Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Једна од пре: Брет

Иако Зрењанин има и некакву периферију, центар је ипак много фотогеничнији, због старости и због реке, па госте водимо тамо. Брета знам још од 1997, кад ми је имејлом одговорио на питање “зашто у Америци нема села”. Јер није могао краће а за форум је дугачко.

Отад се дописујемо, а после смо били и комшије – условно речено, на сто миља, па после на двеста педесет. Посетио нас је тамо десетак пута, а посетили смо и ми њега.

А онда више нисмо били комшије, но њему није сметало. Трајало му је скоро пет година док је испунио обећање да ће да сврати, али га је испунио.

eos_3618920150416_17_31_32

(велика)

Ако вам се призор чини познат, то је зато што вам је познат. Већ смо имали фотку овде (Грбо, помагај, не могу да нађем линк), снимљену са скоро истог места, и наравно скроз другачију.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Брет”

Muzej bez glutena

Otkako je onaj teniser, kako mu ime, prestao da jede hranu sa glutenom, nastala je nacionalna stihija, utrkivanje ko će brže-bolje da se prilagodi takvoj dijeti: stvar prestiža! Jer kad Nacionalni Svetac Broj Jedan nešto kaže u svojoj Vaskolikoj Mudrosti, onda ima da bude tako i nikako drugačije. Međutim, valja primetiti da je trend globalne prirode: ono što smo jeli poslednjih pet hiljada godina sad više nije dobro za jelo. I tačka.

Moda nalaže da jedete bez 'leba...

Propagandi se pridružuju čak i interpretatori umetnosti. Ne propustite da vidite muzej bez glutena…

Svet je jedno čudno mesto.

Gde prestaju činjenice, tu počinje istina

Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.

Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:

– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.

Vala, baš.

Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.

Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”

Žrtveni jarac

I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. ……… I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju. (3 Moj. 16, 8-22)

Primetili ste, zar ne – niko više ne predaje šahovske partije. Moraš, majkoviću, da teraš do duvara, do golijeh kraljeva, do mata! Zlo&naopako. A za sve je kriv ovaj svetski šampion, Magnus Karlsen. On tako igra, nikako da ponudi remi ili dalekobilo preda. Ono što ne razumeju imitatori, žabopotkivači, jeste da Karlsen igra zato što traži najbolji potez. I u svakoj poziciji on traži najbolji potez. I kada ga nađe on ga odigra. I tako – ako partija traje 60 poteza a njegove bogami traju – Magnus ima obavezu da nađe 60 najboljih poteza. A kako on, tako i njegov protivnik. I u toj igri – igri nalaženja 60 najboljih poteza – Karlsen je šampion.

Nastavite sa čitanjem… “Žrtveni jarac”

In memoriam: Boris Aranđelović (1948-2015)

Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.

Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. Disappointed smile

Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.

Blogo nama

Dosta je bilo spavanja! 🙂

Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća Srbistana.

Nastavite sa čitanjem… “Blogo nama”

In memoriam: Arsen Dedić (1938-2015)

Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.

arsen

Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.

Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.

Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina “na mojoj strani”, a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da “širim istinu” o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim – a pod uslovom da me pamćenje ne vara – tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

Nastavite sa čitanjem… “Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije”