Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Omiljeni hobi, a možda i nešto više od toga
У ствари, киоска два. Јер овде имамо комплетан ручак: један киоск је пиљарница, други продаје живинско месо. Цигарете, новине, пластичне боце и лименке су у наредном, већ ван кадра.
Код великих дућана се сав тај прљави веш догађа негде назад, где не допире поглед муштерије, у магацину и авлији, иза зграде. Киоск нема тај простор, а све те празне кутије неће да нестану саме од себе. Мора негде да их стрпа, док се не однесу.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 2”Киоск је чудна врста дућана. Некад су се по киосцима продавале само новине, дуван, разгледнице и таксене марке. Деведесете су у њих натрпале пола асортимана других дућана, јер је свако хтео да направи некакав дућан, па сте ту могли да нађете и за у се и за на се. За пода се би већ ишло теже, како се ко снађе.
Сад се то некако смирило, асортиман клопе се свео на газирана пића, воду и пиво, нема вина нема жестине. Одеће такође више нема, а од клопе су остали сладолед и грицкалице. Но, радно време им се и даље протеже дубоко у ноћ, а има их и који се никад не затварају.
Овај киоск је некако најтањи – хладњаци су постројени, тротоар није много заграђен, нема кутије за сладолед, нема решетке за бициклове (у ствари има, десет метара десно, испред банке). Фирму сам канда исекао, види се само она светлија линија на врху, а можда је ни нема, можда је тај одсјај од уличног светла.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 1”Не знам како се код вас зову, код нас се зову квашенице и никако другачије. Ово је једна од ствари, попут шапурине, које могу да послуже да се утврди порекло говорника.
Имао сам грдних проблема кад сам покушао да то објасним Америма, јер код њих то не постоји. Постоји некакав француски двопек, за који вам неће помоћи никакав тостер француске производње – то је само слично, али ту се хлеб уваља у некакву специјалну смесу, то је читав рецепт. Квашенице су само хлеб уваљан у јаја и испечен у тигању, ништа више. Може мало соли, ко је тако навикао.
Тешкоће у споразумевању смо решили једноставно, показном вежбом. Остао је запамћен један момак, који је бојажљиво загризао први комад, већ спремајући у глави извињење зашто не може то да поједе. Стао је после шест комада.
Па ако вам не пада на ум шта би могло за вечеру, а нахрчкали сте се хлеба с којим сад не знате шта да радите… пријатну вам вечеру желимо.
Другде се грађани сами снађу па офарбају колико могу.
Два ћошка даље, зграда коју смо већ видели са осталих страна. Ово прочеље је некад било у споредној улици, и гледало у биоскоп “Авала”. Пошто сам ту увек више гледао у плакате за наредне филмове, те фасаде се ни не сећам. Била ми је иза леђа.
Откако је ту, отприлике 1975-77, просечен магистрални пут, биоскоп и још неколико зграда су срушени, и ова фасада сад гледа на поприличан трг и нову пијацу. Ту је фотографска радња, названа по биоскопу, продавац мобилних, кафић, апотека на продају, дечији дућан и ономад поменути мајстор за бициклове.
И, ех, кафићев кавез.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 6”не из руке, све глумећи статив, него са клупе
С ове стране моста има један буџак (чуј, један…) који вечито заборављам. Некад је туда ишао нормалан тротоар право на мост, али откако је трг претворен у комбинацију тераса+подрум, на то воде некакве степенице, које почињу испред претпоследњег дућана. А до та два води овај ћор-патрљак плочника. Није да им је нешто помогао.
У даљем локалу се изређало свашта, некаквих туристичких агенција, дрангуљарница и бутика опште праксе. Први дућан кога се ту сећам је био “Елегант”, продавница јефтинијег накита, сатова, дрангулија од бољег порцелана и тзв кристалног стакла…
Чек, стани мало.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 5”Требало је цео предњи план да буде у мраку, све до најужег тротоара у граду
Географија је неумољива. Како год да окренем, а да није скроз заобилазно, до града стижем преко (старог) Житног трга. Који сам већ фоткао онолико пута, дојадио је и мени као и вама, ал’ ето, неће географија. На њему је чак и најзгодније место за паркирање, па и кад није шетња до града него вожња зарад шетње, опет тај исти трг.
Зато покушавам да бар преко њега не идем увек истим путем. Да сам ишао право, оним најкраћим, био бих у дну ове фотке, уз коцкарницу, ал’ онда фотке не би било.
Ово је само предњи од четири сијамска киоска (или беше пет). Тако су збијени да мора да имају неки тунел куд улазе. Ајде онај иза са пецивом, и овај кључар, код њих се виде улази, али оне две трафике… Можда би била добра фотка кад бих једном устао довољно рано да снимим како отварају. Мора да је нека вратоломија.
Кључар је бар метнуо лилаве, ака љубичанствене ледовке, па није онај случај да ми плава пробија у љубичасту. Да ми је знати шта се ту догађа. Виђам чак и на врло новим видео снимцима, где нема шансе да је јефтина опрема или скрнав алгоритам за јпег компресију, да плаво и љубичасто светло дају тамнији лик тамо где осветљавају него поред тога. Мистерија за ову недељу.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 4”Овог смо се некад играли недељом, овде на Суштини.
Фотка је од пре пет месеци. Можда би требало да се зове “преброј мачке“.
Можда би било брже да пребројите уши па поделите са два. Некад је тако лакше.
фасада је била класична банатска, сам набој па омазано блатом и кречено ен пута
Сад сам намерио да кренем даље, ка тзв. граду. Фотка од горе (иста од прошлог пута) је у ствари онај Нови Житни Трг за који нико не зна да се тако зове, примио се нови назив (Доситејев). Но, вечерње шетње ове зиме су се обично завршавале ту негде у крају, па за остатак улице харам по архиви.
Нисам одмакао ни педесет метара од места где је снимљена она горња. Амбијент се, као, једва променио – дрвеће, трава, мало друма са стране (осим што је ова снимљена добре четири године раније, кад је била она маглуштина).
На обе фотке је у стварности све тачно тако како на фотци изгледа, дакле лажем као пас.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 3”Није нестала зграда, него ју је напустио дух.
Морам да одступим од замишљеног редоследа и скокнем петнаестак година у прошлост. Јер сам тада, као и онолико пута пре и касније, снимио нешто што је после нестало.
Није зграда срушена, него су прозори постали непрозирни, откако се у њу уселила она самоуслуга што се римује са нивеом. Реч прозор се тако изметнула у своју супротност. Једно од непримећених ремек дела домаће градње с почетка осамдесетих је тако постало још мање приметно. Није нестала зграда, него ју је напустио дух.
Зато даље уз улицу има занимљивих призора.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 2”Видећемо за десетак година како је насуто. Ако не стекне километражу, добро је.
Пошто се најзад има времена, ајд мало у шетњу. Са фоткалицом у руци, дакако. Јер мада сам све те сокаке, што су у домету, прошао стотинама пута, увек улети нешто ново, западне за око па га ваља ишчачкати.
Ево нама нове сиве коцке у крају. Сад је прилика, још ништа не пише, не знам шта ће ту да продају, видим само да су почели да монтирају рафове на спрату.
И плочник је, наравно, сив, али се згодила комбинација плавог светла са прочеља и наранџастог са улице, те ко зна чије већ рекламе од прекопута. До отварања ће можда и да никне трава у та два правоугаоника, а можда ће да се сете и да направе паркинг до улице, иначе џаба све остало ако им се тамо запати блато.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња”
