Zabava za široke narodne mase!
Je l’ to ta kriza što svi pričaju o njoj?
Category: Internet
Najbolji pokazatelj smaka sveta
Slučajevi (21): Tok!
Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.
– * –
Tok!
Leto. Pisaći sto. Desno su vrata. Na zidu slika. Na slici nacrtan konj, a u konjskim zubima Ciganin. Olga Petrovna cepa drva. Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.
Olga Petrovna (udara sekirčinom po cepanici, koja, međutim, neće nimalo da se rascepi).
Jevdokim Osipovič: Tok!
Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).
Jevdokim Osipovič: Tok!
Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).
Boksovanje vezanih očiju
Pogledajte ovo: koncept je apsolutno zanimljiv. Pogotovo, skrećem pažnju na to kako se borci motivišu da započnu borbu.
Valjalo bi da se ovaj koncept primeni u političkoj borbi kao predizborna aktivnost. Ne u prenesenom značenju: u doslovnom, dakako. Jednostavno, odbaciti sistem cenzusa: ko se plasira do osam najboljih, ide na izborni listić i to je to.
Najjači smo, najjači… al’ zamalo
Nole srušio Fejs… ti sunac krasni.
Nema medija koji nije preneo da je Nole jači i od Fejsbuka. Slušam jutros na radiju, spremajući se za posao, da su “čak morali da probude i Cukerberga” (izem vas u transkripciju, čovek se zove Zakerberg) da interveniše, tolika kriza je bila u sedištu najveće društvene mreže.
Navodno, juče je na Novakovu fan stranicu postavljena aplikacija koja omogućava posetiocima da se “slikaju” zajedno sa njim, ekvivalent onim vašarskim zabavama gde imate veliki oslikani karton s rupama za glave. Domaći mediji prenose da je aplikacija dosegla toliku popularnost da se preuzimala brzinom od 416 skidanja u sekundi, i kako serveri Facebooka nisu to mogli da izdrže.
Gospodo novinari, aplikacije koje postavljaju korisnici ne nalaze se na FB-u, već se vuku sa servera onoga ko ju je i postavio. Stoga naslov ove fascinantne vesti ne bi trebalo da glasi “Nole srušio Fejs”, već “Kreator Noletove aplikacije se nije dovoljno otvorio za pristojne servere”. Nije baš stvar kojom bi trebalo da se ponosimo, ha?
P.S. Dobro je da se ovo nije desilo pre par dana, ispalo bi na kraju da su probudili Obamu koji je potom rekao: “Dajte im, for God’s sake, već jednom tu kandidaturu inače nam Srbi dođoše glave”.
Slučajevi (20): Neuspela predstava
Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop…
– * –
Neuspela predstava
Na scenu izlazi Petrakov – Gorbunov, želeo bi nešto da kaže, ali štuca. Počinje da povraća. Odlazi.
Izlazi Pritikin.
Pritikin: Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop… (Povraća, i odlazi trčeći.)
Izlazi Makarov.
Makarov: Jegor… (Makarov povraća. Odlazi trčeći.)
Izlazi Serpuhov.
Serpuhov: Da ne bi bilo… (Povraća, odlazi trčeći.)
Izlazi Kurova.
Kurova: Ja bih bila… (Povraća, odlazi trčeći.)
Izlazi mala devojčica.
Mala devojčica: Tata me je zamolio da vam prenesem da se pozorište zatvara. Svima nam je muka!
Zavesa.
1934.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Google u slavu Đoakina Rosinija
Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.
Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.
Prelistavam februarski National Geographic
Zaboravili ste, a? Ja nisam. Štaviše, umalo nisam odustao od pokušaja.
Ovo je teško da se objasni, ali pokušaću.
Najpre, zašto ovako kasno? Februarski National Geographic je izašao pre 24 dana. Ima li to smisla? Upravo to sam pitao danas Igora u jednoj prepisci. On mi je rekao ključnu stvar: “važi celog meseca, zar ne?”. I duže, prijatelju. I duže. Ja svoju kolekciju National Geographica smatram vrednim blagom.
