Category: Sudbine

Svet je nekom majka, a nekom maćeha.

Igra koja to nije: Diablo III

Igra je suštinska potreba Homo Sapiensa, i samim tim integralni deo ljudske civilizacije. Igramo se stalno, do te mere da nije jasno postoji li išta što igra nije.

Jedna igra, jedan takmičarKoja igra kome odgovara, pitanje je karaktera i društvenog položaja. Jer igara ima raznih: odvoji cicu (igra na sreću, potrebno je imati dobar automobil sa zatamnjenim staklima, zaustavite ga pored neke žene na ulici. Ako ona uđe u automobil, pobedili ste); lansiraj pa kud puklo (ruski rulet tuđim glavama, dajte Svemirskoj agenciji novac, ali je obavežite da za nabavku delova raspisuje tender na kome pobeđuje najjeftini ponuđač, u čijem Upravnom odboru sasvim slučajno sedite. Zatim u raketu posadite ljude, pa je lansirajte u svemir. Ako se raketa ne raspadne, pobedili ste. Igra nudi i drugi nivo težine: možete pobediti i ako se raketa raspadne); citi(t)raj, pa objavi (igra umeća i uzvišenih mentalnih sposobnosti, napišite naučni članak pa ga pošaljite časopisu. Recenzent će vas odbiti, ali će u obrazloženju suptilno naznačiti koje biste radove morali da citirate da bi vaš članak naprasno postao vredan objavljivanja. Pobedili ste ako i vaši članci postanu deo ucene… pardon, igre). I tako redom, dopišite po nahođenju.

Nastavite sa čitanjem… “Igra koja to nije: Diablo III”

Зен се жали

Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.

Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:

– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?

– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.

– Па тако и пише.

– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.

– Изволите.

– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.

– На шта ту има да се жалите, онда?
Nastavite sa čitanjem… “Зен се жали”

Ne, hvala!

Onaj reče (i podseća nas svako veče) da želi da nastavi šta je započeo. Čekaj da vidimo šta je započeo…

Neću da zalazim u pravne stvari oko kršenja Ustava, zloupotrebe službenog položaja i slično. ‘Oću da zađem u ono što mi se direktno upliće u život. I moj i Aleksin.

Ali čekaj! Pa Ministarstvo finansija nije dalo nikakve brojeve! Zar ne bi trebalo po Zakonu o budžetu da javnosti prezentuje takozvani Bilten javnih finansija? Od januara nema ništa novo, bre, kô da je izborna kampanja, bre. Shifty

Nastavite sa čitanjem… “Ne, hvala!”

Jan je fasciniran

Pošto će supruge ionako da zvocaju kako treba da se istuširamo, onda je bolje da se oko nečega u toku dana zaista i oznojimo

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink kreće na jutarnji trening. Stavlja torbu na rame, otvara vrata. Naleće na Komšiju. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јане Веннегооре оф Хесселинке!“ Nije to prvi put, naprotiv: i Komšija vazda veseo, bez vidljivih posledica izgovaranja imena Jana Vennegoora of Hesselinka pre prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva, u slično vreme ide na posao. Zajedno kreću ka izlazu. Prolaze pored Jina Van Digora de Hessenklika fon Staubhawetsa koji bezuspešno ubeđuje dete kako danas ne mora u obdanište, već može da ostane kući, i igra igrice. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јине Ван Дигоре де Хессенклике фон Стаубхаветсе!“ Mimoilaze se sa Jonom Vegge Knoorom from Hasselbladom koji je zaboravio ključeve srca svoje drage. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јоне Вегге Кнооре фром Хасселбладе!“ Konačno izlaze iz zgrade dok Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson pokušava da se izbori sa pica servisima i kao-zapeta-puška-uvek-spremnim vodoinstalaterima koji nadiru iz poštanskog sandučeta. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јене Вон Хасанккåте де фон д’Аддариориöнсхафтенсоне!“ Tu se Komšija i fascinirani Jan Vennegoor of Hesselik rastaju: Komšija otključava kola dok Jan Vennegoor of Hesselink odlazi da čeka prevoz. I da se pita: ko je ovaj čovek, kako on uz osmeh trpi stvari koje izbezumljuju sve druge, i to pre prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva? Prokleta da si urbana otuđenosti što nemir u čekanje prevoza unosiš, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink. Ali proklinjanje ne pomaže: odgovora nema, baš kao ni autobusa.

Za to vreme Komšija već gasi auto, osmehuje se čoveku u sivom kišnom mantilu koji vezuje pertlu: „Добро јутро, Ђурађе Талашевићу, координатору програма за заштиту сведока у специјалним процесима против носилаца организованог криминала!“, ulazi u kancelariju, otpija gutljaj prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva, kratko uzdahne, uzima telefon koji zvoni, koji nikada ne prestaje da zvoni, i ravnim glasom kaže: „Добар дан, добили сте Службу за реструктурирање и сарадњу са међународним финансијским институцијама Акционарског друштва Железнице Србије“.

Demokratija

Sledeće godine će biti dvadeseta godišnjica kako sam doneo jednu od važnih životnih odluka: da pratim politiku, da imam stav o državi, strankama i svemu ostalom, sa utopističkom idejom – da me više nikada ne iznenade.

Gornje priznanje o meni govori i više nego što bih želeo. Ne kajem se zbog te odluke, i ne odustajem od nje. Pošto sam zainteresovan jedino za demokratiju kao način uređenja države, logično je da me zanimaju demokratski izbori, kao vreme tokom koga se demokratija uživo izvodi.

Demokratija, ali stvarno Demokratija je uređenje države u kome žitelji države svojim glasovima, prelomljenim kroz prizmu statistike koja na velikom uzorku poprima snagu Arhimedove poluge za pomeranje Zemlje, rešavaju kritičan civilizacijski problem: kome dozvoliti da upravlja resursima. Kratko rečeno, demokratija je tranfuzija glasova upravljačima države. Demokratija je, naravno, i više od toga, ali ovo je potpuno ogoljena suština, jer se ostatak priče svodi na mehanizme koji sprečavaju da se jednom dati glasovi odmetnu od davalaca. Suštinski nema razlike između demokratije i demokratskih izbora.

Nastavite sa čitanjem… “Demokratija”

Od svega po ništa, ponovo

Ako smo se i nadali nečemu, što nismo, to je prošlo i očekivanja nisu ispunjena.

Ako smo hteli nešto više, što je nezreo zahtev, probudili smo se u istom u čemu smo zaspali.

Ako smo gledali da sačuvamo svoje mišljenje za sebe, što je protiv očekivanog egzibicionizma,  makar smo pokazali doslednost.

A ako smo išta naučili, što naivni svet od nas očekuje, tada smo pokazali da nam pouke ne znače ništa.

Nema smeška. Otišao u Honduras.

Od svega po ništa: to su dobici za nas ostale.

Okružen idiotima

Ovaj mačak je suočen sa mnogim iskušenjima svakodnevnog života. Glavno iskušenje koje je bilo pred njim beše potreba da razume zašto su neke stvari drugačije nego što bi bile kad bi on sam postavljao pravila.

Postoji još veći problem. Možeš prepoznati, pa i naučiti. Pitanje je šta ćeš preduzeti. Pitanje je u šta ćeš poverovati. Imaš još dva dana da doneseš odluku.