Umete li da prepoznate ključni sekund? Oklevate li? Ili možda jurite preko svake nade?
Ne znate šta može da bude, zar ne?
Možete se kajati što ste probali ili što niste. Više se kaju oni što nisu probali ništa.
Category: Sudbine
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Romantični sastanak uz supicu
Ponekad nije bitno kakva je nutriciona vrednost nekog obroka. Joga svakako nije bitna nikad, jer služi kao izgovor niščima duhom.
Bitan je prijatelj.
Razgovor znakovima
Usamljenost je čudna stvar. Budi u ljudima neke čudne ideje. To ih, pak, ne čini manje podložnim romantičnom raspoloženju.
Gde su sad oni što obično pitaju “a šta je bilo posle”?
Posle se desio život.
Ovisnik o ljubavi
Šta sve čovek neće doživeti zbog naglog prosvetljenja kada ugleda Onu Pravu.
Ili možda ta nije bila Ona Prava? Ili možda…
Uh.
Ravnoteža
Ovaj animirani film će vas dotaći. A možda i pomeriti s mesta. Neke će oduvati. Mene jeste.
Najgrđe mi je bilo kad sam primetio koliko je fabula slična postizbornim koalicijama… Šta? Niste primetili? Hajde, pogledajte sad ponovo i pratite priču kao četvorogodišnji mandat vlade neke slobodno odabrane balkanske državice.
A? Strašno? Naravno da je strašno.
Prvi Jugosloven u kosmosu… Zamalo
Uvek negde postoji još jedan čudak o kome ne znate šta da mislite.
Moj favorit u ovom isečku je lik koji oštrim srpskim naglaskom izgovara tekst na engleskom. Nema ko da poludi… 
Titanik: vizuelna rekonstrukcija katastrofe
RMS Titanic je potonuo 15. aprila 1912, oko 2:20 po ponoći po lokalnom vremenu. Pogledajte ovu animaciju; navodno, to je najsavršenija rekonstrukcija do sada.
Šta vredi i to, mnogo života je izgubljeno. Neće biti zaboravljeno, jer je odveć atraktivno: ljudi su fasciniran ikatastrofama, dok god mogu da ih konzumiraju kao predmet zabave; to je dokaz o prevlasti dekadentnih navika. Štaviše, mnogo je onih koji misle da je potonuće Titanika pomorska katastrofa sa najviše žrtava, što nije slučaj. Teško je stavljati mnogo smrti na kantar, ali ostaje činjenica da fama oko Titanika ostaje najveći hajp o nekoj mirnodopskoj katastrofi modernog doba.
Dobra i loša vest
April 1912. godine, severni Atlantik. Najveći i najluksuzniji putnički brod tog vremena ponosno plovi ka Njujorku. Hladna noć… Brod udara u ledenu santu koja probija trup. Voda ulazi, postaje jasno da će nepotopljivi biti potopljen…
Kapetan i ekipa komandnog mosta lupaju glavu šta da rade. Trebalo bi obavestiti barem putnike u prvoj klasi… Eno ih baš, svi su u salonu sa staklenom kupolom, na banketu… Kapetan ulazi u salon, zaustavlja muziku i obraća se okupljenima:
– Dragi putnici, imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest!
– Da čujemo prvo dobru – rekoše putnici.
– Kako stoje stvari, dobićemo jedanaest Oskara…
Posvećenost cilju
Pratite pažljivo šta radi ovaj mali kivi. Nećete odmah razumeti zašto je to tako, ali sve postaje jasno u jednom času.
To li je ono što kažu da se najiskrenija strast može osetiti samo jednom u životu…
(Köszönöm szépen Irma)
Uspon do neba (a treba i sići)
Nešto slično smo već gledali na SP; nikako da lociram… Nego, kakve živce imate kada je reč o visini? Ja loše. Uopšte nisam bio u stanju da odgledam ovo do kraja.
Valja biti frajer, pa se baviti ovakvim poslom. Šta rade kad im se ide u WC, neću ni da pitam.