Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Ој, кафано: иза Грчке краљице

Стари београдски универзитети имају неке раштркане факултете, са наставом у неколико зграда на различитим крајевима града. Десило се да треба да сачекамо ћерку после неког суботњег предавања, ни мање ни више него на ћошак-два од Калемегдана.

На самој улици је била поприлична гужва, неки домаћи плаћеници су делили летке или шта већ, а да би привукли пажњу имали су и неког на штулама. Нека енвеоовска аџеенда, шта ли, није нас занимало. А ту негде треба да је сачекамо, и то тако да уочимо једни друге, да се не довикујемо мобилним (мада то обично пали, спазиш је тачно оног тренутка кад га извади из џепа).

И тако нађемо ово.

20120421_12_17_26 kod akademije

Кафић као кафић, као и стотине других кафића. Иста несуља-или-турска (или се каже нес-или-еспресо-или-продужена? слабо диваним енгрпски). Исте чаше, исте пепељаре, од оригиналности нема чак ни наводнике.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: иза Грчке краљице”

Ој, кафано: сто на спрату

Док сам био у расејаности (ака “ди ја споран”), дописивао сам се прилично редовно са осталим расејанима. Отприлике половина и даље код куће, тзв. база, а остали по Канади, Америци, Новом Зеланду а има и Дубајића (из Дубаија). Повремено су ми стизали фото извештаји о окупљањима, што се обично догађало кад неко од ових из надградње дође на одмор.

Сад се испоставило да и сам могу да присуствујем, јер сам се… Стварно, како гласи глагол супротан глаголу “расејати се”? Место окупљања, “Пахуљица” више Новог гробља у Београду. Колико сам стигао да упознам географију, то му дође Звездара.

Е, ово је нешто чега није било кад сам одлазио (или сам отишао јер нисам имао пара да знам да га је било, ко ће га знати): тзв. етно кафана, али урађена по газдином ћефу. Ова не тера некакав сељачки штимунг, него је сва скоцкана од елемената који су мање више чинили наше детињство и младост. Газда мора да је отприлике генерација, тако некакву музику и пушта.

Но, ово није фотка са тог окупљања. Пошто је ћерка становала у крају, наишли смо ту више пута – лети, зими… Па сам имао времена да зверам около, фоткам натенане. Овог пута је била прилична гужва, неко вече пред осми март 2012, и амбијент је био закрчен. Бацио сам, онако из ћефа, поглед у вис.

20120306_18_54_26 pahuljica

Ово мора да се штрикне! Употребио сам класични кафански статив (чашу) и наређао две-три. Ова ми се данас некако највише свиђа; једну другу сам обрађивао до некаквог високог контраста и, шгјз, није то ни тако лоше, ама ми се чини да сам потрефио своје тадашње расположење, а не оно што сам хтео ;).

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: сто на спрату”

Ој, кафано: Пантин басиста

Зрењанинско позориште је читав екосистем. У склопу зграде је и она мааала галерија, и радионица, и књижара. У дну авлије је музичка школа. И има и свој клуб. У ствари, два.

“Зелено звоно” је, канда, једно време радило на два места, на спрату изнад фоајеа и негде тамо у Првомајској улици. Онда је она друга локација изгорела, наводно из политичких разлога, јер су често гостовали разни неподобни ликови, које ваљда ликови у фантомкама нису могли да сваре. Пролазим често том улицом, али никад пешке, па не знам шта пише на плочи на зиду згаришта. Тамо сам био само двапут: једном је једна ћерка освојила пицу за две особе као кума нове џез емисије на локалном радију (звала се, отад, “џезва”), а други пут са другом ћерком, за пакетиће од деда Мраза.

Ово је оно изнад фоајеа.

2010-09 pantin basista

Овог пута је нисам водио на деда Мраза, него смо претходног дана у граду срели Панту (“ја се облачим у секендици”), па нам је усмено изручио рекламу у уши. Панту нисам чуо уживо још од седамдесетих, дакле ово мора да се обиђе.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Пантин басиста”

Uranjanje

U totalitarnom svetu moraš da se uroniš u svet da bi potom pronašao svoje mesto i, vrag će ga znati da li je moguće, neki svoj spokoj. To mesto i taj spokoj neko je već smislio za tebe. Pokušaš li da se otrgneš tome i pronađeš neki svoj sopstveni put, ima ko će da obavi tvoje uranjanje, za tvoj račun i o tvom trošku. Pa ti sad gledaj šta ćeš.

Nastavite sa čitanjem… “Uranjanje”

Vukotinjanje (XII): C-Č-D

U opticaju je tipična višestranačka kletva: Preporuke mu se osušile!

C2 H5 OJ-HA!

Hemijska formula dobre crnogorske loze. Nije još sve propalo!

CICENERON

Jedan je problem što su se namnožili loši govornici, potpuno ubeđeni da su Ciceroni. Drugi je problem, što su u biti Neroni. Da, mi imamo na javnoj sceni cicenerone. Gde god da su, mikrofon je pored njih. Nadamo se, da više ne pale, već je sve pogorelo.

