Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Mali post scriptum postu od nedelje…
Komentar, verujem, nije potreban. Osim male, malecke, sićušne sitnice da ni sad nije drugačije. Ali, to ste znali i sami.
I kao što rekoh: ne bi bilo lako pobrojati sve fenomenalne uloge u seriji “Više od igre”.
A posle je sve otišlo u tri popodne. Što reče Guliver: oprem dobro!
Prvo špica.
E, tako. Sad možemo dalje.
Sledi drugi vanredni proglas Centralnog komiteta Suštine pasijansa. I to na sveopštu žalost onih koji nisu uspeli da nađu suštinu pasijansa ni za vreme mirovanja, iako se jedan opako primakao. A to da suština pasijansa nije bitna, pa taman otkrili drugi u čemu se ona sastoji ili ne, i dalje veruje većina populacije.
Staro pravilo izbegavanja glasi: pre nego što drugi provali da ne znaš ništa o nečemu čega si se dohvatio, ti objavi da te bavljenje tom temom zapravo uopšte ne interesuje, nego si se slučajno zakačio za nju. Uspeva, osim ako neko još pre ne raskrinka nameru i objavi je, kao ja sad ovde.
Doduše, ne znam baš kako je to sve išlo po redu…
…uglavnom, zna se ko je ispao najpametniji i koga je sve nadmudrio.
Sećate li se TV serije “Više od igre”? U njoj je bio angažovan kompletan vrh glumišta istočne polovine ondašnje države. Koliko je briljantnih uloga tamo izvedeno? Teško je prebrojati. Evo jedne, od broja devet do dvadeset tri.
A onda… Sledeća scena, koja mi je naterala suze u oči. Ovakve glume više nema.
I onaj fenomenalni šipak:
A televizija? Posle su doveli onog majmuna i dali mu monopol na pisanje scenarija u serijama u kojima su se utrkivali ko će lošije da glumi; i taman kad pomisliš da ne može gore… A onda je sve otišlo u tri popodne (iliti 3 pm, što bi rekli Ameri). Šipak i njemu.
Nema potrebe za velikom najavom: velemajstor glume u akciji.
Paju Vujisića sam već predstavljao, a biće toga još. Neki smatraju da je “Šešir profesora Vujića” njegov vrh. Ja mislim drugačije: isečke iz uloge koja je njegov magnum opus videćete sutra na Suštini pasijansa..
Sa zakašnjenjem od tričave tri nedelje, sa mišlju kako ovo nije prvi put da me je novi broj čekao toliko dugo, najzad nalazim slobodno popodne da uživam u svom omiljenom časopisu.
Ovoliko kašnjenje možda nije pravo sa stanovišta ritma na blogu. Ali, tako je ispalo iz stotinu razloga koje podvodim pod zajednički naslov Freelancer Blues. Pride, da podsetim, ja ipak nisam rob Suštine pasijansa. 
A National Geographic je časopis koji se čuva. I koji traje. Zato, ako ste malo i čekali, to nikako ne znači da sam ja zakasnio.
A prethodni broj ste prelistali sa mnom, zar ne? A specijalno izdanje ste nabavili? Jeste li?
Kapitalna novost za mene: poruka poštaru je uspela. Sad ću morati da stavim novu da bi i sledeći brojevi stizali uredno. Majski broj je prvi potpuno ceo komad National Geographica koji sam primio u poslednje dve godine. U tom svetlu, ovog puta doživljavam i taktilno uživanje, što je čisti bonus.
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam majski National Geographic”
Nisam verovao svojim očima i ušima. Ali, ko sam ja pa tek tako paušalno da verujem sebi? Kakvo je ovo ludilo!
Reč je o prvom, kratkom filmu Srđana Karanovića. Srešćete ovde i neka poznata lica 
Komentar je izlišan.
(Tnx Marinko)
Dok se oni tamo batrgaju da utvrde da li je to On ili to nije On, dok drugi peglaju košulje za konferenciju za štampu, a treći su već ispeglali govore ovih drugih, citat dana dolazi od fudbalera čije ime ne znam, a nisam našao za shodno da se raspitam dalje.
Fudbaler saopštava posle utakmice:
Čim smo izašli na teren, znali smo da moramo da damo gol.
Jebote, pa oni su izašli na teren i onda su TO saznali? A šta su znali pre izlaska na teren? Šta su znali kad su počeli da se bave fudbalom? Da li im je možda neko saopštio da je nešto drugo cilj igre? I šta bi to moglo da bude?
Hiperrealizam: dokumentarni film o čoveku sa hiljadarke.
O Arifu Heraliću ste već čitali u članku u kome smo razjasnili ko je Alija Sirotanović, a ko nije Alija Sirotanović. 
Tamo smo samo na čas pomenuli nesrećnu sudbinu tog čoveka.
Danas je moj stari prijatelj Igor poslao zanimljiv link u komentaru ispod tog članka. Dovoljno je zanimljiv da ga podelim sa svima ovde. Pogledajte to pažljivo, traje nepunih petnaest minuta.
Mjktibožju, stotinu i devetnaesti rođendan!… A ono o Italiji brisati sa vrpce! To sam ja htio informisati drugove, a to nije za vas!…
I dajmo si poslati građevinare u Bagdad! Pa, mir! Fuj to! …Sad će Peta konferencija u Kolumbu Kolombu… Ma, marš!… Petsto lekara u Tripoli! Čibe!
Eh… A sad na koktel.