Category: Pojave

Beležimo pojave na koje ne ostajemo ravnodušni

Hakovan sajt odeljenja za visokotehnološki kriminal

Sa čime bi ovo moglo da se uporedi: recimo, kao kada bi neko ukrao sve točkove sa svih vozila odeljenja saobraćajne policije. I to zato što niko nije pazio na vozila, a lopovu bilo slatko da se dokaže.

Zlonamerni upadi na sajtove su jedan od vidova hakerskog delovanja. Što viši nivo sajta, to veća slava među mamlazima koji nemaju pametnija posla. Večeras se desio proboj, ni manje ni više, nego portala Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. U domaćim okvirima, ovo je sveti gral za hakere. Meni se, međutim, čini da neko od administratora nije baš najbolje uradio svoj posao.

Ne znam kad se tačno desilo: informacija je već uveliko kružila fejsbukom i ja sam je dobio iz dva izvora negde između 23:15 i 23:30. dok sam opaučio par komentara i napravio slike ekrana, bilo je već 23:43. Oko 23:45, primetio sam da je sajt oboren…

Uhvatio sam dve slike – pornografija koja je uključena u sadržaj stranice je bila različita na ćiriličnoj i latiničnoj naslovnoj strani. Engleska verzija naslovne strane je sadržala neki tekst čiju sliku sam zaboravio da “upucam”. Te slike ne mogu da podelim, jer nisu za svačije oči, ali nije ni bitno.

Moj komentar je kratak: ako ne uhvate dripca do jutra, imaju ceo sutrašnji dan da naprave popis i zatvore dućan kao nepotreban. Hajde, momci, pokažite šta znate.

Inače, dok sam ovo pisao, evo ga opet (ovog puta bez slike na ćiriličnoj verziji)! BRUKA!

bruka!

Zaboga, ljudi, suspendujte taj server već jednom!

(Via; tnx Džoni)

Fotografije zatvorenih prodavnica ploča

Još malo, pa će izraz “zatvorena prodavnica ploča” postati pleonazam…

Na portalu Buzzfeed je osvanula izuzetna, mada pomalo depresivna kolekcija od četrdeset fotografija koja prikazuje zatvorene prodavnice ploča.

Bio sam deo tog doba, tokom jednog životnog perioda koji je trajao prekratko.

Going out of business sale

MTV i Internet su učinili da nestane sva romantika koja je nekad postojala oko kupovine svake pojedinačne ploče.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografije zatvorenih prodavnica ploča”

Razlika između rudara i livca

Ekipa ne prestaje da greši: znaju da zvoni, ali ne znaju u kom selu. Dozvolite mi da vam ukažem na grešku koju pravi većina vas.

Da krenemo odmah, što kažu, napucavanjem lopte na volej, bez štopovanja. Dakle, kako se zove osoba na ovoj novčanici?

Najvažnija novčanica moje mladosti

Ne, nije to Alija Sirotanović.

Nastavite sa čitanjem… “Razlika između rudara i livca”

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

Protokol je nezgodna stvar. Mediji su još nezgodniji. Češki predsednik je to naučio na najteži način.

Pazi sad ovo:

 

Mislim da gospodina Klausa očekuje težak period koji bi mogao da se podvede pod slogan “šta god vam ja sad rekao, nećete mi verovati”. Tako je: neće mu niko verovati.

Meni je, zapravo, svejedno. Nego ne mogu da poverujem da neko kome protokol čini debeli deo radnog vremena nije u stanju da obuzda nagone pred kamerama. A zna da ga snimaju…

Kuda ide školstvo?

Fer upozorenje; u ovom tekstu nema pornografije. Međutim, ovaj tekst nije preporučljiv maloletnim osobama iz drugih razloga: mogli bi klinci da shvate da smo mi krivi za situaciju u obrazovanju.

Prošli ste kroz školu pre iks godina, a najjače osećanje koje odande nosite je to da ste nekoliko stotina puta zbog neke glupe nastavne teme pomislili “a šta će mi to”. Uz sasvim malo zdravog rezonovanja, ispostaviće se da te bili u pravu. Ne zbog toga što opšta kultura nije bitna, nego zbog činjenice da ste na kraju završene osnovne škole pogubili oko 70% informacija koje su plasirane u vašu glavu. Da se pogubite u ostacima zapamćenog, pobrinuće se drugi.

