Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni
Naravno da znamo da su golubovi u rukavima i nišama tog fraka, nije problem da se objasni. Nego je problem da se primeti…
Jedino… Ne kapiram sklonost ovih koji režiraju takve priredbe da se služe maksimalno iritirajućim audio-isečcima. Jedino mogu da pretpostavim da je to sve zasnovano na sindromu tesnih cipela: kad prestane izvedba, prestane i muzika i tada se gledalac oseća duplo dobro.
Tišina! Reč da nisam čuo!
Pazi sad! Tri, četr:
A?
(OK, sad voljno)
Tehnički savršeno, ali to je manje bitno: paradigma ovog snimka je buđenje života. Upravo ono što se oko nas dešava upravo sad. Ako ne gledate pažljivo, nećete ni primetiti. A to bi bila šteta.
Provodite više vremena napolju. Ja imam pakleni plan koji ću gledati da ispunim kako znam i umem. Logistika projekta “jutro van kuće” se polagano zaokružuje.
Jeste li okrenuli časovnike ceo krug napred?
I to je to: ovako smo ozvaničili izlazak iz giljavog vremena.
Dok se Valex oporavlja, kontaktirala nas je Dana. Kaže, nešto mora da se čini, svet joj se okrenuo naglavce!
Suština pasijansa je naglašeno humanistički nastrojena, posebno prema komšinicama, te smo preduzeli mere. Rezultat je pred vama:
Vodili smo računa, i zaista je Valexov metod korišćenja programa Paint za Windows 3.11 postavio stvari na svoje mesto. Dani želimo uspešno kačenje, a Valexu brz oporavak!
Janus je imao dva lica. Koliko ih ima istina?
Na današnji dan rođen je čovek koji je obeležio kinematografiju na više načina. Jedan od upečatljivijih je obrada večnog pitanja “šta je istina?”. Ima li je više, ili je jedna sa više lica? Posvetite neko vreme ovom delu Akira Kurosave, I nastavite da mislite. Ne boli.
Ko se zvukom igra, u zvuku i uživa.
Takozvani tribute bendovi niču kao pečurke, i ovde i tamo, ma šta te dve apstraktne odrednice značile. Nije sporno da Tom Waits zaslužuje poneki tribute band, a i ima ih dovoljno.
Ali ovakav verovatno ni Waits nije mogao da zamisli, a mogu da se kladim da mu se dopada. Muzičko-scenska trupa L’Orchestre d’Hommes, ekipa iz Kvebeka, interpretira Waitsove kompozicije na ne baš konvencionalan način. Pogledajte, istražite, uživajte.
Suviše dobro igram šah da bih o njemu pričao. Zato ovaj tekst predstavlja phishing širokog spektra.
Tek ponekada se pojave ljudi koji su bolji od drugih u poslu koji rade. Danas je to posebno teško razaznati: odnosi sa javnošću su dovedeni do savršenstva. I nije slučajno što sportske heroje posebno lepo i lako pamtimo, što možemo čitave timove da nabrojimo bilo kada (evo, recimo, verna ljuba iz cuga, zaustavljena u pranju sudova priča: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević, Binić). Nije slučajno jer se ti ljudi skinu u kratke gaće, pa vidimo uživo Čerčilovu ponudu krvi, znoja i suza (sada bezumno spori kadrovi pokazuju kako Mesija tuku po nogama dok se teniseri peškirićaju svakih deset sekundi). Boltov osmeh na stotom metru nam je nezanimljiv – baš kao i Mesijevih pet golova po utakmici – ali grč na Useinovom licu koji ima u poslednjih pedeset od mogućih dvesta metara upijamo bez daha. Pitanje je samo vremena kada će doping i zvanično pobediti, kada će prestati da sportiste bodu i teraju da piške, jer već jesmo oguglali na vesti o nesrećnim ljudima koji u dvadesetoj godini doživljavaju infarkte baveći se sportom.
Kako su me naterali da pišem blog…
Još u doba ranog neoplagijatizma postojalo je takmičenje ronjenja “na dah”. Daleko od toga da je bilo svetski popularno ili popularno makar koliko i sada. No, ipak su postojala međunarodna takmičenja hobista i sličnih. Publike nije nedostajalo, nagrade su bile skromne, al’ ludacima hobistima dovoljne.
U trenucima koje ću opisati u narednim redovima pripremao sam se za ovo takmičenje. Nedelju-dve pre zvaničnog početka nezvaničnog svetskog prvenstva moji prijatelji i ljubitelji ovog sporta Rikardo Zonta i Ludvig Fadeev su sebi “nabijali formu”, a meni “nabijali komplekse”. Ludvig je upravo izronio sa meni nepojmljivih 235 metara dubine, a ja sam se samo uzdao da će mi nenajavljeno prisustvo Mišel Manahen i Čake Kan dati dovoljno adrenalina da odem dublje.
Nastavite sa čitanjem… “Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma”
Kao što svaki redovan čitalac Suštine pasijansa već zna, kročili smo u proleće. Sad nam ostaje da uživamo u lepom vremenu.
Ja planiram da pobegnem s posla. A Google je naručio doodle od tamo neke kompanije.
Polako će se vreme prolepšavati. Počeće mirisi… Ne, čekaj malo: zašto čitate ovo? Uhvatite nekog dragog u društvo, pa idite napolje, bežite u šetnju. Kad se vratite kući, izvadite bicikl, podmažite ga, pa napravite jedan večernji krug.