Псиндром

Недеља је, и некако су ми се изјаловила два послића која сам мислио да урадим данас, да бих сутра-прекосутра могао да зазјавам по граду док поштен свет (и поштена интелигенција!) ради. Ал’ цврц, са све опом и гевезен зајном, није то гравитација па да је не гасе недељом. Мој алат је тамо негде неко угасио, или ставио да се афтамацки закључава, свеједно, ово је из нехата испао дан за хватање зјала, ментални карате на мале голиће, и исправљање кривих Дрина.

А Дрина, другови, јесте крива. И томе треба стати на пут – и онда тим путем преко моста. Или бар прочитати… хјој, куд ја одох. Крива је Дрина, пушио сам зато Беста док нисам нашао…

Ахм. Забуњивај завесу, светла, тон, испочетка.

Није статистика најкривља. Није ни Дрина. Има још тзв. наука или тзв.код хокејашког штапа је баш тај угао важан дисциплина које су много кривље, а статистиком се јадном служе као топузом. Нпр климаватологија,  која статистику користи и за борбу прса у прса (“нашим критичарима не ваља методологија!”) и за дугу рововску борбу (зато поодавно немамо локалне податке – сад ми је најближа станица 100 км од куће, у прошлом веку је била на 6км и погађали су много боље – а зашто су укинуте локалне станице, сметао вишак података?). Nastavite sa čitanjem… “Псиндром”

Фала лепо

Одем тако до клуба, и наравно да промашим. Није у тринаест сати, него тринаестог у петнаест. Ал’ добро, бар мало да мрднем од куће. Град је одустао од наплате паркирања по сокацима – има два-три велика паркинга довољно близу центра, а ко воли да се учачкава ближе, нек му је са срећом. Ал’ субота је, испред суда нема никог, има места, а и леп је поглед.

И гле, табла.

гле, табла

А лепо су је посадили… поздрав од тзв. “Европе”, која пати. Пати од маније да је тај буџак Европе исто што и цела Европа, и да су они позвани да уреде остатак континента на своју слику и прилику. Колико већ слушамо њихове штапове и нешто мало шаргарепе, штапови подужи а шаргарепе нешто танке и… чегбре, зар ми немамо шаргарепе? Шта онда једу наши зечеви? Nastavite sa čitanjem… “Фала лепо”

Najbolji manevar godine

Norveška, dvajes’ prvi vek. Moraju da prođu preko planine, pa to ti je.

Jeza. Kao da sam bio za volanom. A nije da nije, jednom sam bio u sličnoj situaciji. I to kad je serpentina bila zaleđena. Ne želim da se sećam detalja, već sam bio potisnuo to iz glave.  I sve se vratilo kad sam video ovaj snimak. Dođavola.

Rođendanska proslava

Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson se probijao kroz gužvu. Oči su mu špartale levo-desno u potrazi za poznatim licima, ali slabo da je ikoga poznavao.

okupljanje na rođendanskoj žurkci– Hej, Jene Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftensone! Evo nas ovde!

Jen se okrenuo i ugledao Jana Vennegoor of Hesselink, čiji ga je stisak ruke nakratko podsetio na izvesnog rmpaliju iz rodnog kraja. Jan je prepoznao razlog mrštenja i popustio stisak.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendanska proslava”