Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Principi rada raznih ferceratora i ostale fascinacije sokoćalima
Izlazak iz parkinga je eksplicitna radnja. A igra živaca se sastoji u tome da izdržite i odlgedate ovo od početka do kraja, bez preskakanja i zavirivanja kako se završilo.
Da citiram onog što je ovo okačio na Cevku: “neću da budem seksist, pa zato neću pokušavati da pogodim njen pol”. 
Šta biva kad razljutiš psihotičnu devojku? I šta biva kad ona nije raspoložena da prihvati izvinjenje? Pa, biva to da nadrljaš, eto šta. Ovako nekako.
Jes’ reklama, ali sjajna.
Evo male kučne čarolije: kako da ispitate da li je baterija puna ili prazna.
Nisam isprobavao, pa ne znam da li je tačno. Da li iko od prisutnih zna: da li je ovo iole pouzdan test?
Ono jeste da su danas sve komande u kamionima zasnovane na servo pojačivačima, ali brate, ovaj dasa ume da vozi.
Pazi sad: dinosaur koji se ponaša interaktivno…
Posle objašnjenja, lako je ukapirati zašto se ponaša tako inteligentno. Međutim, ostaje tajna kako je rešena mehanika životinje.
Budu li ovi likovi razvili tu tehniku kako treba, smeši im se mogućnost saradnje sa bogatom klijentelom u Holivudu.
Pojava navedena u naslovu je nešto što svako može da prepozna, ali malo ko (osim samih bajkera) uopšte i pokušava da razume. Strast, zaraza, sklonost ka pumpanju adrenalina, element prestiža među sebi sličnima… Od svega po malo. E, a gde je tome kraj?
Kraja nema. Osim… Pu, pu, pu, pomerio sam se s mesta.
Hm… Da proverimo.
Izgleda da je lik u pravu.
Jedino, nikako ne mogu da ukapiram: zašto, ali ZAŠTO moraju da povezuju te video zapise sa tako agresivnom, nimalo prikladnom muzikom? Je li to neki šablon? Pravilo? Fetiš? Kao, ako je muzika tako glasna i agresivno intonirana, onda je ukupan utisak bolji? Not.
Gužva na nebu je velika. Međutim, nije problem u 700 satelita koji služe nečemu u raznim orbitama, nego u 12.000 komada raznog otpada koji landaraju svuda po tom prostoru. Neumitno se već desilo: došlo je do fatalnog sudara satelita sa komadom đubreta i satelit je uništen. Koliko je to koštalo, leži izvan poimanja nas, običnih smrtnika.
A onda se neko najzad setio da nešto preduzme.
Kao što i sami znate, teleskop Hubble ne samo da je jedna od najbolje iskorišćenih naučnih instrumenata u istoriji, nego je izvesno i najpopularniji. U suton njegove primene, kada su učinjeni poslednji zahvati unapređenja i redovnog servisiranja, posle kojih više neće biti popravki, odlučeno je da će teleskop ostatak svog staža provesti u istraživanju dalekog svemira. Danas se prisećamo kako je to izgledalo kada je pogled Hablovog teleskopa prvi put usmeren u malenu zonu neba u kojoj, kako bi oko reklo, nema ničega, što je bilo neobično.
A onda…
Nastavite sa čitanjem… “Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila”
Čoveku je trebalo nešto što će mu pomoći da dostigne monumentalnost teme koje se prihvatio. Rezultat je bio iznenađujući.
Čak i kad bih imao komentar, verovatno bih ga brzo zaboravio. Ovo je zona u kojoj posvećeni autor najzad dotiče kraj fotografije: nema dalje.