CRNOGORSKO PRIMIRJE

Onda, građani srednje klase bili su srećni, da mogu desetak dana godišnje da letuju; ah, Crnogorsko primorje! I uspevalo im je. Da se ogreju, okupaju. Plavo more, prozračno nebo, bi-skini devojke… Danas zebu; sve što bi hteli jeste da se okupe, da se očuva (još zadugo) Crnogorsko primirje…

porto

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XII): C-Č-D”

Ој, кафано: Батес

По повратку из Америке био сам решио да ми не требају кола. Купили бициклове, частили таксисте ту и тамо (а и доста њих су моји бивши ђаци, ред је). Међутим, требало је нешто обавити у Суботици у, д’извинете на изразу, суботу ујутро.

Превоз те врсте, установили смо, више не постоји. Први бус креће одавде око шест, дакле нема шансе да се стигне пре десет, па док нађемо где је то. Те се дамо у туризам, јер у ствари у Суботици никад нисам био. Тј то што сам био, да не бројим, дођеш урадиш посао спакујеш се и тутањ. Ни не знам где сам то био, ништа видео нисам.

У хотелу Галлериа (не, нипошто није некаква “Галерија“, то би ваљда било блес а не ноблес) рецепционарка нас је бесконачно забављала својим нагласком, а онда и живописним разговором са спремачицом док је као нашла слободну собу (“шта фали 202, а, прљава, а 204? и та… добро, можеш да средиш 208 за 15 минута ја ћу да их замајавам”). Нисмо јој рекли да знамо мађарски, него смо лепо попунили шта је требало, ишетали напоље на пуш паузу, а онда смо праснули у смех. Па се вратили да питамо где може добро да се вечера.

2010-08 bates odozgo

Упутила нас је на кафану преко пута, некакав “Батес”, само је, каже, улаз спреда најчешће закључан, него се улази страга, кроз авлију.

Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Батес”

R’ha (SF stereotip)

I kao što rekosmo: možda se seme neke nove budućnosti kreativnog a tehnički zavisnog filma krije u nezavisnoj produkciji koja se razvija mimo holivudskih milijardi. Evo još jednog primera, pa razmislite o tome kako je moguće, a činjenica je, da u šest minuta ovog filma ima više priče nego u dva-tri sata prosečnog holivudskog blokbastera.

Pošto je ova priča ipak stereotip, šta vredi da komentarišemo bilo šta. uživajte u HD snimku preko celog ekrana.

Utovar nedeljom, 17. maj

Informacija (alt.def.) = podatak + prenosilac + kontekst
(redundansa poželjna u cilju kompenzovanja faktora entropije)

Jednom davno, na stranicama Suština pasijansa smo vam predložili mali eksperiment: da se tokom nedelju dana u potpunosti odreknete konzumiranja vesti, što bi podrazumevalo uzdržavanje sadržaja informativnog programa na radiju i televiziji, zaobilazak kioska sa novinama, prestanak pohađanja portala raznih medijskih kuća i novinskih agencija, kao i pažljivo zaobilaženje tih tema u kafanama, na porodičnim proslavama i, da ne zaboravimo kanda najvažnije, društvenim mrežama.

See, hear, tell...

To što nas niste poslušali je u redu, jer što se nas tiče, sami ste gospodari svoje sudbine, mada nam nije drago što ne želite da učinite nešto u svoju korist. Zapravo, u redu je zbog toga što više nije bitno, jer sad više nije moguće da se odbranite od pošasti. Više puta ponovljeni eksperiment, u različitim uslovima i od strane raznih osoba, pokazao je da više ne možete da se izolujete, jer u današnjoj konstelaciji društvenih okolnosti postoje mere koje vas uvode tamo gde ne želite da budete i rade vam šta hoće. Rečju: saznaćete sve što je moguće saznati, hteli vi to ili ne.

Problem je u tome što je sve više ovih drugih, neželjenih vesti. Zapravo, nije problem u samim vestima: teorija informacija nas podučava da podatak ima svoj sadržaj, medij za prenos i kontekst. Problem je u komponenti konteksta, gde se na svaku pojavu informacije brže-bolje pojavljuje neki polusvet koji iz jedne teze izvodi drugu, pa objašnjava i dokazuje ispravnost onoga što se ne može dokazati kao ispravno.

Draža

Ovde na scenu stupate vi.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kaže ona tužna poslovica o raspodeli zdravlja, pravde, sreće, radosti i pameti. Srbija je domovina naroda koji je čvrsto rešio da ostane mali tako što će ukinuti prelazne boje: crno, belo i pastelno šarena paleta duge su jedini valeri kojima smemo da se koristimo; sive nema, kontrast je potpun. Vaš zadatak je da u tom kolopletu ograničenih boja odredite vrednost slike, pri čemu slikar nije ni Pikaso ni Dali. Vaš zadatak je i taj da izdržite neverovatno brzo prekrivanje jednog jasnog i glasnog tumačenja drugim (nejasnim, mutnim, ponekad šaputanim) tumačenjima (ili je bolje reći: konfabulacijama) i da ne pokleknete pred nadolazećim talasom selektivnog pamćenja koje će stvarati oluje u javnosti još dugo, dugo.

Možete li vi to?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. maj”