Школа лошег превода (5)

Доста је било ленчарења, прелазимо на нешто озбиљније. Данас преводимо пословицу. А пословице су пословично тешке за превод (само немојте да ми тражите ту пословицу о пословицама, док не нађете ону о пословично добро снабдевеној продавници).

Реченица за данас гласи

when there’s a will, there’s a way

  • све се може кад се хоће
    …је пристојан, уобичајен превод, пословица за пословицу, право из пословнице, нема проблема, осим што је сувише добро. Да видимо шта ће нам дати мало буквалистичког превода.
  • кад има воље, има и начина
    …е, ово је већ мало горе, бар смо две именице превели као да не знамо да је оно пословица, али ни ово није довољно лоше, јер смо “there’s a” превели као “има” са генитивом множине, што је и даље сувише добро. Пошто се ни TANSTAAFL не преводи као “нема џабе ручка” него “не постоји ствар која је као бесплатан ручак”, онда у следећој и(с)терацији имамо
  • кад постоји воља, постоји и начин
    што је кококетирање са егзистенцијализмом, а већ звучи довољно енгрпски да би било у складу са савременошћу. Наравно, лош превод увек може још да се дотера, те долазимо до
  • кад је тамо тестамент, тамо је и друм
    … јер зна се шта чека ожалошћена породица, да се прочита то писаније и окачи нова слика у дућан, и зна се да за све постоји један друм.

Ето. Ко уме горе, широко му поље.

Идеје остављају траг

Писци научне фантастике, као и сви други творци новог садржаја, могу да се мере бројем идеја по дужном метру дела. Дилетанти имају једну идејицу и развуку је, са понављањем, на петсто страна, на седам дебелих књига, на целу симфонију. На другом крају спектра су они који не постижу да напишу довољно меса око идејног костура.

Нисам рекао да су ови потоњи баш врхунски мајстори, као што нисам рекао ни шта се то мери. Врхунски мајстори га свакако не развлаче, и није им жао да потроше више идеја на једно дело, јер знају да ће им доћи нове. Али, они имају меру, или бар неке идеје провуку неприметно, у позадини, па ко примети примети.

Остају нам несрећници са оног десног краја, који не постижу. Ови јадници се не огреше толико о жанр, колико о тржиште, па им критика пребаци да су много хтели много започели, а ништа нису истерали како треба; да су зарад пласирања својих идеја скроз запоставили радњу и разраду ликова; да има спорих делова; да има пребрзих делова који се тешко прате; да… Nastavite sa čitanjem… “Идеје остављају траг”

Школа лошег превода (3)

Овог пута није музички цитат, него нешто из живота, или бар близу њега (новосрпски: близу истог таквог). Наишао сам на банкарски оглас који је промакао мојим чистачима реклама.

Дакле, полазни текст гласи:

Special credit card balance transfer offer ends June 30!

Оно, знамо да у енглеском, ако су две именице једна до друге, прва у ствари изиграва придев другој. Кад их има три, више се не зна тачно, да ли је прва другој а онда прве две заједно трећој (шематски, (а+б)+в), или друга трећој а онда прва њима заједно (тј а+(б+в)). А овде имамо придев, пет именица и глагол. И нешто после глагола… Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (3)”

Da komšiji krava bude živa i zdrava

I velika k’o čivava!

E, znaš onog matorog Simu iz Maksija. Ne, tog, bre. A? To je Sima! Zar nije Sima onaj što radi na mesu? E, taj, bre, na mesu. To je, bre, Sima! E, pazi sad, moj čale ima nekog kolegu, nekog vrljavog, koji zna tog Simu ono kao iz gimnazije ili još ranije, iz vrtića štali. Kaže da Sima onako malo. Mis’im, nije skroz svoj. Kaže da je bio prvi koji je unajmio privatnog detektiva, ono kad se to pojavilo kod nas. I to je unajmio dvojcu, pa da prate jedan drugog.

Nastavite sa čitanjem… “Da komšiji krava bude živa i zdrava”

Школа лошег превода (2)

За све полазнике овог течаја, који су успешно пребродили први корак, ево новог материјала за размишљање. Све речи су опет добро познате, али… испод Мире сто ђавола вире. Може то и другачије.

Задатак је и овог пута музички цитат, али без уметка (види “инсерт” у речнику) са ТиЦевета (знамо шта је you а шта је tube, јелда), јер је ваш Комшија заборавио из које је то песме.

