Category: Likovna umetnost

Pretvaranje ideje u svetlo, liniju, boju, oblik, odnose u ravni i prostoru

Google u slavu Huana Grisa

Na današnji dan pre 125 godina rođen je jedan od najznačajnijih slikara kubizma i Google je u to ime lansirao prikladni doodle. Kažu da je Pikaso postao to što jeste na krilima svog prijatelja.

Huan Gris (1887 - 1927)

Portret Pabla Pikasa (1912)Jose Victoriano Gonzales, kako je pravo ime slikara poznatog po imenu Huan Gris, rođen je 23. marta 1887. godine. Bio je rodom Španac: umetničku školu je završio u Madridu 1904, nakon čega se seli u Pariz u kome je živeo do svoje prerane smrti 1927.

Na početku boravka u Parizu, Gris zarađuje kao ilustrator za novine i časopise. Međutim, posle nekog vremena se spetljava sa Pikasom i to je urodilo stilom tzv. analitičkog kubizma. A nešto kasnije, sreće Anrija Matisa i od njega uči malo finije tehnike rada.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Huana Grisa”

Fotografija dana, 25. februar 2012

Ovog puta sam već preterao. Doduše, dodao sam malo bajca u ton.

U petak uveče, otvorena je grupna izložba slika u galeriji “Terra” u Kikindi. Moj prijatelj Braco Azarić, slikar, jedan je od trojice autora na izložbi. Od sve gungule, nisam stigao na otvaranje; šta da se radi, izviniću se kad ga sretnem ili odem do njega sledeći put.

Održavam sajt sa Bracinim radovima, pa mi on u znak zahvalnosti jednom godišnje donese sliku. On zna da obožavam njegov rad i uživa u tome da me obraduje. Sad je već nezgodno s prostorom: nemam više mesta na zidovima. Ali neka, ima mesta kojekuda gde se slike dobro vide.

I šta da vam kažem, nisam odoleo, morao sam da pokušam nešto. To nije način ophođenja prema radu jednog ozbiljnog slikara, ali Braco će mi prvi oprostiti kada mu budem rekao šta sam uradio – i zašto. A uradio sam ovo:

Fotografija dana za 25. februar 2012.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 25. februar 2012”

Šta bi rekao Mondrijan

Ne potcenjuj značaj umetnosti u svakodnevnom životu. Umetnost ne postoji zato da bi bila lepa i da bi učinila trenutak zabavnim: to je posao kiča. Umetnost je tu da motiviše, da pokreće sa mrtve tačke, da budi, pa i da provocira – zašto da ne. Ali ne ovako.

Ima već neko vreme kako sam negde, biće da je ovde, natrčao na ovu sliku:

Šta bi rekao Mondrijan? Mislim da bi se grohotom smejao i rekao kreatoru sendviča "Koji ste vi idiot!".

Ukoliko poznajete rad Pieta Mondrijana, prepoznaćete parafrazu na ovom sendviču. Reagovao sam momentalno, ali misao se menjala ko zna koliko puta. Uglavnom, u stanju sam da rekonstruišem tok sopstvenih misli o ovoj fotki, i to na onim tačkama na kojima se misao zadržavala neko vreme…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Mondrijan”

Remek-dela ulične umetnosti

Primećujete li kako se urbane slike oko vas menjaju svakodnevno, kao da dišu i žive svoj život? To je street art u punom svetlu.

Lutajući tamo-amo, naišao sam na fantastičnu kompilaciju fotki koje prikazuju street art.

Gde god nađeš zgodno mesto, bicikl posadi.

Reč je o uličnoj, tj. urbanoj umetnosti koja se ispoljava kroz grafite, crteže, neobične dodatke na elemente okoline, veštačke perspektive nacrtane kredom na pločniku, … Mnogo toga.

Nastavite sa čitanjem… “Remek-dela ulične umetnosti”

Google u čast Dijega Rivere

Danas je 125 godina od rođenja velikog meksičkog umetnika, kralja murala, i Google je u to ime lansirao prikladni doodle.

Google u čast Dijega Rivere (1886 - 1957)

(Ne, ovo stvarno ne smem da propustim – Jan Vennegoor of Hesselink ima da svisne od zavisti… Pazi sad:) Dijego Marija de la Konsepsion Huan Nepomuseno Estanislao de la Rivera i Barijentos Akosta i Rodrigez je rođen 8. decembra 1886. u Gvanahuatou. Ono malo što piše o njemu na Vikipediji na srpskom uglavnom je i dovoljno kao faktografija (više ima da se nađe na engleskoj verziji članka). Tek, valja što pre stići do pregleda njegovih radova, a za to vam preporučujem da skoknete ovde i ovde.

Konkvistadori porobljavaju Meksiko, mural u nacionalnoj palati u Siudad Meksiku. Faksimil murala sam našao na Vikipediji.

Nastavite sa čitanjem… “Google u čast Dijega Rivere”

Amsterdam za decu

Kada se pomene Amsterdam, obično se pomisli na… kahm, ono zeleno… a, bogami, i na… kahm, ono crveno.

Zapravo, izbliza izgleda kao baš prijatan gradIako sam svestan tih stereotipa, moram priznati da sam bio zatečen čuđenjem i sumnjom u moje mentalno zdravlje od strane nekolicine poznanika kojima sam pomenuo da početkom novembra vodim svoju desetogodišnju ćerku na petodnevni izlet u pomenuti grad.

Svake godine, u Amsterdamu se rodi oko 25.000 beba. Šta rade svi ti novopečeni roditelji – da li u paničnom strahu čupaju dete iz porodilišta i natovareni samo najneophodnijim stvarima beže u unutrašnjost, kako bi svoje čedo poštedeli odrastanja u Sodomi i Gomori današnjice?

Zapravo, sve je u perspektivi. Da sam pomenuo kako vodim dete u grad sa mnoštvom muzeja i predivnih kanala, gde ćemo po vasceli dan da se vozimo biciklom, sigurno bi s odobravanjem klimnuli glavom.

A kako je sve krenulo?

Nastavite sa čitanjem… “Amsterdam za decu”

Edgar Alan Po – Gavran (18)

 

I taj Gavran, ćuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je seo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava demona što sniva, spava,
Svetlost što ga obasjava po podu mu senke piše,
Moja duša iz tih senki što mi celu sobu skriše
Ustat neće – nikad više!

(—kraj—)

Svetlost što ga obasjava po podu mu senke piše. Moja duša iz tih senki što mi celu sobu skriše ustat neće - nikad više!

 

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po – Gavran (18)”

Edgar Alan Po – Gavran (16)

 

“Zli proroče, ne znam pravo, da l’ si ptica ili đavo,
Al’ u ime Boga po kom obojici grud nam diše,
Smiri dušu rastuženu, reci da l’ ću u Edenu
Zagrliti svoju ženu, od koje me rastaviše, anđeosku tu
Lenoru, od koje me rastaviše?”
Reče Gavran: “Nikad više”.

(nastaviće se)

Smiri dušu rastuženu, reci da l' ću u Edenu zagrliti svoju ženu, od koje me rastaviše, anđeosku tu Lenoru?

 

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po – Gavran (16)”