Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.
Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.
Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.
Јесам ли већ рекао да нећу да качим кафанске слике са сплавова? Можда и јесам, само нису биле за ону серију па сам их тада заобишао. Ово је, међутим, једини сплав који ме се дојмио клопом (уредно сликано и нисам окачио нигде), но… овај призор ми је данас наишао и освежио ме.
Па ето мало освежења, коме је врућина. Јер ово је снимљено 21. марта, тачно на почетак пролећа, док још ништа није олистало. А баш је било лепо време, док је било сунца. Онда је зашло за суседни сплав и одједном нам је било хладно.
Dragi naši,
Suština pasijansa odlazi na zasluženi letnji odmor. Tokom perioda koji neće biti kraći od tri nedelje niti duži od pet, napustićemo uobičajeni tempo objavljivanja i posvetiti se nekim drugim radostima.
Tokom tog perioda, predlažemo vam da se zabavite prekopavajući po arhivi od preko 5.800 priloga na blogu. To možete učiniti prateći kategorije ili oznake u desnoj šlajfni, navodeći neke ključne reči u polju za pretraživanje ili birajući neki od linkova koje vam preporučuje upravo uvećana rndaljka, takođe desno. Ako vam se nijedan predlog ne učini zanimljivim, a vi slobodno osvežite tu listu slučajno izabranih naslova i pokušajte ponovo. Ako vam je stalo da ostavite traga tom svom istraživanju, slobodno upišite neki komentar ispod odabranog priloga. Biće nam drago da čujemo vaše mišljenje i o onome što biste voleli da vidite na Suštini pasijansa: u tom slučaju, komentar ostavite ispod ovog priloga.
Izvesno, biće i novih priloga tokom ovog perioda, ali oni neće pratiti uobičajenu šemu, već će biti objavljivani u ad hoc maniru, bez nekog reda. Sedam samuraja Skoja je već primilo Izvršno Naređenje O Postupanju U Okolnostima Letnjeg Raspusta 2015. Godine Broj 00000000001, u kojem se od njih jasno i izričito zahteva da postupaju po nahođenju. Nema sumnje, samuraji će to naređenje izvršiti precizno i bez oklevanja, jer izbora i nemaju.
Vi izbora uvek imate – barem bi trebalo da ga imate. Iskoristite leto, radujte se životu, budite kreativni i svratite nam ponekad. Nekoliko nedelja brzo prođe.
Do sledećeg susreta, pozdravljamo vas.
Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.
Tada počinje agonija.
Vodi računa o time da tvoji saradnici, možda čak i namerno, pokušavaju da iz tebe izvuku informaciju koju ne želiš da podeliš. Iz tog razloga, pogotovo ako si žena, ne smeš sebi da dozvoliš da te iko izbaci iz takta i uvede u stanje afekta.
Nastavite sa čitanjem… “Zašto žene ne mogu da kopiraju muškarce°”
Rađa se nova generacija mađioničara. To su mladi ljudi kojima je jasno da klasične fore, ma koliko bile vešto uvežbane, nisu više dovoljne da fasciniraju publiku, jer svi misle da su videli sve… Kao što i jesu. I ta nova generacija stvara neke nove oblike scenske magije, ulažući u mogućnost uspeha sve što imaju – u jednom trenutku čak i zametak reputacije. Igraju na sve ili ništa, poput ovog momka.
Zvoni vam negde ime iz naslova? A šta ako kažemo “Looney Tunes“? A da li vam išta znači stara parola “That’s All, Folks“?
Chuck Jones je bio jedan od reditelja crtaća za Warner Bros Cartoons. Tokom perioda od preko 20 godina na tom poslu, u više od 200 filmova koje je režirao, razvio je metode za gestove animiranih junaka koje, po mnogima, nisu prevaziđene do dana današnjeg. O tome govori sledeći kratki video zapis.
A koji je vaš omiljeni junak iz serijala Looney Tunes? A koja faca?
Šta ja znam šta te pomislili kad ste pročitali ovaj naslov. Dešava se preko sedam gora i sedam mora, preko sedam brda i sedam dolina, tamo negde gde cveta limun žut i gde plaža avionu predstavlja put.
Volite, naravno.
A volite li koštice u kolačima sa višnjama?
De, lepo: ne psujte. Naravno da ih ne volite. I naravno da znamo kako vam je bilo kad ste onomad iz sve snage zagrizli košticu od višnje, pa slomili zub. Muka.
A vi ne pitate koliko je teško osloboditi se tih koštica, a pritom sačuvati teksturu višnje? To vas ne zanima? Nije vam, nekim volšebnim slučajem, palo na pamet da bi vam baka, majka ili supruga bila zahvalna kada biste joj pomogli u pripremi kolača koji toliko volite?
Na posao.
Tako rečeno, već zvuči strašno. Ali to nije ništa spram onog što ćete sad čuti.