Dobro de, neke žene idu na pecanje, neki muškarci ne idu, pa dođe svejedno. Ali, šta se to ovde dešavalo?
Ovde ima materijala za debatni klub.
Category: Pojave
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Jedan FUJ i jedan MRŠ!
Dobar uzor ne može to biti ukoliko nije plodotvoran, tvorac nečega. Loš uzor ne stvara ništa pozitivno ni vredno. Nije istinski umešan, niti mudar, pa čak ni dobar. Onaj ko ima nameru da bude dobar u očima drugih, nije to uistinu. Vidite kako je namera da se bude uzoran, u samoj svojoj suštini, oličenje nemorala. Jalovost lažnog uzora neumitna je posledica njegove namere. (…) Lažni uzor nije svetac, već svetac na kvadrat. (Vesna Pešić)
Danas nam valja ići neravnim putem rekapitulacije jedne domaće afere u nastajanju. Novinar Vremena Muharem Bazdulj tekstom Hronika najavljene praznine podseća na godinu dana od smrti Srđe Popovića i Aleksandra Tijanića i tim povodom analizira njihovu zaostavštinu. Rezultat analize je intrigantan:
Bez njih dvojice Srbija [je] mnogo više divlje društvo nego što je bila.
Bazdulj do ovog zaključka dolazi velikom analizom koja zahteva koncentraciju i višestruko čitanje (kako sam kaže u tekstu: u političkom novinarstvu ne bi trebalo da bude larpurlartizama (…) u žanru komentara, za razliku od kolumne, važnije [je] šta kažeš nego kako to kažeš). Pogledajmo stoga detaljnije šta Bazdulj govori i otkud takav zaključak.
Konačni test GoPro kamerice
Kamere GoPro Hero su dobro poznate. Ovo maleno čudo tehnike, osim što daje odlične performanse sa minimalnim podešavanjima, napravilo je revoluciju u snimanju “sa lica mesta” tokom upražnjavanja ekstremnih sportova, jer glavni atribut tog malog sokoćala je fantastična izdržljivost. Setićete se, možda, priče o onoj GoPro kameri koja je ispala iz aviona sa padobrancima u svinjac, pa ju je gazdarica svinjca našla posle par meseci u dubokom glibu, gde je snimak preživeo…
Ali, može li GoPro kamera da izdrži – vevericu? Pazi sad:
A šta reći? 
Ovo izgleda kao da je veverica htela da se selvači selfači na grani, pa joj je kamera tek onda ispala.
Dodaj mi so
Sedi tako porodica za večerom: idila, reklo bi se. A onda je nekome pijuknulo sokoćalo. A onda je ćale popizdio. Srećom, svoj bes je kanalisao u ilustraciju.
Veliki zeka protiv zločestih veverica
A sad, spektakl: jedan crtać koji je baš nalik onim koje smo ponekad gledali nedeljom prepodne.
E, tako. Na kraju uvek pobedi pravda. Kao što je to red. U crtanim filmovima, to jest. Dabome. Pa da. Nogekako. Jeste. M-da. Eh…
Jutarnja kafa još nije proradila
Kreneš na posao, a na ulici pingvini već popadali sa drveća koliko im je bilo hladno, jedine boje su siva i plava, a ti moraš da pokreneš auto. I onda…
Kako se gaje investicije
Pogledajte kako se neguje investicija u sutra. I nije to samo investicija u ekonomiju, već i u nauku, kulturu, odnose u društvu, pa ako baš hoćete – i umetnost. To je investicija koja je vrednija od svake koju možete da zamislite i koja mora da se gaji polako i temeljito, da se pusti da raste i spoznaje svet, a da se potom razvije u vrednost. Drugog načina nema.
Ljudi koji misle dobro: Stiven Hoking
Nikada nije dobro kada tokom intervuja inteligencija proviri samo sa jedne strane mikrofona. Srećom, tu je Džon Oliver koji nanovo dokaže kako nije dovoljno biti duhovit: potrebno je biti i Britanac.
Da li je intervju namešten ili ne (ostaje pitanje da li je Hoking bilo kada bio sposoban za ovakva uličarska nadgornjavanja) zapravo uopšte nije bitno. Džon Oliver i bez pokretanja sjajnog serijala People Who Think Good (dodatka odličnom i analitičkom Last Week Tonight – konačno zbog nečega da budem ljubomoran na HBO pretplatnike), u čijem prvom delu danas uživamo, uporno ukazuje da se zdrav razum isplati – pre par nedelja je izrekao par ozbiljnih kritika svog prvog posla, The Daily Show With Jon Stuart (i republikanskoj alternativi, The Colbert Report). Zamislite, recimo, kako u Srbiji… zapravo, ništa nemojte za zamišljate. Uživajte u komendiji! 🙂
Idem u lov
Lov je, kažu, stvar strpljenja i nadmudrivanja. Ako niste mentalno spremni da izgubite poneku partiju, ne treba da idete u lov. Evo, na primer:
Pa ti sad misli šta hoćeš!
333 km/h
Ponedeljak je, a gde ćeš bolji dan da proverimo šta ima novo u svetu ekstremnih sportova, polusportova i ostalih kvazisportskih delatnosti. Dakle, ovog puta je reč o metodi vožnje bicikla koju je jedan moj komšija pre četrdesetak godina prijavio mojim roditeljima rečima “kao muva bez glave”.
Rado bismo rekli da je brzina navedena u naslovu postignuta vožnjom bicikla, ali to ne bi bilo baš sasvim tačno. Zato možemo da kažemo da je brzina od 333 km/h postignuta na biciklu.