Category: Internet

Najbolji pokazatelj smaka sveta

Slučajevi (26): Istorijska epizoda

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.

– * –

Istorijska epizoda

Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.

Žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (26): Istorijska epizoda”

Slučajevi (25): Lovci

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.

– * –

Lovci

U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.

Dvojica se nisu vratila.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.

Kozlov: Hoćeš li da zapališ?

Oknov: Ne.

Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?

Oknov: Ne.

Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?

Oknov: Ne.

Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (25): Lovci”

Slučajevi (24): San čoveku ne da mira

Svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

– * –

San čoveku ne da mira

Markov je skinuo čizme i, uzdahnuvši, legao na divan.

On je želeo da spava, ali, čim je sklopio oči, želja za snom smesta je minula. Markov je otvorio oči i posegnuo za knjigom. Ali san ga je opet obuzeo, i, ne dosegnuvši knjigu, Markov je legao i opet sklopio oči. Ali samo što su se oči sklopile, san je opet odleteo, i svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

Dugo se Markov mučio, ne znajući šta da radi: da spava ili da bdi? Napokon, izmučivši se i omrznuvši samoga sebe i svoju sobu, Markov je obukao kaput, stavio šešir, uzeo u ruku štap i izašao na ulicu. Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

Ulazeći u sobu, osetio je u telu ugodan zamor i zaželeo je da spava. Ali, samo što je legao na divan i sklopio oči, san je smesta nestao.

S besom je Makarov skočio s divana i, bez kape i kaputa, pojurio je u pravcu Tavričeskog vrta.

1936-1937.

Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Slučajevi (23): Maškin je ubio Koškina

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

– * –

Maškin je ubio Koškina

Drug Koškin je igrao oko druga Maškina.

Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.

Drug Koškin je uvredljivo odmahivao i odvratno krivio noge.

Drug Maškin se namrštio.

Drug Koškin je mrdnuo trbuhom i trupnuo desnom nogom.

Drug Maškin je vrisnuo i skočio na druga Koškina.

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

Drug Maškin je udario pesnicom po glavi druga Koškina.

Drug Koškin je vrisnuo i pao četvoronoške.

Drug Maškin je maznuo druga Koškina nogom ispod trbuha i još jedanput ga udario pesnicom po potiljku.

Drug Koškin se izvalio na pod i umro.

Maškin je ubio Koškina.

(bez datuma)

Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Film “Film”

Nemam pojma ko je ovaj lik. Ako sam dobro razumeo, reč je o najnovijem televizijskom majmunu na tamo nekom kanalu u Americi. Boli me uvo, neću ga gledati kao što nisam gledao ni njegove prethodnike… Lažem, gledao sam Dika Kaveta kad sam bio klinac, ali to sad nije bitno. Nego je bitno drugo: zamalo da se primim na ovo.

I znate šta? Jeste, besmisleno je. Međutim, i u toj besmislenosti ima više smisla od 90% kompletne holivudske produkcije.

Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…

Gde je granica ljudske mašte? Možda baš u graničnim slučajevima nauke. Danas je 40 godina od lansiranja sonde kojoj je mašta opredelila sudbinu.

(ovaj prilog su spremili Igor i Grba zajedno)

Lansiranje sonde Pioneer 10Lansirana 2. marta 1972, sonda Pioneer 10 je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je poslat preko asteroidnog pojasa. Primarni zadatak misije je bio da obezbedi polazne informacije o spoljnim planetama Sunčevog sistema; bio je to prvi objekat koji je prošao pored Jupitera i snimio ga izbliza. U nastavku misije, Pioneer 10 je obavio niz merenja u obodnim zonama Sunčevog sistema, sve do kraja formalnog dela misije 31. marta 1997. Da, dobro ste pročitali: misija je trajala 25 godina.

Slabašni signal sa sonde je potrajao još neko vreme, služeći kao zgodno sredstvo za eksperimente na planu stalne komunikacije u graničnim slučajevima. Poslednji telemetrijski prenos sonda je obavila 27. aprila 2002. Poslednji, vrlo slab signal je primljen sa Pioneera 10 22. januara 2003, kada je bio udaljen 12,2 milijardi kilometara. NASA je učinila još jedan, neuspeli pokušaj da stupi u kontakt sa sondom 7. februara 2003. Još jednom su, bezuspešno, pokušali 2006, a onda je dosije zatvoren. “Sonda spada u istorijski i naučno najbogatije istraživačke misije”, komentarisala je Dr Kolin Hartman, direktorka istraživanja Sunčevog sistema u agenciji NASA.

Nas, međutim, i danas zanima onda druga misija sonde Pioneer 10. A to je poruka zvezdama.