Sa tim procentima, mislim da je tako baš i doslovno. Ne zbog nastave, nego zato što sam se pripremao za neko takmičenje, znao sam glavne gradove svih država u svetu u proleće te 1980. godine (bilo ih je 168). Na nemu kartu Jugoslavije sam kao od šale umeo da unesem oko 400 toponima… A tek ovo: godinu dana pre toga sam bio u stanju da ispišem ceo periodni sistem elemenata, tada ih je bilo 105, a barem polovini sam znao napamet i atomsku masu. E, pa kako sam sve to nagruvao, tako sam i zaboravio; danas – kao da nikad nisam ni znao. Ponekad bljesne neka asocijacija, uglavnom “zamalo tačna”, i to je sve. Šta mi je to trebalo, pitam se danas.

Nastavite sa čitanjem… “Kuda ide školstvo?”

Percepcija stvarnosti

Ako je verovati jednom postu na Ćijukalici koji je doživeo priličnu količinu uzvratnih ćijuka, neke statistike o uzrocima smrti za mart 2011 su sledeće:

  • glad – 3.000.000
  • malarija – 250.000
  • automobilski udesi – 100.000
  • zemljotresi i cunamiji – <28.000

Bez namere da licitiram brojkama, jer svaka nasilna smrt je strašna, rekao bih da ove brojke mnogo govore. Naša percepcija stvarnosti očigledno nije zasnovana na činjenicama, nego na sili medija.

(Via)

Deca sviraju

Dečica iz DNR Koreje (iliti Severne Koreje, kako smo naučili) nastupaju svirajući gitare koje jedva obuhvataju svojim ručicama.

Jasna kaže da su baš slatki. Uz svu volju, ja ne mogu da se otrgnem od uporedne slike mučenja životinja u cirkusima. Konkretno, setio sam se neke scene u kojoj su terali neke pudlice da šetaju na dve prednje noge. Tada sam pomislio kako bi baš bilo lepo naterati dvoje dresera, koji su bičem držali te kučiće u pažnji, da pred publikom odigraju užičko kolo skakućući na šakama, dok su im na stopalima namontirane cicane mašnice.

Ne znam šta mislite o ovome. Da bi ova dečica naučila ovo, morala su da provedu nebrojene sate u radu umesto u igri. Onaj ko ovako malu decu tera na ovakve rezultate za mene je bolestan um. Može biti da grešim, ali ja sam uvek na strani dece.

(tnx Milan)

Jubilej automobilske industrije

Maločas sam primio spam sa nekog veb servisa koji drži do sebe, ali ne ume da pruži klijentima način da budu pošteđeni od neželjenih poruka. Kako god, u toj poruci se veli:

Pozivnica za sajam automobila

“U godini kada proslavljamo 125. godina prvog patenta vozila koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, Beogradski sajam ima čast da Vas pozove na 49. međunarodni Salon automobila u Beogradu.”

Eto neke koristi od neželjenih poruka – nije mi se desilo možda nikad, pa da zabeležim to. Nisam pojma imao da se ove godine obeležava taj jubilej.

Međutim, mene zapravo fascinira činjenica da posle 125 godina i dalje dominira agregat čiji stepen korisnog dejstva ne prelazi 25%. Iskreno, prestao sam da se nadam da ću doživeti kraj automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. Naftni lobi je prejak da bi pamet nadvladala. Šteta i žalost. Zamislite, recimo, da je postojao lobi proizvođača bakelita: i dalje bismo koristili samo one dva kilograma teške, crne telefone koje sam sinoć video u 1586. reprizi filma “Otpisani”.

Idete li na sajam automobila? Ja sam bio jednom u životu, pre više od 25 godina, i obećao sam sebi da ga više neću pohoditi osim ako baš bude neophodno… Mada, zapravo ne znam kad bi to bilo.