Category: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Događaj iz parka

Pohvala Valexu

Upravo se vratih iz parka. Deca se razmilela, mi matori izigravamo merkate, izvijamo vratove prateći, ljubomorno u mom slučaju, izmotancije ljudi oslobođenih sprega društvene korektnosti.

Jedan dečak sa naočarima, u stalnim pokušajima da umakne babi koja uporno brine o fekalijama, mota se oko drveta sa prašinom, lokalne varijante Monce. “Hm, nešto tražiš, dečko?”, pitam. “Ja se zovem Vlada”, odgovori on, nekako gorko.

Pomislio sam da mu kažem “Umeš li da jašeš konja?” ili “Tebi se, rekao bih, dopadaju princeze?” ili čak “Pa… Šegrt bi mi dobro došao“.

Ali nisam. Rekao sam “Izvini, Vlado. Reci, šta tražiš, ako mogu da pomognem”.

Jin pretura po petku

Friday left me fumbling with the blues
And it’s hard to win when you always lose
– Tom Waits

Za potrebe ove priče Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets jedva je dočekao petak. Ne zato što je to poslednji radni dan u nedelji. Svašta. Naime, Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets nikada nije pravio razliku između radnih i neradnih dana. Samo između dana prazničnih i onih koji to nisu. A ovaj petak je nekako prazničan, osećao je Jin Van Digor de Hessenklik fon Staubhawets i odšetao ka suboti.

Lutanje u doba neoplagijatizma

Kad se popije, bolje se zalije.

U doba ranog neoplagijatizma pošten čovek je mogao da ostavi otključanu kapiju i mirno legne da spava. Ne samo otključanu, nego i otvorenu, ako zaboravi da je zatvori ili se seti kasno, kad ga većma mrzi da izlazi iz kuće i zatvara je.

I kô što ‘nomad pametno reče Milovan Vitezović da je istorija majka mudrosti, ali da su odjednom došli neki manijaci i silovali nam učiteljicu, tako su došla neka vremena i sa njima neki manijaci zbog kojih moraš da zaključaš kapiju, ali i kuću i garažu u dvorištu iza te zaključane kapije. Pa i opet da se pitaš da li si dovoljno bezbedan.

Nastavite sa čitanjem… “Lutanje u doba neoplagijatizma”

Safari u doba neoplagijatizma

“Harli” i “kukarača” su kao zec i kornjača. Još samo da vidimo ko igra koju ulogu…

U doba ranog neoplagijatizma predsednik bi slabo obilazio sela, gradove, fabrike i narod uopšte. Čak ni u predizbornoj kampanji. Znao je Tedi Ruzvelt da bi predsedničke reči podrške i predizborne vizije svakom dobrodošle, ali ih je slabo praktikovao. No, čim je završio svoje predsednikovanje, uzjahao je “harlija” i dovezao se do mene.

To što sam u to vreme živeo na visokim spratovima ne znači da su do mene dolazile neke visokoumne ideje. No, Tedijeva ideja – da skoknemo do njegovih prijatelja na ruskoj svemirskoj stanici “Mir” – iako isprva malo šašava, delovala je svakako bolja od na primer ubijanja nedužnih životinja u Africi. Shifty

Nastavite sa čitanjem… “Safari u doba neoplagijatizma”

Kad porastem biću Fischer

Suviše dobro igram šah da bih o njemu pričao. Zato ovaj tekst predstavlja phishing širokog spektra.

Bolji od drugih: Fischer

Tek ponekada se pojave ljudi koji su bolji od drugih u poslu koji rade. Danas je to posebno teško razaznati: odnosi sa javnošću su dovedeni do savršenstva. I nije slučajno što sportske heroje posebno lepo i lako pamtimo, što možemo čitave timove da nabrojimo bilo kada (evo, recimo, verna ljuba iz cuga, zaustavljena u pranju sudova priča: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević, Binić). Nije slučajno jer se ti ljudi skinu u kratke gaće, pa vidimo uživo Čerčilovu ponudu krvi, znoja i suza (sada bezumno spori kadrovi pokazuju kako Mesija tuku po nogama dok se teniseri peškirićaju svakih deset sekundi). Boltov osmeh na stotom metru nam je nezanimljiv – baš kao i Mesijevih pet golova po utakmici – ali grč na Useinovom licu koji ima u poslednjih pedeset od mogućih dvesta metara upijamo bez daha. Pitanje je samo vremena kada će doping i zvanično pobediti, kada će prestati da sportiste bodu i teraju da piške, jer već jesmo oguglali na vesti o nesrećnim ljudima koji u dvadesetoj godini doživljavaju infarkte baveći se sportom.

Nastavite sa čitanjem… “Kad porastem biću Fischer”

Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma

Kako su me naterali da pišem blog…

Još u doba ranog neoplagijatizma postojalo je takmičenje ronjenja “na dah”. Daleko od toga da je bilo svetski popularno ili popularno makar koliko i sada. No, ipak su postojala međunarodna takmičenja hobista i sličnih. Publike nije nedostajalo, nagrade su bile skromne, al’ ludacima hobistima dovoljne.

