Category: Koncerti

PohaÄ‘amo koncerte i priÄamo o njima. TakoÄ‘e, kvarnjak: priÄamo o video zapisima koncerata.

Smak u Beogradu, 29. decembar 2012

Svaki tekst koji sam ikada napisao sadržavao je samo liÄne stavove. Ali nijedan tekst koji sam do sada napisao nije sadržavao toliko liÄnih stavova kao ovaj.

Celokupan prostor SFRJ iznedrio je pristojan broj izvanrednih muziÄara koji se sa pravom mogu porediti sa svetskim veliÄinama. No, gledano po dužini trajanja, mogućnosti da održe koncert sastavljen iskljuÄivo od zaista dobrih pesama bez ijednog trenutka gubitka kvaliteta, ogromnoj, i Å¡irokoj bazi potpuno fanatizovanih ljubitelja, ali i sistematskoj neprofesionalnosti glede svega van kreiranja muzike, Smak predstavlja fenomen. Taj se fenomen može opisati veoma kratko, poznatom krilaticom: svetsko, a naÅ¡e. Å ta je Å¡ta, i zaÅ¡to, sledi u nastavku.

Svetsko…

MuziÄki opus grupe Smak je potpuno ravnopravan sa bilo kojim svetski priznatim muziÄkim b(r)endom. Koncert u Beogradu trajao je preko dva sata, sa dva bisa, tokom koga su sve vreme izvoÄ‘ene vrhunske kompozicije, kojih se niko na svetu ne bi postideo, dok su iza kulisa ostale neodsvirane mnoge pesme koje bi se mirne duÅ¡e mogle naći i na repertoaru. Kako god, koncert je bio presek impresivnog ÄetrdesetogodiÅ¡njeg rada.

Nastavite sa čitanjem… “Smak u Beogradu, 29. decembar 2012”

Jedan koncert klasiÄne muzike

Uostalom, ni Betoven danas ne diriguje na izvoÄ‘enjima Pete simfonije, osim možda u Jagodini…

Kada me je Grba pre skoro dva meseca poÄeo nagovarati da idemo na koncert benda koji Sinoć, photo by Grbaizvodi Pink Floyd, prvo sam bio skeptiÄan. U redu, svi se mi po klubovima veselimo kada neka lokalna grupa praÅ¡i stvar omiljenog nam benda – Å¡taviÅ¡e, viÅ¡e puta sam uzimao mikrofon u bendu kolege mi Igora kada zasviraju prvi taktovi “Another Brick In The Wall Part 1” (ne, to nije “vidontnidnoeÄ‘ukejÅ¡n“), ali to je daleko od prave stvari. A onda sam posetio YT, odgledao neke snimke Brit Floyda sa prethodnih koncerata, nazvao Grbu i rekao mu gornju reÄenicu iz uvoda.

Nastavite sa čitanjem… “Jedan koncert klasiÄne muzike”

Rokenrol nije mrtav…

…mrtvi su njegovi sluÅ¡aoci.

Ili barem umrtvljeni. Dan posle koncerta New Ordera na ovogodiÅ¡njem Exitu, pokuÅ¡avajući da uporedim utiske, naleteo sam na Blicu na tekst posvećen drugoj festivalskoj veÄeri, gde je izvesna “lara” ostavila sledeći komentar:

Ja obozavam New Order ali Za razliku od Lare, bakuta je još uvek rokerkaimam 42 godine i dvoje male dece i svakako nisam neko ko bi isao na takav festival. Kada organizatori prave ovakve dogadjaje treba da procene ko im je ciljna grupa i ko slusa to sto im se nudi. I new order pa i duran duran su grupe moje generacije i ne znam mnogo mladih ljudi koji ceprkaju toliko duboko u proslost muzike. A moja generacija nije bas u fazonu da se uputi na festival mi smo vise za obicne koncerte. Isto je i sa cenama. Zna se kolika je platezna moc nasih klinaca! Koji ce roditelj nekom 20-ogodisnjem studentu da da 3, 4 ili 5 hiljada za kartu?! Suvise stvari je u igri a organizatori zaslepljeni zeljom da im dodje sto vise engleza nisu uopste razmisljali o nasim ljudima!!! Steta! Mirise mi na skori, neslavan kraj Exita!

Jbg tetka. Razumem te…

Nastavite sa čitanjem… “Rokenrol nije mrtav…”

Koncert za pisaću mašinu i orkestar

Postoje razne vrste zamlata. Pogotovo su opasni oni koji svom predmetu zamlaćivanja prilaze elaborativno i u oÄekivanju da će celi svet da im se divi. Najgore od svega: ponekad im uspe. I onda, ostaje da se priupitamo ko je ovde lud.

