Category: Foto beleške

Fotografija je i zapis mesta, ljudi, dešavanja i vremena.

Najbolje slike iz 2011. godine u agenciji Reuters

I kao što rekoh onomad: kad kročimo u decembar, počinju razne top-liste. S obzirom na to da se tog manira ne možemo osloboditi, onda daj barem da nađemo nešto od čega ima nekakve koristi, da ne kažem – da naučimo nešto.

Reuters je ugledna novinska agencija: uvek na licu mesta i uvek spremni da prenesu detaljnu informaciju. Pre nekoliko dana, postavili su stranicu na kojoj se nalazi stotinu fotografija sa pratećim pričama. Predlažem vam da pogledate i pročitate to. Podsećam vas da, u ovom slučaju, fotografije i priče čine integralnu celinu.

Stotinu fotografija, stotinu priča iz belog sveta

Ova kolekcija me podseća da stvarnost nije lepa po definiciji. Nedostaje malo da bi slike bile drugačije. Ko zna, možda nam nedostaje baš ono što se jednom desilo pre mnogo  godina, u vreme kad informacije nisu tekle ukoliko nisu vredele nešto, kada je BBC izvestio kako nema vesti u danu koji ističe.

(via)

Najsugestivnije fotografije protekle godine

Kako kročimo u decembar, tak okrenu predstavljanja raznih izabranih sadržaja: te najbolje, te najjače, te najviše, te ovo naj, te ono naj. A godina još nije ni istekla…

Trik je u tome što je to stara urednička navika: sadržaj mora da se spremi 30-40 dana pre krajnjeg roka kako bi svi u procesu mogli da stignu da završe svoj deo posla. No, tehnologije su učinile da za ono za šta su nekad trebali sati, sad su potrebni minuti, pa toliko raniji rokovi gube smisao. Moć navike čini svoje: već su počeli da nas bombarduju takvim prikazima. Pa dobro, šta je, tu je.

Svet u 2011 - ništa sem nasilja. Kolaž je napravljen od fotki maznutih sa portala buzzfeed.com.

Jedan od prvih takvih prikaza sam jutros našao na portalu buzzfeed.com: tamo je pre tri dana osvanuo izbor od 45 najmoćnijih fotografija. Ajd’ sad, anglocentrični pogled na svet nije omanuo, ali pređite preko toga: ima i veoma vrednog materijala.

Međutim, obratite pažnju na temu koja dominira. Izeš takvu godinu. Srećom, i dalje ima revnosnih čuvara reda koji smiruju svirepe studente koji traže, zamislite, nekakva prava.

Časopis LIFE: 75 godina

Jedan od ključnih svetskih časopisa obeležava značajan jubilej. Zavirujemo u dve veoma posebne foto-galerije koje su upriličene tim povodom.

Dospeti na naslovnu strani časopisa LIFE bila je stvar prestiža. Ameri su tih godina bili opsednuti Titovim "ne" Staljinu.LIFE je časopis posebnog senzibiliteta. Kao jedno od ključnih glasila koje beleže rast modernog sveta, taj američki časopis je dostigao visoki ugled tekstom i fotografijom. Tekstovima neću da se bavim, jer je to tema podložna iskrivljenjima. Ali – fotografije… Znam samo za još jedan časopis koji održava kriterijum dokumentarne fotografije na tom nivou, pogodite koji… I moram da primetim: National Geographic i LIFE nisu konkurencija. To su dva komplementarna pogleda na svet; gledate li iz obe vizure, videćete više. Možda i bolje, to već ne mogu da ocenim.

Kako god, sajt časopisa LIFE je zanimljivo mesto na kome možete provesti mnogo vremena u pregledu sadržaja. Jedino da vas upozorim, kad mene već nije niko: turite neki alarm ili unapred smislite neki ubedljiv način da prekinete boravak tamo. Ako se zaboravite kao ja pre neko veče, provešćete na sajtu nekoliko sati, ne trepnuvši.

Ovih dana, LIFE obeležava 75 godina postojanja. Tim povodom, organizovani su razni sadržaji na sajtu, među kojima vam skrećem pažnju na (zasad) dve foto-galerije od kojih zastaje dah i koje golicaju maštu i više nego što podsećaju na prošlost.

