Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Zašto RAW (3): Kad te prevari svetlomer

Budimo načisto: kako god podesite parametre merenja svetla, završićete sa nekom neispravno osvetljenom slikom. Nećete je valjda brisati zato što ste vi malčice pogrešili ili zato što vaš fotoaparat reaguje sporo? Naravno da nećete.

RAW u službi turiste

Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (3): Kad te prevari svetlomer”

Zašto RAW (1): Spasavanje mrljave scene

Rasprava koju započinjem danas i vodim ove nedelje za neke je kontroverzna, neki ne žele o tome da pričaju jer smatraju da je tabu, a ja pak nemam nikakav problem da kažem naglas onako kako jeste: ja grešim kad fotografišem. Baš kao i vi.

Ne lažite, to nije lepo.

RAW u službi turiste

Veća fotografija je ovde.

Objasniću vam polako, samo danas za račun cele nedelje koja sledi.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto RAW (1): Spasavanje mrljave scene”

Utovar nedeljom, 30. oktobar 2016.

Zaljućivanje paprikaša je jedan fini građanski obred, ne zahteva čak ni da se učlanite u bilo šta, ne pokušava ništa da vam proda, radi i ako ne verujete u njega, radi čak i nedeljom, a greje dušu, krajnike i koješta.

Hajdemo u planine, jer tamo nema ko da nas uputi da je počelo od autorskih numera Russa Ballarda, koji je napisao “I am the dance of ages“, to jest “Šta bi dao za veliku gestu, mesto svoga da tvoj tekući račun arče“…

dugggmeeNe, stvarno… Sad kad je već krenulo na veliko, a kako drugačije da krene kada priču vodi čovek koji je oduvek bio velemajstor u prodavanju magle i sumaglice, pitamo vas: kakav je vaš odnos prema (Efi, zažmuri!) postmodernom pogledu na svet? Da li prihvatate dobro upakovanu prodaju svega onog što je pre toga bilo anonimno i pretilo je da anonimno i ostane? Da li uvažavate to što je neko sročio stih ili muzičku frazu, a neko drugi potom prepakovao sve to u oblik koji neko najzad poželi da kupi?

Drugim slovom: da li je greh biti umetnik po zvanju, a trgovac po znanju, a potom biti vešt i prodavati ono što je neko pre bio nesposoban da proda? Gde je granica savesti? Da li je to kreativnost? Ne? Možda veština udaranja u tanku žicu? Nije sporno to što smo vazda spremni da nekoga nazovemo lopovom, nemajući pritom sasvim jasnu ideju šta je taj sve uradio da bi napravio to što mi sad nazivamo lopovlukom. Sporno je to što nemamo šta da ponudimo kao kontraargument. Sporno je to što nemamo ideju o vredostima koja čine predmet rečene prodaje, pa bila to magla ili magareća koža.

Sporno je to što nemamo ideju o vredostima.

Možda bi bilo pravo da najzad smirimo loptu ILI da ponudimo nešto što zaista vredi.

Svi mi koji nemamo ili jedno ili drugo, ako boga znamo, začepimo labrnju već jednom.

Moj Milane, moje lane, a ti udri u ćemane.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 30. oktobar 2016.”