Category: Fonoteka

Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…

Re: Rory Gallagher

Moram da se vratim na ovu temu, bar na časak. Uostalom, ostao sam dužan dobru svirku dobrom čoveku.

Boga ti, danas sve neki jubileji i godišnjice.

Rory Gallagher, veličanstveni irski blues gitarista, rođen je 2. marta 1948. Danas bi mu bilo 64 godine. Nažalost, dogurao je do 47 i tu stao; nije preživeo presađivanje jetre juna 1995.

Svetu je ostavio čestit opus fantastičnih prangijaških svirki… Već smo slušali Roryja na Suštini pasijansa. Savetujem novu turu slušanja sa istim onim sastavom numera. A kad se zagrejete onim, vratite se ovamo. Ili poslušajte ovo, pa idite tamo, svejedno. Šta ja znam, kako hoćete. Ja bih krenuo odande.

Deder, pojačaj to, pa pusti glasno:

Nema laži, nema prevare. Mada, neobično mi da ga vidim za Telecasterom u rukama.

Ovog puta nećemo zaboraviti onu pesmu koja struže direktno u sinapse.

Nastavite sa čitanjem… “Re: Rory Gallagher”

Poslednji sagoreli roker

Pojavio se kad smo mislili da se neko takav više ne može pojaviti. U danu koji smo upravo ispratili, bilo bi mu 45. Umesto toga, odlučio je da zauvek ostane mlad.

Kurt Cobain (1967 - 1994)Kurt Donald Cobain je rođen 20. februara 1967. godine, verovatno u nekoj sivoplavoj kišnoj noći američkog severozapada. Rodio se u bojama grandža, tako je i odrastao. Sa gitarom u rukama.

Tako je i završio 5. aprila 1994. Sa pumparicom u rukama.

Sećam se tog dana. Voleo bih da se ne sećam. Nije ni čudo da iz Sijetla dolaze sivi i sjebani ljudi, pa taman da su milioneri. Tamo samo tinejdžeri osećaju mirise, kaže legenda.

Nema to veze, poručuje Nirvana sa omota jedne od najvažnijih ploča poslednje dekade dvadesetog veka.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednji sagoreli roker”

Happy Birthday, Mr Gabriel!

Danas je rođendan jednog od najvećih umetnika u istoriji rock ikonografije. Proizvodio je multimediju još u vreme kad mi nismo ni znali šta ta reč znači.

Peter Brian Gabriel je rođen 13. februara 1950. godine u južnoj Engleskoj. Bio je osnivač i frontmen grupe Genesis. Iza rada u toj grupi, seldila je duga, plodna i neverovatno uspešna solo karijera koja traje i danas, evo već punih 35 godina.

Idemo redom.

Da je Gabriel ostavio samo ono nasleđe u grupi Genesis, a da se posle posvetio lezilebovanju, bilo bi dovoljno za trajno poštovanje. Budite slobodni da pitate bilo kog ozbiljnog poznavaoca grupe, svako će vam reći da je zlatna petorka Gabriel-Hackett-Rutherford-Banks-Collins neprevaziđena kao oblik benda. Pa mislim: Nursery Cryme; Foxtrot; Selling England by the Pound; The Lamb Lies Down on Broadway. Birajte redom ove albume i pažljivo ih preslušajte sve. A ako ste baš-baš dokoni, onda pokušajte da dokučite koji je od tih albuma najbolji.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gabriel!”

Ako hoćete, možete. A i ne morate

Februar 2012. godine deluje kao da ćemo ga dugo pamtiti po niskim temperaturama, snegu, vanrednoj situaciji (kao da je pa nekada i ukinuta u Srbiji?)… barem do sledeće zime.

S obzirom na to da znam da ima onih koji ne uživaju na temperaturama ispod nule i koji bi radije u kući presedeli/preležali/prespavali najhladnije godišnje doba, predlažem im dva koncerta, prema svom, isključivo egoistično svom izboru, a sve u nadi da će izbor oni stariji od mene pohvaliti, a mlađi se zainteresovati.

Potrebno je vrlo malo: dobar internet protok i par solidnih slušalica na ušima.

Nastavite sa čitanjem… “Ako hoćete, možete. A i ne morate”

Happy Birthday, El Magnifico

U danu za nama, obeležen je 61. rođendan jednog od mojih omiljenih gitarista. Google neće napraviti doodle zbog toga, ali ja ću večeras bar malo slušati dobru muziku u to ime.

Phil Manzanera, veliki baja i aristokrata rock’n’rolla, rođen je 31. januara 1951. Sjajan muzičar i sjajan čovek, on oko sebe seje fantastične vibracije već četrdesetak godina, na radost svima.

A, da. Izvinjavam se. Možda niste info-hrčak kao ja, pa vam nije baš najjasnije ko je taj čovek. Situacija je htela da se on celog svog veka dokazivao isključivo svojim radom – i nikako drukčije. I zbog toga je moguće da niste čuli za njegovo ime.

Zato ste čuli za Roxy Music, zar ne?

Ovi idiotski cvikeri su bili zaštitni znak El Magnifica tokom sedamdesetih… Mada, njegov pravi zaštitni znak je bio i ostao Gibson Firebird (u raznim verzijama). Ta gitara danas postoji i u verziji Phil Manzanera Signature, ako znate šta znači takva čast…

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, El Magnifico”

Sećamo se velikog rokera: Steve Marriott

Danas bi mu bio 65. rođendan, samo da nije onako strašno završio.

