Category: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Jedna (sasvim intimna) priča iz kafane

Nije da nemam tih priča. Zapravo, imam ih mnogo. Nego, nerado ih pričam. Razlozi za to su razni. Ne morate vi baš sve da znate, uostalom. No, ova priča mora iz mene, između ostalog i zato što je ostala nedovršena.

Lepi Jovica, legenda novosadske boemijeDo vremena kad sam počeo da osvajam novosadske kafane i restorane, lepi Jovica je već otišao da svira Svetom Petru na uvce. A kao zalog na ovom svetu, preostala ekipa lepog Jovice i moj stari drugar Peđa, čovek koji me je u te derneke i vodio, ostali su na jebsimater i to je išlo na duge staze, uz česte susrete…

Novembar 1998, Novi Sad. Zadesi se moj 33. rođendan (hobitsko punoletstvo!) usred sajma informatike koji je tada suorganizovala Peđina firma, u kojoj sam tada radio, kao partner novosadskog Sajma. Romantična vremena… Uglavnom, dođe Jasna iz Kikinde, pa ona i ja zajedno sa Peđom i njegovom suprugom, na moje insistiranje, pravac restoran „Niš“ na Telepu, da se malo obločemo uz tamburaše čiji sitan vez već dobro poznajemo…

Četvrtak, levi dan za tezgu, ali dogovor je dogovor. Matori Brataš i njegova ekipa, ukupno njih sedam ubica tamburaških, sedi i dosađuje se. Kad su nas snimili na vratima, bilo je jasno šta će da se desi…

Nastavite sa čitanjem… “Jedna (sasvim intimna) priča iz kafane”

Jen odlazi na žurku

Posao pogranične policije na aerodromu zna da bude tako smoran…

– Sledeći! – uzviknu Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson.

– Dobar dan.

– Pasoš, molim!

– Izvolite.

– Prvi put u EU?

znam, znam... pa šta onda? i na tarabi piše PI..., pa se ni pijani ne zajebu!– Ne, gospodine. Pasoš je prazan zato što sam skoro podigao taj biometrijski.

– Skoro ste ga podigli?

– Da, gospodine.

– A što ste ga spuštali pre toga.

– Molim?

Nastavite sa čitanjem… “Jen odlazi na žurku”

Horoskop Diotalevi-SP za smak sveta

Da, kako god okreneš, već smo objavili horoskop za dan posle. Ali, šta ćete tog dana raditi? Eeeee!°… Pitali smo Glugenija Svemogućeg i evo šta nam je rekao.

Radost činjenice, budete prazna. Nezajažljivo završili podatak rado!

– * –

Uvodna reč Glugenija Svemogućeg

Prestanete je izloženi nabojem umesto kada. Stanje napravite čovek zvuči odmerenost! (Ovo je kompletan tekst, prim. Grba)

Radost činjenice, budete prazna. Nezajažljivo završili podatak rado, uspeti roditelj svakoj numizmatici drže! Cuga prva, nesmotreni htele bonaparta; sumnjivo izražajan, pritera čitajući. Prestanete je izloženi nabojem umesto kada. Stanje napravite čovek zvuči odmerenost! Napredovanje? Opasno? Frustracija? Takav kapacitet pokaži; nađete malenih isplatilo taman. Cedulja vazduhu ravnopravna: pokušali prekid provetravanja. Gostu izračuna takođe, rasipnički razotkrije. Afričkom preispitujete, odustanite: strina!°°

Nismo baš… baš sve, hm, razumeli, pa smo zamolili za elaboraciju. Šta nam bi da se usudimo da zatražimo tako nešto! Ono što je usledilo više je košmarno nego pomisao da smaka sveta zapravo neće biti. Kuku si ga nama.

Svejedno: smak sveta je na pragu i nemamo šta da izgubimo. Hrabro smo zakoračili u taj materijal znajući da ništa više neće biti isto.

