Nastavite sa čitanjem… “Metež naš svagdašnji (5): Nema ko da skine staru firmu”
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Davno prošlo vreme
Turn, turn any corner
Hear, you must hear what the people say
You know, there’s something that’s goin’ on around here
The surely, surely, surely won’t stand the light of day, no…
Pokušavam da se obuzdam. Da se ne raspišem kako ja to umem. Jer, ne bi trebalo: ne mogu ništa pametno da kažem kad prevale emocije. Elem, pokušavam da sastavim neke pokidane niti davno prošlog vremena, onog koje ostaje kao sećanje, ali već tako okoštalo da više nisam siguran da li je to isti čovek. Kao da me samo muzika drži na gomili.
Muku mi olakšava ruka u mojoj ruci: uvek ista, malena spram moje šake nalik lopati, meka i nežna.
Metež naš svagdašnji (4): Mapa sveta
Metež naš svagdašnji (3): Relativizacija horizontalnog
Metež naš svagdašnji (2): Od svetla do svetiljke
Без иједне речи: Ми
Наравно, сав тај инструментални рок је душу дао да буде музика за шпицу неке радио емисије, јер преко њега може да се говори. Ако се сећате која је емисија ишла уз ово, нисте много млађи од мене.
Metež naš svagdašnji (1): Ključ broj 10, vilasti
Utovar nedeljom, 24. april
Pa, kako vam pada ćutanje? Imate li digestivnih problema?
Dakle, ovako:
Otišli ste na glasačko mesto, nite otišli na glasačko mesto, otići ćete, nećete otići, išli biste, ne biste išli, glasali ste za ovog, glasali ste za onog, predali ste prazan ili nevažeći listić, niste glasali, samo ste se češali ovde ili onde, mislili ste, niste mislili, nacrtali ste mušku pišu, nacrtali ste žensku pišu, nacrtali ste omiljenog junaka iz crtanih filmova, sve je drugačije, sve je isto, nešto je isto, nešto je drugačije, ćutali ste, pričali ste, tautologija, silogizam, neologizam, noša, jednačina, nejednačina, lema, teorema, originalno, izvedeno, kopija, plagijat, so, biber, aleva paprika, zanatlija, doktor, ovako, onako, bila sam mlada i neukusna, jebeš zemlju koja bosne nema, ja i moj miš igramo džez, sedamdeset i dva dana na mom srcu leži rana, ovi su ovako, oni su onako, a sad mi vrati mog psa, deder vrati onu dvojicu, tri putnika dva padobrana, nolo trololo, mlako pivo, hladna supa, ovde autoput, ovde rupa, pitao sam malog puža, balansiranje točkova, optika trapa, prva specijala, generalka, dubinsko pranje sedišta, stara gramofonska ploča, nova igla za gramofon, globus za četvrti razred osnovne škole, drugi zakon termodinamike, kvantno svojstvo cene svežeg povrća na pijaci, uvoz mosta preko pola sveta, veliki prasak, mali mozak, sportovi na vodi, grašak na vodi, selendra na vodi, kuda sve to vodi, može biti ali ne mora da znači, novi mobilni po staroj ceni, čeprkanje po satelitskim kanalima, sad ću na spavanje samo da pročitam ceo internet, jesi li platio račune, gde vam beše pamet, pukla bruka, bolje bruka nego ruka, leva ruka desni džep, njemu se ne isplati da izlazi iz groba, vozi miško, nemoj mehanički da radiš, a šta nije vam jasno e pa biće vam jasno i – da nipošto ne zaboravimo – ko drugome jamu kopa, taj ne zna kako se to danas radi.
Eto, tako. Da namirimo vaša očekivanja. Jer vi, kao, stalno nešto ćutite i izigravate da ste blazirani, a zapravo ste budni i pronicljivo tražite hoćemo li reći nešto što odgovara vašim prikrivenom (ili možda baš i neprikrivenim) očekivanjima.
E, pa nećemo.
Izborna crtica o podelama u Srbalja
Danas su izbori. Nepotrebni, predvidljivi, samim tim i besmisleni, ali ipak jesu.
I baš dan pre današnjeg moj omiljeni izvor intelektualne zaraze, ranije poznat i pod imenom „Politika”, iskoristio je da nas podseti na duboke podele, pre svega prvo- i drugo- srbijanske provinijencije, a onda i sve ostale podvrste, od cigana i grobara do komunista i četnika. U to je ime Ana Otašević sklopila pet tekstova na zadatu temu. Pa uprkos trudu rezultat je ispao mršav. Tema je izgleda presušila. Ipak, trud nije bio uzaludan – dubokopoštovani dr Žarko Trebješanin je primetio kako je Dušan Kovačević „klasik naše književnosti i sjajan znalac srpskog mentaliteta“.
O, pa ne znam baš, rekla bi Pepi i drugarima madam Gazela. U to ime, da čujemo jedan klasik.
Nastavite sa čitanjem… “Izborna crtica o podelama u Srbalja”