U trenucima koje ću opisati u narednim redovima pripremao sam se za ovo takmičenje. Nedelju-dve pre zvaničnog početka nezvaničnog svetskog prvenstva moji prijatelji i ljubitelji ovog sporta Rikardo Zonta i Ludvig Fadeev su sebi “nabijali formu”, a meni “nabijali komplekse”. Ludvig je upravo izronio sa meni nepojmljivih 235 metara dubine, a ja sam se samo uzdao da će mi nenajavljeno prisustvo Mišel Manahen i Čake Kan dati dovoljno adrenalina da odem dublje.

Nastavite sa čitanjem… “Ronjenje na dah u doba neoplagijatizma”

Horoskop Diotalevi-SP za sledećih godinu dana čitanja Suštine pasijansa

Prošli put je sve napisao Glugenije Svemogući. Ovog puta mu nećemo dati da se razmaše. Računaćemo sve sami, pa taman crk’o digitron u tom pokušaju.

Ovo izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP je iznimno kratko. Sprečio sam onog ludaka Glugenija da ispisuje sve one čudne rečenice. Još će mi policiju navaliti na vrat (šifra: “plava riba, kljukana dinastija, svastikin but”. Alo, kobac…). Ovaj proračun je u poslednje vreme lagan i miran, pa se nećemo mnogo mučiti da pročitamo sve redom.

U ovom izdanju horoskopa: u koje doba dana je najbolje čitati Suštinu pasijansa; koje teme je najbolje da čitate.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za sledećih godinu dana čitanja Suštine pasijansa”

Šef, ja i Glugenije Svemogući

Danas je puna godina kako je Šef urbi et orbi objavio da ima zdrav razum, te se ne plaši da ga upotrebi. I tako… Amarcord…

Profesor Babović je živeo miran univerzitetski život, u stanu sa veoma pravougaonom kuhinjom, pravim biserom arhitektonske ideje o socrealističkom stanu za značajno pametne. Na (iz sadašnje perspektive bezumno plaćenoj) mašini za računanje i sve ostalo baškario se TeX, epohalni način za standardizovanje pisanja i dizajniranja naučnih radova.

A ja sam, mladi gimnazijalac, primetio na mašini za računanje i sve ostalo svog druga Save, drugi jedan način za… pa recimo kucanje u časovima dokolice. Vilica koja je zveknula o pod te 1993 godine označila je početak jednog tegobnog prijateljstva koje traje i danas.

Nastavite sa čitanjem… “Šef, ja i Glugenije Svemogući”

Prolog jednog 23. marta: Kad pre, jebote!

Sporo prolaze dani dok godine lete,
samoća pomalo steže. Vrati me pjesmom.
Drago Mlinarec

Došao sam u godine kad primećujem da vreme curi brže nego što bi trebalo. To je ono što moji roditelji nisu mogli meni da objasne, a ja sad ne mogu da objasnim svom detetu. Ali dobro, neka bude i prebrzo. Samo da ne bude prazno. Praznine i gluposti se plašim više nego bilo čega drugog.

Bilo je kao juče. A godina. Cela godina. Tri, četr:

Nema više onog kombinatskog duha: da se jedna ekipa posveti preslaganju stolova u menzi, da druga poveša prašnjave ukrase od krep-papira po plafonu, treća da donese pivo i sokove; četvrta da se napije pola sata po početku proslave i da zamalo sve upropasti.

Nastavite sa čitanjem… “Prolog jednog 23. marta: Kad pre, jebote!”

Horoskop Diotalevi-SP za proleće 2012. godine

Dugo smo mislili da uzrok problema leži u tome što je neko računao pripremne tabele na prste. Posle se ispostavilo da je neki drugi razlog posredi.Beše došlo do nekakve greške u proračunima horoskopa po metodi Diotalevi-SP, pa zato dugo nismo mogli da sračunamo nijedan horoskop; sve je bilo zasivljeno. Dođavola, pa čak nismo znali šta se to dešava. Onda je i Glugenije Svemogući zahtevao da pređe na pisanje samo završne reči (tobože, pisanje uvodne reči mu nije po volji), jer je protestvovao zbog prekidanja objavljivanja glugen epopeje – i sve je postalo čudno.

Onda smo u jednom starostavnom zapisu pronašli da je to bilo zato što nismo ispravno tretirali dimenzije. Evo citata:

Hleb reči daćeš drugovima svojim. Nećeš znati ko je ko ako ne budeš dao moć slova čistoj duši, reč da pruži sama. Tvoj hleb i reč čista večeru će sačiniti dimenzijama tvojim. I tad ćeš put svoj opet videti, a znaćeš i kako njime dalje da ideš.

Nije bilo druge. Izmolili smo glugenija da pomogne u proračunu. Ispalo je kako je ispalo, ne pitajte ništa. Ni mi ovde ništa ne razumemo.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za proleće 2012. godine”