Nastavite sa čitanjem… “Koncert za pisaću maÅ¡inu i orkestar”

Metallica u Beogradu, 8. maj 2012

Kako mogu biti nacionalist, ja sam bio prvak sveta! (Mate Parlov)

Metallica je bend koji se bavi podvrstom pop muzike piktoresknog naziva heavy metal. Ovo je kondenzovana definicija koja Metallicu smeÅ¡ta u njeno prirodno staniÅ¡te i postavlja granice oÄekivanjima. Pop muzika jeste forma zabave, kao cirkus ili fudbalska utakmica. Njen cilj je da maksimalno približi koncertno izvoÄ‘enje obliku u kojoj se publici predstavila na nosaÄu zvuka, jer je upravo taÄna reprodukcija ono Å¡to publika oÄekuje, poÅ¡to je to presluÅ¡ala, to joj se sviÄ‘a i to želi ponovo i ponovo da Äuje. Heavy metal, kao podvrsta popa, uzima tvrÄ‘u formu i kroz muziku i kroz teme kojima se bavi, Äime može da zavara kako nudi viÅ¡e od popa po definiciji (ekstreman primer je bend Queensryche, koji su Äak ponekad zvali intelektualni heavy metal).

Biće jeste, ne biće nije: Metallica i Oskaroid u razmeri 1:1

Nastavite sa čitanjem… “Metallica u Beogradu, 8. maj 2012”

Ako hoćete, možete. A i ne morate

Februar 2012. godine deluje kao da ćemo ga dugo pamtiti po niskim temperaturama, snegu, vanrednoj situaciji (kao da je pa nekada i ukinuta u Srbiji?)… barem do sledeće zime.

S obzirom na to da znam da ima onih koji ne uživaju na temperaturama ispod nule i koji bi radije u kući presedeli/preležali/prespavali najhladnije godiÅ¡nje doba, predlažem im dva koncerta, prema svom, iskljuÄivo egoistiÄno svom izboru, a sve u nadi da će izbor oni stariji od mene pohvaliti, a mlaÄ‘i se zainteresovati.

Potrebno je vrlo malo: dobar internet protok i par solidnih slušalica na ušima.

Nastavite sa čitanjem… “Ako hoćete, možete. A i ne morate”

Janu je laknulo

Za potrebe ove priÄe, Jan Vennegoor of Hesselink sluÅ¡a radio. TaÄnije Radio Beograd 1. ÄŒini on to Äesto, tokom odlaska na popodnevni trening, jer baÅ¡ u to vreme ide emisija Susretanja u koju, kad god mogu, autori dovode holandske kompozitore i/ili izvoÄ‘aÄe takozvane moderne ozbiljne muzike. Spajam lepo i korisnije, razmiÅ¡lja Jan Venegoor of Hesselink. Lepo je biti obrazovan, ali je korisnije biti patriota.

Danas gostuje Kompozitor Rastislav Kambasković, Äije su Kompozicije bile predmet Koncerta na Kolarcu. Ozbiljnim glasom Kompozitor objaÅ¡njava trenutke nadahnuća i noćnog nesna na vest o smrti Vere Pavladoljske, Äemu sledi baritonski uzlet sa Koncerta: „Voooooooooolim teeeeeeee [pauza] naaaaaaajviÅ¡eeeeeee [pauza] naaaaaaajviÅ¡eeeeee na [pauza] sveeeeeeeeeeetuuuuuuuuuuu“, dok se u pauzama Äuje neÅ¡to Å¡to bi se jedino moglo opisati kao žar borbe dva majmuna bez sluha. Tu nije kraj, sledeća je sonata za dve violine. „Zapitao sam se“, reÄe Kompozitor, „zaÅ¡to akordi moraju da se reÄ‘aju odreÄ‘enim redom? Odgovarajući na to pitanje, doÅ¡ao sam do Kompozicije gde se dve violine Äuju kao Äetiri.“ Skroman neki Äovek, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Buka koja se Äuje boli kao da je pravi Å¡esnaest violina dok ih sviraju trogodiÅ¡nji nosorozi upravo izbaÄeni sa prijemnog ispita MuziÄke Å¡kole za bezuslovno netalentovane Äijim su profesorima hirurÅ¡ki ugraÄ‘eni konjski živci.

Svaka Äast Kompozitoru, on muzikom uspeva da iskaže svoju veÄitu borbu sa izgovorom sopstvenog imena, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, ugasi radio, sa osmehom na licu dade gas, i nastavi da vozi kroz beskraj zeleni.

Muzika u vazduhu

Ako sam dobro shvatio, ovo je emitovano u toku intermenca intermeca na NovogodiÅ¡njem koncertu u BeÄu 1. januara 2012.

Maestralno.

Primereno za Badnji dan. Predlažem da ovo pustite da svira u pozadini nekoliko puta u toku dana.

A BeÄ?… Pa, tako je to bilo za vakta carevanja nad frtaljem Evrope…

(Tnx Nebojša)

S malim kašnjenjem: Happy Birthday, Neil Young!

