Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Šta da radi usamljena devojka koju je na otvorenom putu snašao ne samo peh, već i baksuz? Nema druge, nego da sačeka pomoć u nadi da će se pojaviti neki džentlmen.
Europljani nalažu upozorenje: ako ste mlađi od 17 godina, veli napomena, sledećih 245 sekundi ima da žmurite. Ščuli?
Čovek ima na raspolaganju vremeplov koji ga vraća jedan minut u prošlost i pomoću njega pokušava da se upuca jednoj devojci. Ali, ona ima doktorat iz kvantne mehanike i… I onda stvari krenu čudnim tokom…
Misija: istraživanje svih granica ljudskog roda
Vizija: otkrivanje limita izdržljivosti ljudske vrste u procesu spoznaje
Metoda: operativna primena svih raspoloživih sredstava nauke i tehnologije
Filozofija: požrtvovano stupanje u nepoznato i suočavanje sa svakom opasnošću
Rezultat: jebi ga…
Promaklo nam je, ali nećete nam zameriti: juče je bilo tačno trideset godina kako je održan Live Aid, bespogovorno najvažniji muzički događaj u istoriji modernog sveta. Sve je do danas rečeno o tom veličanstvenom događaju, a mi, koji smo savremenici tog dana, dobro znamo da to tada nije delovalo nimalo naivno. Muzika je pomerala svet, a harizma zvezda koje su uzele učešća na koncertima u Londonu i Filadelfiji bila je besprekorni znak da se dešava nešto važno. I jeste bilo važno.
Tek danas osećamo gorki ukus naivnosti koji je ostao nakon što smo najzad shvatili koji to zupčanici i za čiji račun zaista održavaju ekonomiju sveta.
Ama, jebem ti sreću, ne mogu ni sada da pređem preko toga: ne samo da sam tad gulio svoje tužne vojničke dane, nego mi uvališe da budem dežurni baš tog dana, pa su mi upropastili veći deo gledanja koncerta. Ali se dobro sećam kako su mi zamalo suze grunule kad sam začuo ovaj početak Live Aida. Bio je to početak koji nije mogao da bude bolji.
Na stranu i reputacija velike grupe, kakva je Status Quo zbilja nekada bila. Na stranu i himnična prangijaška pesma koju ne možeš da ne voliš. Čoveče, trebalo je imati ovolika muda pa izaći na pozornicu, i to ne pred 70.000 ljudi na stadionu Wembley tog vrelog dana, već pred dve milijarde ljudi ispred TV ekrana širom sveta.
Takav full contact dodir između muzike i televizije, braćo draga, neće se ponoviti nikad.
Nastavite sa čitanjem… “Šta ostade od plemenite ideje posle trideset godina”
Nezgodna stvar kad se zaneseš svirajući…
Sestre Ross su opevale i, uh, odigrale nešto u slavu salate od krompira. To možda deluje blesavo, ali beše vreme kad je krompir bio važan…
A šta reći!
In memoriam: Omar Sharif (1932-2015)
Kraj jednog vremena.
…možete to da činite do mile volje uz pomoć sve dostupnijih uređaja za snimanje koji nude HD format, te uz računar koji ste opremili sa malo više diska, memorije i procesorske snage, kako biste tokom produkcije i uživali u radu.
Međutim, ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom i da pritom privučete pažnju drugih, to jest onih koji vam ni su ni rodbina ni prijatelji (ni pravi ni virtuelni), onda ste u grdnom sosu. Jer ako želite da vaša dela neko gleda, a da to ne tumači kao video-prdačinu kakve je virtuelni svet vazda prepun, morate da imate dobru priču, dobru izvedbu i, da ne zaboravimo novu holivudsku konstantu, nekog ko će već popuniti sliku čime treba na mestima gde se u sirovom snimku vidi samo zeleno platno…
Ovako nekako.
Nastavite sa čitanjem… “Ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom…”
Negde drugde, svet radi brzo i razmišlja brzo, ali živi polako. Negde drugde, ljudi rado zadovoljavaju svoju potrebu za kreativnošću. Negde drugde prazan zid predstavlja provokaciju za umetnike, a ne za huligane.
U postapokaliptičkom svetu u kojem se artefakti počivše civilizacije posmatraju samo kao sirovine, postavlja se pitanje šta je sve posložno reciklaži.