Odavno nismo gledali kakvih novosti ima na planu animiranog filma.
Kako je malo potrebno za osmeh. Kako je malo dovoljno za sreću.
Savršeno.
Category: Umetnost i zabava
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Ples na vetru
Na prvi pogled zanimljivo, banalno govoreći. A zapravo poezija pokreta.
Komentar uz ovaj video je glasio da taj čiča često pušta zmajeve u tom parku u Vankuveru. To je Ray Bethell, nekad višestruki svetski šampion u puštanju zmajeva. Navodno, on je sasvim gluv, ali očigledno ume da razgovara sa vetrom. Mnogobrojni posmatrači drže ruke u vazduhu dok mu tapšu, jer žele da on vidi koliko su oduševljeni.
A duet cveća iz opere “Lakme” je čist bonus…
Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa
Ima tome preko stotinu godina kako je svetlo dana ugledao rad Alberta Ajnštajna Uz elektrodinamiku pokretnih tela (koji je čak i na srpski preveden), Branina gumica kojom je iz fizike izbrisan čitav niz arhetipskih crteža trookih lavova (što za milost nisu znali) koji su nacrtani čim je fizika artikulisana kao nauka. Prećutni i neobjašnjivi pojmovi kakvi su apsolutno vreme, apsolutan prostor, i njima slični, otišli su tada na smetlište naučne istorije, odgurani tamo sopstvenom nesposobnošću da objasne vidljive pojave kakva je prostiranje svetlosti, i nemogućnošću da se usklade sa potrebom da oblik fizičkih zakona bude uvek isti, gde god se mi nalazili i šta god mi posmatrali.
Ova temeljna potreba za uniformnošću je, naravno, samo želja pedantnih fizičara da predmet njihovog rada bude uređen, da ne moraju za svaki pojedinačni slučaj iz džepa izvlačiti konkretne jednačine koje će ga, i samo njega, opisivati; ta je želja ipak stvorila više dobrog nego nevolja, što je poučan zaključak. Stoga se pitam: da li je potreba za situacionom čistoćom ograničena samo na fiziku, ili uopšte (ali ipak i posebno), na celu nauku? Da li je moguće, da li je potrebno i kome bi bilo potrebno, učiniti napor da se društvene norme homogenizuju, učine nezavisnim od društvenog koordinatnog sistema?
Nastavite sa čitanjem… “Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa”
Signal i šum
Zack Arias sa gađenjem odbija da postane rob tehnologije. Vraća se na krajnje uprošćeni, ali i dalje istinit, jasan i dovoljan spisak opreme: “kamera ima zatvarač, objektiv ima blendu, a to dvoje služi za kontrolu svetla”. Kamera, objektiv, svetlo. I to je to.
Ne bez pesničkog nadahnuća, Zack govori o odnosu signala i šuma – u svojoj glavi, za koju je otkrio da je ključni deo za nadgradnju njegove foto-opreme.
Jedan veoma, veoma kratak film
Kada gledate konceptualne filmove, ponekad je od presudne važnosti da budete dobro skoncentrisani od prvog trenutka. Verujem da je i ovde takav slučaj.
Usput, ovaj film na s uči poštovanju truda ekipe koja se nalazi iza kamere: koliko puta ste doživeli da se u bioskopu upale svetla pre nego što se završi odjavna špica? Primećujem da je to u poslednje vreme postao manir i prilikom prikazivanja na televiziji. Sramota.
Jedna (sasvim intimna) priča iz kafane
Nije da nemam tih priča. Zapravo, imam ih mnogo. Nego, nerado ih pričam. Razlozi za to su razni. Ne morate vi baš sve da znate, uostalom. No, ova priča mora iz mene, između ostalog i zato što je ostala nedovršena.
Do vremena kad sam počeo da osvajam novosadske kafane i restorane, lepi Jovica je već otišao da svira Svetom Petru na uvce. A kao zalog na ovom svetu, preostala ekipa lepog Jovice i moj stari drugar Peđa, čovek koji me je u te derneke i vodio, ostali su na jebsimater i to je išlo na duge staze, uz česte susrete…
Novembar 1998, Novi Sad. Zadesi se moj 33. rođendan (hobitsko punoletstvo!) usred sajma informatike koji je tada suorganizovala Peđina firma, u kojoj sam tada radio, kao partner novosadskog Sajma. Romantična vremena… Uglavnom, dođe Jasna iz Kikinde, pa ona i ja zajedno sa Peđom i njegovom suprugom, na moje insistiranje, pravac restoran „Niš“ na Telepu, da se malo obločemo uz tamburaše čiji sitan vez već dobro poznajemo…
Četvrtak, levi dan za tezgu, ali dogovor je dogovor. Matori Brataš i njegova ekipa, ukupno njih sedam ubica tamburaških, sedi i dosađuje se. Kad su nas snimili na vratima, bilo je jasno šta će da se desi…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna (sasvim intimna) priča iz kafane”
Foto priča: Gordon čudno zvuči
Fizičari decenijama kopaju u potrazi za Velikom Ujedinjenom Teorijom Ama Baš Svega. Deca taj posao završe za par minuta.
Jednoga dana, na ostrvu Sodor…
Aurora Borealis: vatra na nebu
A sad malo magije.
Ovo se opire opisivanju. Zato neću ni pokušavati.
Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu
Treba da se zabavite, ne kažem. Ali ja od filma tražim malo više od zabave. I zato ću večeras ponovo da pogledam film koji me je ostavio oklembešene brade pre mesec dana, kad sam ga prvi put gledao. Postoji tu zrnce prepoznavanja utiska koji sam imao šetajući nekim nepoznatim mestima vrednim slikanja, ali i mnogo više od toga.
| Originalni naziv: | Palermo Shooting |
| Godina izdanja: | 2008 |
| Reditelj: | Wim Wenders |
| Glavne uloge: | Campino, Giovanna Mezzogiorno, Dennis Hopper |
| Trajanje: | 124 minuta (festivalska verzija) 108 minuta (verzija u bioskopskoj distribuciji) |
Nastavite sa čitanjem… “Novogodišnji bioskop: Slikanje u Palermu”
Jen odlazi na žurku
Posao pogranične policije na aerodromu zna da bude tako smoran…
– Sledeći! – uzviknu Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson.
– Dobar dan.
– Pasoš, molim!
– Izvolite.
– Prvi put u EU?
– Ne, gospodine. Pasoš je prazan zato što sam skoro podigao taj biometrijski.
– Skoro ste ga podigli?
– Da, gospodine.
– A što ste ga spuštali pre toga.
– Molim?