Nastavite sa čitanjem… “Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…”

Godišnjica premijere “King Konga”

King Kong je jedna od najpoznatijih filmskih arhetipa. Danas je 79 godina od prve premijere filma…

Film “King Kong” je prvi put prikazan 2. marta 1933, u dvorani Radio City Music Hall u Njujorku. Momentalno uspešan, film se poigrava sa starom paradigmom “lepotica i zver”, u prilično benastoj, ali nekako naivno zavodljivoj priči kojoj ne možete odoleti.

Uvek ću se pitati o čemu su razmišljali autori spektakla u kome je uhvaćeni Kong glavna atrakcija. Taj detalj u priči je toliko naivan da nemam reči. A opet, ovo dođe nešto kao filmovi o Džejmsu Bondu – znaš da je glupo k’o noć, ali i dalje gledaš i opet ti lepo. Bar znaš da je foliranje, a ne budalaština pod maskom remek-dela, poput onog sirotog Hari-Poter-Harija. Nerd smile

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica premijere “King Konga””

Novo zamešateljstvo Ministarstva prosvete

E, moj Šumenko! Šta radiš, grom te spalio dabogda! Pa to su naša deca!

Priča ide ovako: ne mogavši da se upiše na engleski jezik na državnom fakultetu, devojka je upisala privatni fakultet u Novom Sadu. Srećom, roditelji su bili u mogućnosti da plate to. I kada je završila trogodišnje studije, odmah je nastavila sa četvrtom godinom; petu godinu, kao master, nije upisala, jer je primećena nekakva disproporcija između zvanja. Odlučila je da potraži posao u struci; posrećilo se, uspela je.

Posle nekog vremena, ukazala se prilika da sa jednog radnog mesta ode na drugo, solidnije, sigurnije i bolje plaćeno – u jednu srednju školu, na mesto profesora engleskog jezika.

Ispalo je da neko ko je uredno završio fakultet nema pravo na zaposlenje u struci SAMO ZATO što država nije uskladila sistematizaciju zanimanja sa licencama koje je dala fakultetima.Tu počinju peripetije.

Iako je jasno da iza zvanja diplomiranog filologa – angliste stoji četiri godine studija na fakultetu koji ima akreditaciju koju je dala država, na papiru koji je ekvivalent diplome stoji da je to zvanje stečeno posle jedne godine specijalističkih studija. Zavirujući u tabelu sistematizacije, sekretar škole utvrđuje da zvanje diplomirani filolog – anglista ne postoji u sistematizaciji kadrova i da, shodno tome, ne postoji osnov zaposlenja koje, inače, traži fakultetsku spremu.

Sekretar ulazi u zbornicu za vreme odmora i pred svima, teatralno, optužuje novu profesoricu engleskog za falsifikat, preteći krivičnom prijavom zbog dovođenja u zabludu; pritom dodaje kako niko ne može da bude profesor posle jedne godine studija. Ova – zapanjena, ne zna šta da kaže.

Klupko se odmotalo veoma brzo.

Nastavite sa čitanjem… “Novo zamešateljstvo Ministarstva prosvete”

Slučajevi (22): Šta sada prodaju u radnjama

Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

– * –

Šta sada prodaju u radnjama

Koratigin dođe do Tikakejeva i ne zateče ga kod kuće.

A Tikakejev je u to vreme bio u radnji i kupovao šećer, meso i krastavce.

Koratigin se neko vreme muvao pokraj Tikakejevljevih vrata i spremio se već da mu napiše poruku, kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.

Kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.

Koratigin ugleda Tikakejeva i viče mu:

– A ja vas čekam već čitav sat!

– Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (22): Šta sada prodaju u radnjama”

U čemu je problem sa pićem

De, naspi još jednu, pa mi posle drži predavanja o alkoholizmu…°

Citat dana dolazi od lika koji je pronašao duševni mir u urbanoj Americi, kao da je to neko hvale vredno dostignuće. A kad ga je našao, nije znao šta da radi sa njm, pa je krenuo ispočetka (kad se istreznio). I tako nekoliko puta u životu, sve dok najzad nije odlučio da ostane pijan zauvek.

Charles Bukowski (1920 - 1994)

 

To je problem sa pićem, pomislio sam dok sam sipao sebi jedno pićence… Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš; ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš; a ako se ne desi ništa, piješ da bi izazvao da se nešto desi.
Charles Bukowski

 

Šta ja znam. Rekao bih da mu nije bilo lako ako je stvarno tako mislio.

 

________
° I to je citat, ako niste skontali. Moram da napišem zbog onih koji dolaze na Suštinu pasijansa samo zato da bi drugi pomislili kako umeju da čitaju između redova.