Nastavite sa čitanjem… “Časopis LIFE: 75 godina”

Foto-konkurs National Geographica

Dolazi ono doba godine kad se prave rekapitulacije. Mnogi to zaključe u novembru kako bi urednici mogli da završe posao do kraja godine. Tako i ovo…

Ostalo je još nekoliko dana do zatvaranja takmičarskog foto-konkursa jednog od najprestižnijih časopisa na svetu. Imati fotografiju koju National Geographic prihvata, predmet je posebnog prestiža. A kakve fotografije se tu nalaze, teško je poverovati na prvi pogled: jasno je da je i vrhunskim profesionalcima veoma stalo do toga da se nađu u biranom društvu.

Zavirite u ovogodišnje radove. Besprekorna selekcija, kao i uvek...

Portal The Atlantic je, po starom običaju, napravio selekciju fotki sa ovogodišnjeg NG konkursa od koje će vam zastati dah. Mislim da nema potrebe da pričam mnogo. Tek, preporučujem da prebacite izbor na rezoluciju 1280 tačaka ako imate čestit monitor i dobar protok na netu.

Slobodno klikni na ovu sliku. Na ciljnoj stranici ima 45 fotki, a na sajtu NG-a ima još...

Obećao sam sebi: jednom, ama jednom ću imati fotku vrednu za slanje na taj konkurs. Ne, ne bih se nadao ičemu, ali prosto da zadovoljim estetski kriterijum. To je vredan cilj i ja ću mu težiti.

(Via)

Najskuplja fotografija na svetu

Danas ću da vam demonstriram razliku između ludaka i ekscentrika…

Pogledajte ovu fotku:

Slika se zove "Rhein II", autor je Andreas Gursky, a za cenu ne pitajte...

Ime ove fotografije je “Rhein II”, a autor je Andreas Gursky. Dimenzije su poprilične, negde oko 180×360 cm, a rad je izveden kao štampa namonitirana na tablu od pleksiglasa.

Sad zamislite da je fotka izložena na prodaju. Koliko biste love izuli za nju? Što se mene tiče, ja bih je propustio i potražio nešto zanimljivije.

Međutim, Gursky je stekao reputaciju među ekscentričnim kupcima umetnina° i već nekoliko puta je obarao rekorde dostignute cene za svoje radove. Uglavnom, za ovu simpatičnu kompoziciju horizontalnih linija i dve boje neko je u aukcijskoj kući Christie’s prošlog utorka istresao sumu od 4.338.500 USD (ako laže koza, ne laže rog). I to je opet rekordna cena ikada plaćena za neku fotografiju.

Kuku i lele.

 

__________
° Što reče neko: “Nisam ja lud; ja imam više para nego što mogu da potrošim, pa zbog toga ne mogu da budem kvalifikovan kao ludak. Ja sam ekscentrik.” Kako kaže Gugao, ima bar stotinu različitih izvora te izjave.

Posle Dana ludaje 2011…

Jedva da odvojim veče da sredim fotke koje delim i da napišem reč-dve. Umalo da tako i ostane…

Protutnjalo je prošlog vikenda: dvadeset šesti put za redom, Dani ludaje su održani u Kikindi. I dvadeset šesti put za redom, pokazalo se da subota kao centralni dan uvek ostane lep dan – možda hladnjikav, ali suv. Tako i bi: i pored preliminarnih najava da će sekire da padaju s neba, to se nije desilo; padalo nešto malo kiše u noći između petka i subote, pa se oprostilo do zore. Do prepodneva, trg je bio suv.

Danima se kanim da napišem kratki izveštaj, nego je kasnila obrada fotki; nisam imao vremena. Nisam video niti slikao previše toga, jer najpre nisam hteo da pravim gužvu ni sebi ni prijateljima koji su bili naši gosti u subotu i nedelju. Pride, imao sam jednu nevoljnu obavezu, prisustvovao sam jednoj sahrani, pa mi je prvobitni plan za subotu bio poremećen satnicom i raspoloženjem. Nekako ispade da sam napravio tri foto-sesije kao celine, no i to je bilo dovoljno, jer imam dobar rezultat. A biće toga jošte dogodine.

Počelo je, dakle, u petak: stigao sam samo toliko da fotografišem karnevalski defile predškolske dece, što je i inače jedna od najzanimljivijih tema za objektiv.

Karneval maski - defile dečice iz kikindske opštine. Klik na ovu sliku vas vodi u G+ galeriju.

(klik na svaki od šest foto-kolaža vas vodi direktno u Google+ galeriju; ima oko 120 fotki u svih šest odeljaka)

Nastavite sa čitanjem… “Posle Dana ludaje 2011…”

Dani ludaje 2011

Danas počinju Dani ludaje u Kikindi. Kiša će padati samo noćas, što je zgodno – ako već mora da bude kiše.