________
° U slučaju da ste zaboravili postulate horoskopa po metodi Diotalevi-SP, podsećamo vas da ih možete pronaći u ranijim prilozima: ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, … Uglavnom, ovde.
°° Redakcija Suštine pasijansa izražava bojazan da je teza o nužnosti smaka sveta istinita. Naime, došli smo do zaključka da je to jedini način da se kao društvo oslobodimo potrebe za laganjem. Ujedno, to je i razlog što smo (nevoljno) prihvatili da objavimo ovo izdanje horoskopa Diotalevi-SP za smak sveta.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za smak sveta”

Bufonova igla i hiperrealizam

Pošten čovek mora da prizna da statistika i pornografija imaju ponešto zajedničko. Recimo, obe pojave podležu izreci veće je bolje.

1. Uvod.

No, ipak mora postojati nekakva razlika, jer se statistika može naći u knjigama, a pornografija tek u časopisima presvučenim celofanom. Da bismo razliku razumeli, razmotrimo tipičan pornografski događaj:

Teta, bez stolice

Dugački Dule šeta ulicom. Zvižduće, ruke u džepovima. Zastane da zaveže pertlu, i slučajno zvirne kroz prozor. Kad tamo: gola teta na stolici. Pogleda Dule levo: ulica, pogleda desno: opet ulica; zatvori oči, otvori oči, pogleda kroz prozor, kad tamo: gola teta na stolici. Opet pogleda levo: ulica, pogleda desno: nema greške, ulica; pogleda kroz prozor, kad tamo: gola teta na stolici ga zove da uđe. Dugački Dule zaista i uđe, zbog čega mu niko ne može zameriti, uprkos svesnosti da se nikome nikada u realnom životu tako nešto neće desiti.

Ispričan rečnikom statistike, gornji događaj glasi ovako:

Italijanski matematičar Mario Lazarini je u osvit dvadesetog veka jednog jutra ustao, otvorio fioku, u njoj našao 3408 igala dužine 5/6 širine paralelnih dasaka od kojih se sastojao njegov pod, bacio ih na pomenuti pod, podelio ukupan broj igala sa brojem onih igala koje makar dodiruju ivicu bilo koje daske… i dobio broj π u obliku 355/113, što znači sa tačnošću od… 0,0000085%. Matematičari mu do kraja svemira neće oprostiti tu naivnu prevaru. I to pre svega jer je naivna.

Nastavite sa čitanjem… “Bufonova igla i hiperrealizam”

Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво

После овог малог распуста (ја сам се распустио, а отуд и ви), мислим да вам се градиво слегло, па нећу више много да објашњавам како се шта ради, то ћете ви сами, већ сте доста тога научили.

Зато данас, рецимо, завршавамо полугодиште. Сведочанства не делим, то можете сами да исфотошопате. Само ова показна вежба.

I feel free

осећам се слободно
осећам се бесплатно
осећам бесплатно
пипам за џабе

Јелда је било јасно? Идемо даље. Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво”

Mojih 125, priča 4: Beskonačno dugi san o Organonu

Kate Bush – Hounds of Love (1985)

Da li znate ko je Ricky Hopper? Naravno da ne znate; nisam znao ni ja dok nisam zagnjurio prilično duboko u ovu priču. To je kućni prijatelj Roberta i Hannah Bush, u čijoj ćerci je prepoznao muzičkog genija i otkrio je svom drugom prijatelju. Aha, sad već zvuči poznato?…

Kate Bush – Hounds of Love (1985)Sredinom sedamdesetih, simultano u Njujorku i Londonu, čitava generacija je upala u kovitlac negacije imperijalnog kapitalizma. Bilo je to mnogo romantičnije nego što se dešavalo u jesen 2011. godine po Americi, a onda i po nekim drugim mestima na svetu: ti mladi ljudi su ikonografiju svog inata pronašli u raznim modalitetima panka. Ideja je uspela: u muzičkoj sferi je narasla do te mere da je bilo teško nametnuti neku drugu ideju najmasovnijoj publici. Valjalo je da se novajlije makar prikriju u pank ikonografiju ako su imale nameru da plasiraju svoje radove.

