Category: Fotografija

Umalo da mi promakne. Ako izdrži, moj je i na Badnje veče.

Sećate li se onog ježa? Pa dobro, nema ni dve nedelje da sam ga predstavio u okviru projekta “jedna na dan”, pa sam mislio da bi bio dobar fazon da ga uslikam povremeno. Sad mi je žao što ga nisam slikao svakodnevno u istom položaju i pod istim svetlom, pa da sam posle napravio animirani GIF. E, pa sad je kasno… Nema veze, setiću se dogodine.

U međuvremenu, mali je očupavio. Nisam se setio da ga očešljam pre slikanja, izvin’te.

Slikano je bez blica, uz pomoć baterijske lampe usmerene odozgo u ježevo lice. Ništa posebno od obrade, osim što sam napravio malo tešnji izrez, malo zažutio menjajući temperaturu boje i dodao vinjetu, tako mi bilo po volji ovog puta. Što se mene tiče, mišn akomplišd.

Sitan je sat, idemo dalje.

Da zaokružimo temu koja je započela u potpuno drugom kontekstu.

Poslednjih dana sam se sve nešto vrteo oko radnog stola, sve ga koristeći kao mutnu pozadinu ili kao objekat igre svetlom. Malo sam se umorio od toga, pa računam da bi trebalo da opet stanem na loptu i krenem na neku novu temu. Pre nego što to učinim, red je da povučem crtu jednom “normalnom” fotkom.

Noooot, što bi rek’o Borat.

Postoji nekoliko freeware filtera za Lightroom kojih sam se dočepao, pa računam da su vredni eksperimenta. Našao sam neke zanimljive pravce obrade, pa sam ih istraživao nad prostom fotografijom mog radnog stola, sve to sa jednim direktnim i jednim indirektnim izvorom svetla. Onda sam malo izrezivao, malo petljao sa uglovima, bavio se izolovanjem senki i najsvetlijih delova slike… I na kraju filtrirao i dobio ovo:

Boje su u distorziji, ova scena je tamnija od prirodne, ali pomak mi se veoma dopao i ostavljam tako kako je sad. Vratiću se tome nekom drugom prilikom; ova fotka će poslužiti kao vizuelna beleška; u tom svetlu, mišn akomplišd.

Trebalo bi da ustanem u vreme kad zapravo ustajem, pa da uhvatim izmaglicu nad zemljom u polju. Đavolski je hladno i taj poduhvat nije baš tako jednostavan, ali možda se i odvažim jednog od ovih jutara.

I kao što reče onaj fotoreporter: uvek držite fotoaparat spremnim za akciju; nikad ne znate kad ćete uhvatiti nešto neponovljivo…

Dakle, da mi je neko rekao da ću uhvatiti sliku kako beži sa monitora, ne bih mu verovao. Ovako, sad kad sam uhvatio sliku tog čina, ne može niko da kaže da nisam video.

Dakle, evo dokaza o odbegloj slici:

Trenutak je bio potreban. I dovoljan.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 25. decembar 2011”

Varijacije, varijacije; božićna atmosfera, jarke boje, oblici, san o bokehu i tako to.

Imao sam stotinu ideja od kojih se njih devedeset devet izduvalo, a možda i više. Tek, kad je došlo veče, a ja pozavršavao repove poslova koji su ostali za mnom, ostao sam bez ideja. U takvim časovima, pribegavam jednom receptu koji sam negde pročitao, čuo ili mi ga je neko rekao: fotoaparat u ruke, na noge lagane, pa gledaj okolo.

Tako i bi.

Na šta mi je pogled pao, sad baš da vam ne pričam. Bolje da vam pokažem:

Nastavljam temu od juče. Ista opisana tehnika, osim što sam ovog puta “malo” prenaglasio boje i što sam preoštrio klikere. Povećao sam udaljenost do izvora svetla u pozadini i to je pomoglo da kontrolišem količinu svetla.