Steve Marriott, legenda britanske rock scene, rođen je 30. januara 1947. godine u Londonu. Bio je jedan od ljutih gitarista i pevača na čijim nastupima su prštale varnice – ili je barem to tako zvučalo. Obeležio je scenu radom u dve značajne grupe: Small Faces i Humble Pie.

Svašta se može ispričati, ali večeras to nećemo činiti. Opustićemo se i slušati dobru muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Sećamo se velikog rokera: Steve Marriott”

Još jedan izuzetak

Nisam neki ljubitelj Elvisa, a još manje njegovih imitatora, uglavnom luzera. Ali ovog rado ubacim u plejlistu-u…

Ne znam tačan razlog zbog čega mi je the King izuzetak. Izbor pesama (nisam primetio nijednu Elvisovu), aranžman, dobra produkcija, sve to skupa ili nešto četvrto. Tek, dajem vam na sud deo njegove diskografije.

Ne samo da za njegove pesme nema spotova (bar ne u onom konvencionalnom smislu), nego ni youtube ne daje neke “bogznakakve” preporučene linkove kad kojim slučajem natrčite na neku pesmu. Ruku na srce ni nadimak mu nije nešto originalan… Winking smile

tresi glavom, tresi glavom, tresi glavom,...Ovde ostavljam linkove za pesme, koje su mi pri ruci. Nadam se da ću vas zaintrigirati da pronađete i ostale…

  1. Rolling Stones – Sympathy For The Devil
  2. Bob Marley – No Woman No Cry
  3. John Lennon – Working Class Hero
  4. AC/DC – Whole Lotta Rosie
  5. Nirvana – Come As You Are
  6. …

Gurnite sve ovo u neku plejlistu. Nećete se pokajati.

P.S.
Nikako, nikako, nikako i nipošto nemojte parati uši njegovom verzijom pesme “Whiskey in the Jar”. Žalosno je koliko jedan Irac može da unakazi irsku pesmu… Sad smile

Stephen Stills: Čovek koji je znao više od drugih

…i još uvek zna, ako ćemo pošteno. Samo što je zakasnio da pokaže baš sve. Šteta.

Petak je veče, a mi već vekovima nismo ništa zapržili na Suštini pasijansa, onako momački, da produvamo uši kako dolikuje. Pade mi na pamet… Da, to je to. Vežite se, polećemo.

Stephen Stills je muzičar koji je ostavio velik trag u popularnoj muzici. Hajde da kažemo da ga ostavlja i dalje, mada to možda više i nije istina, ali čovek je takva faca da mrtav ‘ladan vadi neobjavljene snimke od pre 40 godina i odvaljuje nas retroaktivno. Ali, o tome malo kasnije.

Velika priča je počela tako što je Stills, tokom kanadske turneje sa svojom grupom, nabasao na Neila Younga u nekom ćumezu u Vinipegu, a zatim ga ubedio da pođe sa njim u Kaliforniju, gde će napraviti novu grupu. Tako i bi. Boktemazo, pa da je samo to uradio, Stills bi zaslužio slavu – ko zna da li bismo, kad i kako inače saznali za Neila Younga.

Young je znao da piše pesme, o još kako je znao, ali recimo naglas: Stills je onaj ko ga je naučio da spakuje pesmu u aranžman. Mr Soul? Broken Arrow? Expecting to Fly? Youngova pamet, Stillsov rad.

Nastavite sa čitanjem… “Stephen Stills: Čovek koji je znao više od drugih”

R.I.P. Etta James

Otišla je jedna od najvećih pevačica R&B i soul muzike. Bila je u prvom redu kada su ti žanrovi poprimali oblik kakvim ih danas znamo. Bila je temelj.

Etta James je preminula danas posle duge i teške bolesti. Imala je samo 73, ali leukemija je učinila svoje. A eto, nema ni mesec dana da sam malo prelistavao njenu fonografiju. Istina, bilo je to kad sam pročitao da su je pustili kući iz bolnice da tamo nađe svoj mir sa Bogom.

Najpoznatiji video snimak: odvratna frizura, šminka kao iz nekog horor filma i glupavi džemper koji je zaboravila da skine u garderobi. A onda počne da peva. I momentalno joj sve oprostite.

Uh.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Etta James”

Početak divnog prijateljstva – Led Zeppelin I

Na današnji dan, pre 43 godine, smisao postojanja muzike je dobio još jednu blistavu potvrdu. Objavljen je Led Zeppelin I.

Korporativna gramzivost je grozna stvar. Potpišeš kakav ugovor, i onda se vučeš kao pas do posla i nazad. Nema utočišta, jer iza svakog ugla čekaju advokatski Kerberi. Baš to se desilo jednom momku od 25 godina, tršavom, mršavom, ostavljenom na cedilu po raspadu benda, a vezanom za seriju koncerata po Skandinaviji. Kud ćeš, šta ćeš, nađeš još trojicu: jednog brkatog, jednog plavog, i jednog sa loknama.

Zatim uđeš u studio,  istreseš iz džepova celih 1782 funte. “To ti je za tri dana, mali.” “Biće u redu. Pazi ovaj rif”:

Nastavite sa čitanjem… “Početak divnog prijateljstva – Led Zeppelin I”