Neću da vam pričam mnogo: reč je o veselom okupljanju u karnevalskoj atmosferi; jedino doba godine kad građani Kikinde pozitivno polude (inače smo ludi zapravo). Umesto priče, spremio sam vam izbor od oko 120 fotografija iz moje lične arhive Dana ludaje.

Počinju Dani ludaje u Kikindi

Ne, fotke nisu ovde, nego sam ih postavio na Google+. Evo linkova (klikni na sliku ili tekst):

Prvi deo:

Arhiva Dana ludaje, deo 1/4

Nastavite sa čitanjem… “Dani ludaje 2011”

Google+ za fotografe

Dakle, žacnuo sam vas u jučerašnjoj priči, zar ne? Pitate se kako da angažujete Google+ zarad nalaženja svog mesta kao fotografa bilo koje orijentacije?

Poenta je krajnje jednostavna, ali se ispostavilo da ju je teško objasniti. Možda je baš zato izazovna.Za početak, prestanite da radite to što radite. Prestanite da tražite paralele između mreže Google+ i drugih mesta za skladištenje i prikazivanje fotografija drugima. To nikud ne vodi, a usput ćete početi da zvučite kao Teofil, pa će vam se ljudi smejati što ne razaznajete uličnu barabu od političkog pritiska. Nego se vi lepo opustite, pa pre bilo kakvog zapetljavanja najpre zavirite u praksu onih koji su to savladali brže od nas.

Najbolji takav resurs do sada, bar kad je reč o upotrebi G+ za fotografiju, jeste stranica The Survival Guide for a Photographer’s Paradise.

Najbolje od svega je to što se ovaj dokument održava urednim, pa je bolje da sačuvate link kao favorit i da čitate online.

– * –

No, to su samo činjenice. Nađite svoju G+ paradigmu: to je moguće. Kako? Ne umem da vam objasnim. Ja danas znam šta bih sve mogao i to je perspektiva koja mi se dopada.

Prikazivanje galerije koje Google+ nudi je, po mom ličnom mišljenju, spektakularno.

Uostalom, već eksperimentišem. Ovo gore je moja sesija s tavana od pre nekoliko dana. A kako izgleda prezentovati galeriju, pokazaću vam na prostom primeru: idite na tu galeriju (ili ovu… ili ovu), pa menjajte veličinu prozora vašeg veb pregledača… Eat your shorts, fejZbuk! Mogu to i neki drugi, ali ti drugi ne mogu svašta nešta što može G+. A setite se da je ovo samo početak servisa. Rastite sa njim, nemojte da dozvolite da ne znate o njemu dovoljno ako se kasno odlučite za primenu.

Odbijamo da poverujemo u ono što već znamo

Juče sam vam predstavio rad Yanna Arthus-Bertranda, fotografa čiji životni cilj jeste da skrene pažnju sveta na krhkost planete koju nazivamo svojim domom. Mala rekapitulacija dolazi iz njegovog predavanja na konferenciji TED, održanog u februaru 2009, nekoliko meseci pre nego što je film “Home” pušten u slobodnu distribuciju.

Pogledajte to inspirativno predavanje. Nema titlova na srpskom (a ja nemam vremena da prevedem, kao što mi često dođe na pamet da učinim), ali će poslužiti i titl na hrvatskom jeziku… Što me na mah podseti da smo svi mi daleko sličniji nego što to želimo da priznamo.

Čovek je u pravu: odbijamo da poverujemo u ono što već znamo. Na stranu licemerje takvog stava: pravi problem je oličen u drugom citatu s kraja ovog predavanja:

Prekasno je da budemo pesimisti.

Možda ćemo ipak čuti i razumeti na vreme.

(Via)

Devalvacija fotografije (?)

Svaka dva minuta, čovečanstvo uslika onoliko fotografija koliko ih je uslikano tokom celog XIX veka. Ima li komentara na to?

Dozvolite mi da vam postavim jedno krajnje glupo pitanje. Elem, potrebno je.

Koliko ih imate? Izvadite ih sve, pa probajte sa svima odjednom...Imate li fotoaparat?

Ne samo da je glupo, nego je i neumesno, intonirano na pogrešan način. Valjano smišljeno, pitanje treba da glasi ovako:

Koliko fotoaparata imate?

Čekaj malo, nije gotovo. Zaokružujemo celinu trećim pitanjem:

Koliko fotoaparata ste imali pre deset godina?

Stvari postaju malo jasnije, zar ne?

Pravo pitanje, na koje ćete odgovor morati da date sami, glasi ovako: šta vama fotografija uopšte znači?

Nastavite sa čitanjem… “Devalvacija fotografije (?)”