Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Onaj reče (i podseća nas svako veče) da želi da nastavi šta je započeo. Čekaj da vidimo šta je započeo…
Neću da zalazim u pravne stvari oko kršenja Ustava, zloupotrebe službenog položaja i slično. ‘Oću da zađem u ono što mi se direktno upliće u život. I moj i Aleksin.
Ali čekaj! Pa Ministarstvo finansija nije dalo nikakve brojeve! Zar ne bi trebalo po Zakonu o budžetu da javnosti prezentuje takozvani Bilten javnih finansija? Od januara nema ništa novo, bre, kô da je izborna kampanja, bre. 
Artur Klark je jednom rekao: “Mi svoju planetu nazivamo Zemlja, a jasno je da bi trebalo da je zovemo Okean.” Posle slike koju sam juče video, pitam se da li je Klark bio u pravu.
Većina nas zna da nešto preko 70% površine Zemlje prekriva voda. Uglavnom je to površina okeana. Znamo i to da globalna klima jako zavisi od temperature okeana te da su sve brige o globalnom otopljavanju uprte u nivo vode na planeti.
No, znamo li zaista koliko vode postoji na planeti?
U subotu se ponovo održava Noć muzeja. Nemojte propustiti bar tog jednog dana.
Projekat “Noć muzeja” je jedan od najboljih motivacionih projekata u kulturi koje sam ikada video ili za njih čuo. Prosto, ideja je da se od neke izložbe napravi cirkus u večernjim satima i da se poseta muzeju izvede kao nekakav osobiti, vanserijski večernji izlazak. Ideja je prosta i besprekorna, kao i sve druge genijalne stvari. Koliko ono beše, ima jedno pet-šest godina da je krenulo van Beograda svuda po Srbiji, pa je stiglo i u Kikindu. A u Kikindi sve neki hedonisti i planetarno svesni likovi, ne daju se prevariti, nego naprave neko kapitalno ludilo svaki put…
Primedba domaćina bloga: ima neke osobite pravde u tome što se moj Komšija pridružio ekipi Suštine pasijansa. Elem, on je napisao program za jedan pasijans na nekoliko platformi. Empirijski je opovrgao trvdnju da niko nije napisao igru u… Uh, čegbremalo, to će on da ispriča… Komšija, navali.
Пасијанс нам у породици дође нешто као домаћа животиња. Први сам одређао са шест година; у време кад сам се срео са великим, били смо већ студенти. Донела га је тадашња госпојина цимерка, ја заразио свог цимера, и ређало се до бесвести.
Осим што никако нисмо успевали да решимо главни проблем: то је ВЕЛИКИ пасијанс. Ређа се са све 52 карте лицем навише, и требају му још четири празна места. Дакле, сваки пут треба склонити све са стола, а сваки сто је магарац на ког се товари.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (1)”
Zapravo, bude uspešnih reklama i ćešće, samo što mi koji ne pratimo reklamokratiju modernog sveta nemamo baš previše saznanja o tome. Uglavnom, bilo je to ovako:
Prava fora bi bila ako postoji i nastavak.
Najpre je krenula najava. Ljudi su se zapitali kako će moći da završe igru…
A onda je neko konačno primetio da je najava objavljena samo jedan dan nakon 31. marta…
Znam da mi niko nije uzimao meru kad ju je pravio, al’ stvarno mi ona najbolje “čučne”.
– Dušo, je l’ ti ove čarape idu na pranje ili… Gde si, bre? Ah, da. Je l’ ti ove čarape… Ti, bre, stvarno nisi normalan! Ti si stvarno… Ti si zreo za… za… Za ludnicu si, bre, zreo.
– Što?
– Pa ni raspremili se nismo, a već si zaseo.
– Pa, znaš da me stislo na putu. Sad mi se otvorilo.