U danu za nama, dok sam se ja odmarao celog popodneva i veÄeri, promakla mi vest da je roÄ‘endan Neilu Youngu. Pa dobro, u Kaliforniji je devet sati manje nego ovde kod mene, tamo je sad popodne i žurka se tek priprema.

Neil Percival Young je roÄ‘en u Torontu 12. novembra 1945. godine. A dalje je sve istorija, poput one informacije da je pod uticajem visoke temperature napisao Down by the River, Cinnamon Girl i Cowgirl in the Sand u intervalu od oko 48 sati. A album Everybody Knows This Is Nowhere (1969) Äak ne smatramo kljuÄnim delom Majstora…

Jednom ću vam detaljno priÄati o tom Äoveku i o razlozima Å¡to ga poÅ¡tujem viÅ¡e nego bilo koga od stare garde ko je joÅ¡ uvek aktivan na sceni. Za veÄeras, povodom 66. roÄ‘endana, izvlaÄim njegov najluÄ‘i nastup u poslednjih desetak godina (a imao ih je nekoliko vrednih trajnog pamćenja), zabeležen na velikoj sceni festivala Glastonbury 2009. godine.

Ako nekim sluÄajem nemate vremena, premotajte na drugu polovinu poslednje numere u Å¡pilu. Mada, bilo bi korisno da pogledate sve, jer Neil Young je Äovek Äija poruka se tumaÄi izmeÄ‘u redova. A ako nemate nameru da ovo sluÅ¡ate glasno, idite i radite neÅ¡to drugo.

Samo napred.

Bila je ovo klasiÄna literatura. A sad malo prangije koju je cela jedna generacija u Sijetlu imitirala, a samo je nekima uspevalo da liÄe.

Nastavite sa čitanjem… “S malim kaÅ¡njenjem: Happy Birthday, Neil Young!”

Pat Metheny u Beogradu, 27. oktobar 2011

Moj drugar i saradnik Miloš Babović je pohodio izuzetno zanimljiv koncert: Pat Metheny Trio, preksinoć u centru Sava. Zamolio sam ga da napiše kratki izveštaj i podeli ga sa Suštinom pasijansa. Odgovor je pred vama.

Poruka liÄne prirode. OdeÅ¡ na biletarnicu, kupiÅ¡ karte za deveti red po sredini, istreseÅ¡ 2000 dinara po komadu… i zatekneÅ¡ miksetu izmeÄ‘u sebe i bine. Barabe nezasite.

Festival. Koncert Peta Metinija je održan u okviru turneje njegovog trija, kao prvi koncert Beogradskog jazz festivala. Na sveÄanom otvaranju publici se obratila Njegova Ekselencija Ambasador Portugala Luis de Almeida Sampajo. Portugalski jezik je zanimljiv po tome Å¡to je odnosna frekvencija pojavljivanja samoglasnika i suglasnika veoma sliÄna srpskom – ali to nije uticalo na Njegovu Ekselenciju, koji je posle posle sjajnog poÄetka („Dobar dan“ u 19:34) nastavio na engleskom, usput odajući ogromne potencijale Njegove Ekselencije na polju ruskog jezika.

Pat Metheny

TraÄ. Kakav bi to koncert bio da iz dobro obaveÅ¡tenih izvora nije stigla informacija o velikom besu zvezde spram organizatora koncerta (novoureÄ‘eni Dom Omladine) do nivoa isterivanja iz sobe i odbijanja prevoza uz ritualne reÄi „Odlazite, moram da vežbam!“. Napomenimo ovde da je Pat Metheny muziÄar koji energiÄno zahteva da koncert poÄne onda kada je zakazan, Å¡to nastavku priÄe daje posebnu dramatiÄnost.

BubiÅ¡a. Mikrofon je preuzeo (nakon vojvodoserdarske najave „Beogradskom jazz festivalu je Äast da ga otvori…“) proslavljeni Vojislav BubiÅ¡a Simić. Takva legenda ima Å¡ta da kaže, pa je to i uÄinio. Petnaest minuta je BubiÅ¡a frazirao (zli jezici bi rekli guslao) o Dizzyju Gillespieju, ponoćnim jam sessions, divnoj beogradskoj publici i sliÄnim stvarima, ubedljivo dokazujući da mu treba dati kolumnu u Politici. Tokom govora publika je uživala u zamiÅ¡ljanju Methenya koji cupka, i organizatora koji likuje.

Koncert. Pet Metheny je izaÅ¡ao na binu, praćen ovacijama obukao Ibanez PM 1000, razoružavajuće se osmehnuo, rekao bezglasni „Thank you“ i prizvao basistu, Larryja Grenadiera. PoÄelo je lagano, dok je sedokosi Äovek za miksetom strpljivo izvlaÄio iz akustike Sava centra Å¡ta se može. Duo je odsvirao tri pesme, posle Äega im se pridružio bubnjar Bill Stewart, Äija su sola prijatno razbijana na segmente.

Nastavite sa čitanjem… “Pat Metheny u Beogradu, 27. oktobar 2011”