She will sing for you over and over again.

  • Она има да ти пева и пева.
    …јер тако се код нас каже. У ствари могло би и у енглеском, “she will sing and sing for you”, али воле и они понекад да га не скрате, него да се мало одају ритму реченице, нису баш такве стипсе.
  • Она ће ти певати и опет ће ти певати.
    Да, то “over and over” му управо значи “и опет”, или чак “увек изнова”.
  • Она ће певати за тебе и поново за тебе.
    “Да ти пева” много подсећа на онај виц, јаче лоше је “пева за тебе”, јер тако не смандрљавамо фразу за фразу, него лепо користимо све задате речи. Добро, јесмо изоставили оно “over”, а опет не можемо да изоставимо и глагол и заменицу, мора бар једно да остане. Могло се исто ово постићи и са “она ће за тебе певати и опет певати”, што је већ довољно лоше, али нам опет фали оно “over”. Да видимо шта би ту могло да се уради – нисмо ми од оних лоших мајстора којима на крају остане вишка делова.
  • Она ће певати за тебе преко и преко опет.
    …јер “over” значи и “преко”, као у “over there”, и ево сад смо употребили сву сировину и ништа није остало да се вуче по поду.

Све ми се чини да сам се ипак мало уобразио и увртео себи у главу да ово не може боље да се лоше преведе. Полазницима течаја, ипак, за домаћи задатак остаје да покушају да смисле још бољи лош превод. Не признајем без објашњења зашто може и тако!

Horoskop Diotalevi-SP za poneti

Crk’ nam digitron! Na žalost i to je jednom moralo da se desi. Onomad objavismo iznimno kratko izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP, ali je i ono bilo dovoljno da nam se jedini i do sada neprežaljeni digitron nepopravljivo pokvari. Srećom, prethodno izdanje smo “izgurali” do kraja, ali smo zato ovo morali potpuno “peške” da radimo. Makar nas Glugenije nije izneverio.

– * –

LONAC

omiljeni citat iz domaćeg filma: Stanislave, preterano sereš.

omiljeni broj: 7

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za poneti”

Школа лошег превода (1)

Превод више није у моди. То може да уради чак и обичан гугао. То ради лоше, али је популаран – већ има дипломских радова пуних његових превода. Преводиоци су слабо плаћени за добар превод, али зато лоших превода има на све стране, чак и у скупштинској производњи.

Можда преводиоци ни не умеју да лоше преводе? Можда сувише добро знају српски (а и енглески), па преведу и оно што би наручилац најрађе оставио непреведено? Можда због тога слабо добијају послове, него филмове на разним теве канали(зација)ма преводе дилетанти? Можда, стварно, треба да квалитетније лоше преводе.
Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (1)”

Jen je prikupio dokaz

Za potrebe ove priče Jen poseduje automobil sa SUS-motorom.

– O, gospodine Đurađe Talaševiću, otkud Vi ovde?

– Oh, Jene Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftensone, kako ste me prepoznali?

– Lako. I iskreno se nadam da vi u tom programu za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, čiji ste koordinator, svedoke štitite malo bolje od tih jednostavnih maski. Sipajte mi za hiljadu i po dinara.

– Kako jednostavna? Znate li samo koliko je truda uloženo u ovu masku? – kvazi-autoritatorno upita Đurađ.

Nastavite sa čitanjem… “Jen je prikupio dokaz”

Med i cimet

Gospodin Homer S. je shvatio da kombinacija “med i orasi” više nije onako efikasna kao što je bila ranije. Poprilično ranije.

Svojim asistentima i saradnicima gospodina Homer S. nije bio nimalo čudan. Dobro, de, ne baš nimalo. U stvari svi zaposleni u laboratoriji za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu su malo “na svoju ruku”. Mada ta laboratorija zna biti interesantna i laicima.

Asistenti i saradnici profesora Homera S. su znali da on redovno svako jutro na parče hleba namaže med pomešan s cimetom. To mu je navodno prvi obrok, a ova smesa mu smanjuje srčane tegobe i revitalizuje krvne sudove. Odmah zatim je red na šolju čaja spravljenog od četiri kašike meda, jedne kašike cimeta i malo prokuvane vode. To mu je, valjda, za krepkiji duh i radni elan.

Nastavite sa čitanjem… “Med i cimet”