Novajlijama iz drugih priča je bilo teško tih godina. Među takvima je bila i jedna devojka kojoj je na vreme skrenuta pažnja na opasnost od tržišta čiji kapacitet za novajlije je apsolutno zavisio od odabranog žanrovskog izraza. Tako se desilo da je ona svoju intelektualnu nadmoć vešto upakovala u postmodernistički art-rock, sve sa baletom u mizanscenu. Odnos sa medijima je bio pragmatičniji: na televiziji i na naslovnim stranicama časopisa pojavljivala se obučena kao pank-zvezda, sve sa neverovatnim višebojnim frizurama, iako to realno nije bio njen stil. Da nije tako učinila, tržište bi je verovatno odbacilo, onalo stidljivu kakva je bila, i većina nas ne bi nikad ni saznala za nju… Eventualno bi se pridružila predugom spisku patetičnih stvaralaca koje danas nazivamo one hit wonders. Ulučilo se u jednu tačku mnogo veštine, solidno znanje, kao i zrno sreće da pomogne neko ko ima uticaj: bila je to formula početka jedne veličanstvene karijere.

Nastavite sa čitanjem… “Mojih 125, priča 4: Beskonačno dugi san o Organonu”

Ko to tamo peva?

Put do pakla posut je dobrim namerama. I upakovan u tišinu.

Komunalna policija Beograda bi mogla da preuzme ideju od ovog samokritičnog uličnog svirača u Kembridžu...Komunalna policija Beograda je počela da proteruje ulične svirače iz Knez Mihailove ulice u Beogradu – zbog prosjačenja. Po čijem nalogu to čini, možemo samo da pretpostavimo.

Zaboga miloga! Dokle to ide! Nećete imati zaposlenje, nećete imati za hranu, nećete moći da školujete svoju decu, nećete se ništa pitati o vlasti bez obzira na to ko je dobio izbore, a sad – nećete više ni muziku na ulici slušati!

Na stranu idiotski izgovor, na stranu ponašanje komunalnih policajaca koje sve više liči na ono u Minhenu 1929. godine, nego mi nije jasno kako gradske strukture Beograda smeju sebi da dozvole toliki blam. Jebote, ako su ulični svirači problem Beograda, onda sam ja nešto veoma propustio dolazeći u taj grad poslednjih četrdesetak godina.

Potpišite peticiju protiv idiotske odluke da komunalna policija Beograda proteruje ulične svirače.

U međuvremenu, pogledajte ovog prosjaka kako narušava sliku grada. Pogledajte i zamislite se.

Nastavite sa čitanjem… “Ko to tamo peva?”

Pola veka muzike iz ugla ljubitelja

Početak je tamo gde je kraj. Može i obratno, ali neka o tome brinu oni čije su čaše vazda poluprazne.

Ove godine (možete misliti, petog oktobra) navršilo se 50 godina kako su Bitlsi objavili prvi singl. Meni je danas bitno da izjavim kako je tog dana, od strane onih koji su to radili bolje i lepše od drugih, urbi et orbi objavljeno da praviti bilo kakvu muziku možemo, ali da je to zaludan posao ako ne umemo da napravimo melodiju.

Bez ovoga ne ide: gitara

Nastavite sa čitanjem… “Pola veka muzike iz ugla ljubitelja”

Stranice: Stranica 1, Stranica 2

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…

Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (6)”

Efekti škole loših prevoda

Polako, ali sigurno Komšijina škola pokazuje efekte.

sve što je džabe i bogu je drago... makar to bilo i čekanje– ‘De si, Lazo?

– Gde si ti, a ne ja! U jebenom sam Meku već pola sata! Poj’o sam i što sam ‘teo i što nisam.

– OK. Eto mene tu za minut. Jesi li gore ili dole?

– Dole sam i smorio sam se k’o đak generacije na ekskurziji. Nema nijedna riba sa dobrim sisama da bar imam šta da gledam. Sad smile

Troslovni je znao priču koja sledi, pa je već prekinuo vezu. A ionako je bio na ulaznim vratima.

Nastavite sa čitanjem… “Efekti škole loših prevoda”