Tokom pisanja ovog teksta nijedan član RIK nije povređen… fizički. Svaka sličnost sa stvarnim događajima i ljudima upravo željena, pre svih Marku Blagojeviću
U Belimarkovićevoj 9 11000 Beograd (broj telefona 011/2851 825) Zoran Lučić (zoran.lucic@cesid.rs), Marko Blagojević (marko.blagojevic@cesid.rs), Đorđe Vuković (djordje.vukovic@cesid.rs), Bojan Klačar (bojan.klacar@cesid.rs) i Ivo Čolović (ivo.colovic@cesid.rs) čekaju rezultate izbora. Počinje nervoza, već je 21:30. Marku zvoni telefon: „Da, draga. Jeste, dete treba da spava. Pa nisam ja kriv što vozaju kutije sa Kosova ravnog po Srbiji zemlji da prevrnu i da druga postanu brojanja. Ne, draga, nisam rad kavzi, nemoj tako, nit’ je rada odlazeća vlada, znaš da sam uvek bio pozitivan, no su radi OEBS posmatrači od dosade što ne znaju šta bi pa se nama na vrat okačili. Znam, znam, dete hoće da mu ja čitam strip o Mikiju Mausu. Hajde, pusti je još 15 minuta da gleda Nodija, onu epizodu kad Lukavi i Gobo pecaju korpe sa slatkišima. Ta je dobra. Hajde, ljubim vas, ćao!“ Slična situacija i kod ostalih. Nekako se rešavaju bede. „Ljudi, ja sam mrtav umoran. Nikad nisam bio van kuće posle 22h“, žali se Zoran, preuzimajući na sebe da kaže šta ostali misle. Svi klimaju glavom, dremovno, više nizbrdo nego uzbrdo. Baš tada, iz računara se čuju alarmi. Svi skaču, prilaze serveru. Mašina krcka pristigle podatke iz jedine CeSID-ove tajne, reprezentativnog uzorka, statističkom metodom Partial Parallel Vote Tabulation. „OK, gotovo. Odoh ja na konferenciju, vi palite kući“, kaže Marko petnaest sekundi kasnije.
Nema preteklih izgovora za ovog čoveka. On nogama napravi ono što drugi ne mogu rukama. I tako zarađuje svoj hleb.
Kad pomisliš da ti je teško, pomisli na to da je nekome sigurno još teže.
Dijalog je deo muzike i ljudi to osećaju.
Herbi Henkok (Herbie Hancock)
Posle tehničkih peripetija, evo i odocnelog teksta koji je trebalo da bude objavljen 30. aprila 2012. godine, kada se prvi put obeležava međunarodni dan džeza. Tada je ovaj post i napisan, ali nije mogao da bude objavljen. Znate već, Marfi nikada ne spava.
Ipak, zgodno se namestilo, s obzirom na to da se već neko vreme pripremam da ovde započnem “feljton” o džezu, odnosno istoriji džeza. I evo, uprkos visprenoj opasci i tačnoj konstataciji domaćina ovog mesta, Znam da ti je vreme najskuplji resurs, potrudiću se da ovaj ambiciozni komad odsviram kako treba, uz, naravno, podrazumevano sinkopiranje i improvizaciju. Uz priznanje da sam kao dečak pohađao muzičku školu u Somboru i učio da sviram trubu (podstaknut Gilespijevim muziciranjem, a ne razumevajući značaj časova solfeđa, zbog čega i danas žalim) pozivam vas na zanimljivo muzičko putovanje, bez obzira na to da li vam je džez blizak ili ne.
Meni se dopala konstatacija, ustvari iskreno u to verujem, da je džez snaga pozitivnih društvenih promena u čitavoj svojoj istoriji. Od svojih ropskih korena džez je moćan glas protiv bilo koje vrste ugnjetavanja, a danas je prisutan u svim kulturama. Sasvim dovoljan razlog da Unesko proglasi 30. april za Međunarodni dan džeza.
Nastaviće se…