Bilo je još nekih varijacija, ali ovde se zaustavljam. Međutim, mišn not akomplišd: nisam napravi ovarijaciju ove scene (i nekih drugih) bez talasaste žice (tj. rajfa za kosu). Ovo bi bilo mnogo bolje da je bez te prepreke. Bez obzira na grešku, puštam fotku: ne za kaznu, nego da bih napravio javnu mentalnu zabelešku. Najzad, naučite i vi nešto usput, na tušđoj (mojoj) grešci.

A sad jedan mali eksperiment. Čisto da vidim kakav je kapacitet te ideje…

Listajući neke blogove, naišao sam na zanimljivu preporuku kako da sami dizajnirate novogodišnju čestitku; šta ako možete da izvučete bokeh iz fotoaparata, šta ako ne možete… Uglavnom, ja znam da je kapacitet pozadinskog zamućivanja na mom Canonu G6 ograničen upotrebom makro režima – ali i tad ne mogu da izvučem bokeh. Svejedno: kombinacija oštrog predmeta u prvom planu i potpuno zamućene pozadine bi mogli da mi otkriju mogućnosti za neke druge ideje…

dok se ideja o takvom sklopu rodila, već sam znao da će pozadina biti u okviru andrmolja koje su osvetljene ispod male neonke montirane ispod mosta na mom stolu. Mislio sam da u prvom planu držim u ruci dve-tri drvene bojice, ali u poslednji čas sam prigrabio rajf za kosu koji se tu zatekao; geometrija te žice je ono pravo.

Posle nekoliko ekspozicija i proste obrade, došao sam do ovog rezultata:

Radio sam sa aparatom na stonom stalku, uz odloženu ekspoziciju da ne bih mrdnuo aparat tokom stiska okidača. Ručno sam odredio fokus na 10 cm, kompenzovao sam ekspoziciju za +0,67 eV, blenda je već bila na f/2, ekspozicija 1/6 s, merenje svetla na više tačaka. Rajf sam držao drugom rukom koja je bila stabilno naslonjena o sto. U postprodukciji sam samo napravio manji rez, pomerio žuto u narandžasto, malčice prođširio opseg svetla, naglasio kontrast i tu sam stao.

Ideja je dobra; moglo bi se i nešto ozbiljno uraditi ovom tehnikom. Trebalo bi da aranžiram neku veću homogenu pozadinu i da obezbedim veći razmak između objekta u fokusu i zamućenog drugog plana. Ideja ima kapaciet za dalji razvoj. To će posebno važiti ako uspem da nabavim prime objektiv 50 mm f/1.4, kao što planiram; onda na red najzad dolazi i bokeh. Kako god, mišn akomplišd – u okviru tehnologije kojom sad raspolažem. Za bolji rezultat mi treba bolja oprema…

Ponekad mi je baš potrebno da stanem na loptu i da malo konsolidujem kretanje tokom tajmauta… Šolja čaja, za početak.

Istorija konzumiranja čaja u našoj kući traje jako dugo; oko dvadeset pet godina, još dok smo bili par sa maglovitom idejom o budućnosti. Skupljali smo dobre čajeve, nabavljali ih u inostranstvu, otkrivali pravila za spravljanje, dolazili do raznih čuda – od originalnog Darjeleeng crnog čaja do zlog čaja Oolong, polufermentisanog čuda koje košta kao da ga donose s Jupitera.

Kad se Ana rodila, za mirno pijenje čaja više nije bilo vremena. Uto su došle i tužne godine, kada više nismo mogli da nabavljamo pristojne čajeve… Godine su prošle i sad opet pijemo čajeve. No, činimo to bez pravog rituala: voda iz ketla preko vrećice i kašičice meda i to je to. Jasna voli aromatizovane čajeve; ja uveče izbegavam čajeve sa kofeinom i jakim teinom, nego se najčešće nalivam prostom mentom u jakoj dozi. Priprema je moj posao, a to izgleda ovako:

(Uh, kakve su ovo zelene fleke? Mrtvi pikseli? Zaboravljene kakamice? Ah, pa to su dva zelena klikera!… )

Uglavnom, jabuka sa cimetom za Jasnu, menta za mene; mišn akomplišd. Fotka takođe.