A onda: baš to što National Geographic smatram blagom – nisam više pretplatnik. Posle pet punih godina. Kapitulirao sam pred poštarima koji rade šta hoće sa mojim primercima časopisa. Ne bi mi bilo pravo ni da sam dobijao te brojeve besplatno, a kamoli što sam ih plaćao. Živeo sam u iluziji da mogu da živim u koliko-toliko uređenoj zemlji i da pretplatom na časopis kupujem udobnost koja mi civilizacijski pripada. Međutim, poštu u ovoj zemlji raznose osobe čiji broj cipela je očigledno veći od njihovog koeficijenta inteligencije. Njihovi nadređeni, i to na nekoliko nivoa u lokalnoj podružnici Pošta Srbije, mrtvi ‘ladni izjavljuju da im ne mogu ništa. Time ispada da im ja mogu nešto; a pošto se plašim zatvora u slučaju da zaista nešto i preduzmem, to sam odlučio da je pametnije da od sada forsiram kioske.
To, dakako, nije izgovor za tronedeljno kašnjenje u prelistavanju aktuelnog broja.
Poenta je u tome, priznajem, što nisam pročitao aktuelni broj. Dobro, dešavalo se da na blogu prelistam broj u kome nisam pročitao sve članke; ali nije bilo da nisam pročitao baš nijedan. I nema druge: ove večeri paralelno čitam aktuelni broj i pišem ovaj prilog. Zbog toga, ovog puta će izostati uobičajeno slušanje moje omiljene radio stanice. Večeras mi je po volji tišina.
Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam februarski National Geographic”
Slučajevi (19): Susret
…Ali je usput sreo…
– * –
Susret
Pošao jednom jedan čovek na posao, ali je usput sreo drugog čoveka koji se bezbrižno uputio svojoj kući pošto je kupio veknu hleba.
Eto, to bi, uglavnom, bilo sve.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Rođendan najlona
Na današnji dan pre 77 godina, rođen je najlon, najpoznatiji sintetički materijal dvadesetog veka. Sve su dobro smislili, osim kako da se razgradi za manje od hiljadu godina…
28. februara 1935. godine, Gerard Berchet, asistent hemičara Wallacea Carothersa u laboratoriji kompanije DuPont, uspeo je da napravi pola unce polimera sjedinjavanjem heksametilenediamina i adipinske kiseline. Carothers je rezultujuće jedinjenje nazvao “poliamid 6-6”; to je supstanca koja će nekoliko godina kasnije postati poznata kao najlon. Svojstva primerena komercijalnoj upotrebi su učinila da dođe do refinacije poliamida 6-6, a zatim i do strahovito brzog razvoja u svrhu proizvodnje.
Svojstva najlona su dobro poznata; izuzetna elastičnost molekula čini taj materijal primerenim za izvlačenje u tanka vlakna ili površine, a hemijska neutralnost je zgodna osobina zarad bezbedne upotrebe u širokoj potrošnji. Zato najlon predstavlja osnovu i za neka druga polimerska jedinjenja. Svojstvo savršenog uklapanja u tzv. kompozitne materijale učinio je da najlon brzo postane popularan.
U fokusu Google kamere
Nikad ne znaš kad te snima Veliki brat. Kad te snima Gugao, to se vidi lepo.
Za Google Maps svi znate, pa verovatno i koristite taj atlas na mreži. A izvesno znate i za Street View, seriju fotografija koje je snimilo specijalno vozilo i koje na određenim mestima, kojih je sve više, obezbeđuje virtuelnu šetnju po ulicama gradova (i ne samo gradova).
Značaj virtuelne šetnje ulicama je nesumnjiv. Imam i lično iskustvo: pre puta u Rim prošle Nove godine, naučio sam da pešice dođem od hotela do Koloseuma. To nije razdaljina koja bi se prevaljivala pešice (uostalom, metro radi dobro, za razliku od nadzemnog gradskog prevoza), ali dalo mi je načelan utisak o prostoru u kome ću se kretati, u čemu je servis u potpunosti ispunio zadatak. 
Međutim, kontroverze su se razvile tokom vremena: ima li narušavanja privatnosti u postupku snimanja fotografija ulicom? Mišljenja su razna, a najčudnije se dešava kada neko komentariše to pitanje iz ugla snimatelja i iz ugla snimanog. Tek, ima raznih krajnosti – od državnih zabrana da se snimanje nastavi, kao što se desilo u Austriji pre dve godine, do akcionih molbi Guglu da snima ulice. U slučaju Austrije, odlučeno je da se ipak nastavi sa fotografisanjem godinu dana kasnije. 