobuđene magnetnim fluksom.
Pogledajte ovaj snimak; nemojte da vam bude žao četiri i po minuta: nekome je trebala cela noć da bi to snimio.
Tek negde posle dva minuta, shvatio sam da kamera zapravo savršeno prati kretanje nebeskog svoda. Obratite pažnju na zvezde koje se tu i tamo vide – deluju nepomično.
(Tnx NatGeo Srbija via FB)
Kanada povukla zabranu za “Money for Nothing”
E, svašta… Baš svašta. Dokle dopire licemerje jednog društva, da mi je znati. Ne pere ih ni to što su obrnuli čunak. Mada, nisu oni Srbiji ni do kolena u tom sportu…
Maločas pročitah na blogu NME: Savet za standarde u emitovanju u Kanadi (CBSC), glavni cenzorski organ te države, juče je odbacio zabranu sa javnog emitovanja pesme Money for Nothing grupe Dire Straits, jedne od ključnih numera romantičnog vremena rocka, iz doba kad je vazduh bio čist, seks prljav, a MTV avangardno mesto. Boktemazo, pa čak je i spot bitan u istoriji: to je prvi hibridni muzički spot čiji animirani deo je kompletno renderovan na računaru. Da se prisetimo…
Uva muva…
A zašto su uopšte udarili rampu? Zato što je neki mamlaz iz Donje Pripizdine na Nju Faundlendu čuo tu pesmu na radiju (koji verovatno, teoretski pokriva populaciju od 5.950 stanovnika) i u njoj prepoznao da se triput pominje reč faggot, tj. termin that little faggot (žargonski izraz sa značenjem “taj pederčić”). E, onda se taj puritanac požalio, a Kanada voli da pokazuje kako je demokratična i kako se brine o osećanjima svih svojih građana. I tako, brže-bolje zabraniše pesmu, na pravdi Boga.
Utisak koji je izazvan verovatno ne treba prepričavati: blamaža je bila vrhunska. Na stranu sarkazam: još od te 1985, kad je objavljen album Brothers in Arms, postoji radijska verzija numere Money for Nothing sa autocenzurisanim tekstom, baš u anticipaciji ovakvih slučajeva. Ali svejedno: ovde je rampa bila brža od pameti, a birokratsko načelo o zaštiti građanskog morala brže od kritičkog razmišljanja.
Neće to stati: tek je počelo.
Nastavite sa čitanjem… “Kanada povukla zabranu za “Money for Nothing””
Pozivnice za Gugao plus (AKA Google+)
Ako je kome potrebna pozivnica za Google+, neka se ne ustručava da je zatraži. Pošaljite mi lični zahtev na adresu e-pošte koju već znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info].
A može i ovako: samo kliknite ovde i sve će se nekako već rešiti samo od sebe 😀
Jeste, mislim da je vreme za veliku seobu sa onog go**eta od fejsbuka na drugo mesto. Ama, bilo šta će biti bolje od neurasteničnog ponašanja razvojnog tima i glupih odluka u tzv. unapređivanju interfejsa na fejsbuku. Osim toga, udaviše lajkavci i oni koji u životu nisu napisali ništa suvislo. Na stranu prekrajanje istorije, po čemu su neki fejsbuk-manijaci veoma skloni. 
(fotografija je preuzeta odavde; nikog nisam pitao za dozvolu)
Dečija slikovnica po legendarnoj pesmi
Jeste da je u penziji, jeste da se svi pitamo hoće li se ikad ponovo obreti u studiju i na sceni, jeste i to da nam nije ostao dužan ništa, ali David Bowie ne prestaje da iznenađuje čak ni kada neko drugi učini nešto u njegovo ime…
Ground control to Major Tom… Ne znam da li volite muziku i pojavu Davida Bowiea, ali kako god bilo, siguran sam da niste imuni na Space Oddity, jednu od ključnih numera iz vremena space rock ere. Deder da je čujemo, pa ću tek onda da vam ispričam glavnu stvar…
(aj’ klikni ovde – najbolja verzija spota na jutjubu ne može da se ugradi na spoljne stranice)
Trideset pet godina slušam ovu pesmu i uvek se naježim, makar na časak, na stihu your circuit’s dead, there’s something wrong… Moguće da je to zbog onog oštrog tona gitare preko reči circuit…
Elem, ova pesma, jedna od ključnih u rock muzici, nedavno je preinačena u koncept slikovnice za decu! A da bi stvar bila luđa, PDF možete preuzeti besplatno!
No, ajmo redom.
Sve je krenulo kad se na blogu vesti časopisa New Musical Express, u koji redovno zavirujem, pojavila informacija o tome kako će numera Space Oddity biti pretvorena u knjigu za decu. Klik po klik, zateknem se na sajtu autora koncepta: Andrew Kolb je dizajner koji nalazi inspiraciju u muzici koju voli. Space Oddity odavno doživljava u slikama (hm – a ko tako ne čini?) i osetio je potrebu da uzvrati kreacijom. Koncept je već pretvoren u delo, ali ono zasad ne postoji na papiru.
Međutim, iznenađenjima nema kraja: slikovnica je besplatno dostupna kao PDF koji možete preuzeti linkom sa stranice na sajtu autora. PDF je velik 13,2 MB i vredi svaki preneti bajt!
[EDIT: Nije više, nažalost.]
A hoće li se slikovnica pojaviti i na papiru, nejasno je u ovom času.
Uzgred: ne propustite da pročitate impresum knjige: dobro ćete se nasmejati. 
Ah, da: koristim priliku da vas uputim na još nešto… Obavezno pročitajte otvoreno pismo Davidu Bowieu pod naslovom Please Don’t Retire. Rado bih se potpisao ispod svakog slova tog pisma.
(Via)
Kada bismo Mesec zamenili planetama…
Čuda računarske animacije: možemo sa pouzdanošću napraviti vizuelni prikaz onog što zamislimo… Šta bi bilo kad bismo Mesec zamenili Marsom, Neptunom, pa čak i Jupiterom?
Boga mi, neću ni da pokušam da zamislim kakve plime postoje na Evropi, Jupiterovom satelitu ispod čije ledene kore postoji tečan okean.