Category: Digitalno sećanje

Da li funkcioniše?

Šta su mi došapnuli

Da li ste ikad pokušali da suočite fiziku i metafiziku? Svakako je bolje suočiti ih nego ih pobrkati.

Negde postoji mesto čiji mir ne biva pomućen ni nemirom onih koji ga tamo odnesu.

Kosturnica u Hilandaru. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Hilandar, Sveta Gora, maj 2007.

Ne možeš ostati ravnodušan na efemernost sopstvenog postojanja kada vidiš ovako nešto.

Nastavite sa čitanjem… “Šta su mi došapnuli”

Kadar sa bucket liste

Može neka fotka sto puta da bude stereotip, ali vredi kada je radost hiljadostruka.

Da ne bi tuđe slike izazivale digitalno sećanje u meni, zaskočio sam priliku i napravio svoj primerak.

Gondole nadomak Duždeve palate [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Venecija, Italija, avgust 2016.

Verovatno radost uspešnog snimka raste proporcionalno vremenu čekanja da se taj snimak desi. Nemam ni predstavu koliko je godina prošlo otkako sam sebi obećao da ću napraviti ovu sliku.

Nastavite sa čitanjem… “Kadar sa bucket liste”

Prestanite da čitate ovaj znak i uđite

Pinta omiljenog piva za umornog šetača. A onda, na poluvremenu, još jedna.

Ovo digitalno sećanje je jedno od najstarijih kojima raspolažem. Boktemazo, pa još sam pušač bio u to vreme…

Pinta Guinnessa, Old Holborn zamotan i zapaljen. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Pab “The Hat & Feathers“, Kembridž, Engleska, april 2004.

Tri dana pre ovog putovanja, po hitnom postupku sam otkupio “malo jači” fotoaparat od svog prijatelja: znao sam da postupam dobro, godinu dana ranije započeo sam novu praksu arhiviranja svojih iskustava digitalnim fotoaparatom, ali taj prvi mališa nije bio na visini zadatka…

Nastavite sa čitanjem… “Prestanite da čitate ovaj znak i uđite”

Funkcioniše li digitalno sećanje?

Počelo je kao provera funkcionalnosti fototeke u nameri ilustrovanja nekih zanimljivih crtica zabeleženih fotoaparatom. Preraslo je u zanimljiv eksperiment čiji cilj je bio da odgovori: vredi li sve to što čuvamo u svojim skladištima digitalnih beležaka?

Za danas sam pripremio mali prolog kao objašnjenje onoga što sledi.

[KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Jednom prilikom, sad već poodavno, u nekom društvu se uz čašu vina povela priča o nečemu što je jedan sagovornik imenovao kao “digitalno sećanje”. Sad, mislio je čovek na sve što nam pobuđuje doživljaje i utiske iz neke proizvoljno naznačene prošlosti: dokumenti na disku računara i u arhivama, e-pošta, digitalne fotografije, istorija objava na društvenim mrežama… U jednom času, izrazio je sumnju da “digitalno sećanje” ima funkcionalnu vrednost kakvu imaju, recimo, pisani dnevnici, papirni foto-albumi, razne stvarčice pokupljene ili dobijene ko zna gde i kako. Datoteke na diskovima, CD-ovima i DVD-ovima, u poslednje vreme i u oblaku, reče on, vrlo brzo dospevaju u stanje svojevrsnog digitalnog taloga, sadržaja koje vlasnik ne eksploatiše nakon vremena neposredne upotrebe, vremenom prestaje da pretražuje i napokon se izgubi svaka veza između sadržaja i osobe kojoj bi taj sadržaj trebalo da predstavlja nekakav artefakt sećanja.

Ali, da li je baš tako? Može li se ta teza generalizovati?

Nastavite sa čitanjem… “Funkcioniše li digitalno sećanje?”