Category: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Jan je usamljen

Izmisliti nešto beskorisno obično je besplatno, no da bi beskorisnost bila potpuna neophodno je mnogo ulaganja

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink primećuje kako mu ne stižu pisma. Nekako je uočio da se ta neprijatnost poklapa sa danima dopune poštanskih adresa novim adresnim kodovima. „Veoma zgodna stvar“, kaže poštar radosno, baš kao što uvek zabrinuta javnost očekuje. „To je šestocifreni broj koji označava deo ulice u koji poštar dolazi da bi uručio pošiljku primaocu. Na primer, broj 272316 nosi informaciju da primalac pošiljke živi u opštini Šabac, naseljenom mestu Mišar, u delu parne strane ulice Jakova Nenadovića od broja 2 do broja 4. Uz adresni kod još samo dopišete ime i adresu primaoca, i pošta stiže bez po muke!“ „Pa dobro, a zašto meni ipak ne stiže pošta?“, pita Jan Vennegoor of Hesselink. „A to. Ma, nema to veze. Vama niko nikada nije ni pisao. Među nama budi rečeno, teško je kriviti ljude zbog toga.“ Zaista, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i oseti da tone, dok glas užurbanog poštara zamiče iza ugla: „Prokleto bilo globalno zagrevanje…“

Vampiri ante portas

Mala smo zemlja u kojoj se novac raspodeljuje shodno interesima zatvorenih grupa. A da bi se u grupu ušlo, moraju se raditi prljavi poslovi. Evo primera.

Sjajna je Pekićeva knjiga Kako upokojiti vampira. Ruku na srce, nije Pekićev stil za svakoga, pa ko je nije pročitao nije mu ni zameriti – ponekad mi se čini da sam ja taj koji je lud jer volim da se provlačim kroz meandre Pekićevih zavrzlama. (nota bene: ko god je smislio da osnovnoj školi u Beogradu da Pekićevo ime, očigledno baš ništa njegovo nije pročitao. Jadna deca, kad je dan škole moraju da kopaju po Pekićevim knjigama…)

Jedan od načina ulivanja logikePriča u knjizi se vrti oko izmišljenog Gestapo pukovnika Steinbrechera, koji je predstavljen kao savršeni policijski islednik, konačni rezultat veštačke selekcije svih policija sveta. Osnovno didaktičko sredstvo Steinbrechera je logika, koja (ipak uz podignutu obrvu dežurnih udarača) mrvi sve pred sobom, spaja nespojivo kao savršeni varilac i dokazuje nedokazivo. Demonstrira moć logike Pekić u nezaboravnom dramskom pasažu gde Steinbrecher obrađuje trgovačkog putnika koga neumoljivo vodi od malog čoveka preko strastvenog ljubavnika do opasnog špijuna.

Setio sam se te knjige jer mi je Slučaj dodelio u šake Politiku, dnevni list čudne istorije i sumnjive budućnosti, od 8. 2. 2009 godine. Tu sam doživeo užas čitanja intervjua dr Žarka Trebješanina, profesora Beogradskog Univerziteta na Defektološkom fakultetu (sada taj fakultet nosi komplikovano ime Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju) na predmetu Opšta psihologija, a povodom njegove knjige Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Intervju je potpisala Anđelka Cvijić.

Nastavite sa čitanjem… “Vampiri ante portas”

Jan je rešen

Kada se nema šta reći, može se i ćutati.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink se oseća odlično. PSV Ajndhoven je prvi na tabeli holandskog prvenstva sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Ajaks, a Jan Vennegoor of Hesselink vodi na listi strelaca (33 gola) i asistenata (27 asistencija). Stiže laka utakmica, protiv poslednjeplasirane Rode. Naslovi u novinama su sugestivni, a optimizam stručnog štaba i cele ekipe je zarazan: već su upisana nova tri boda. Utakmica počinje, ali tromo. Svi čekaju gol koji nikako da se desi. Noge su lenje, glava se više ljuti na rastrčane rode u niskom letu nego na sopstvenu mrzovolju. Nervoza se širi, šanse se propuštaju i stiže kazna: Roda, golom poljskog internacionalca Dimnjaka, stiže u vođstvo u 85-om minutu. Ne pomaže ni nepotrebni produžetak od sedam minuta – Jan Vennegoor of Hesselink promašuje nepostojeći penal u šestom minutu nadoknade. „Ničija nije gorela do zore“, likuje Gnezdev, golman Rode, stojeći na jednoj nozi.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je rešen”

Šta smo naučili od Kolakovskog?

Časovi veronauke su gotovi. Sad treba da mislimo.

Zahvaljujemo se profesoru Kolakovskom na mudrim rečima i živopisnim primerima.
Ovo su bili časovi veronauke kojima je mogao svako da prisustvuje, što je, rekao bih, dobra, baš dobra okolnost. Još bolja okolnost je što to nije bio slučaj, pa su se predavanja odvijala u manjoj grupi, a to je, priznaćete, mnogo udobnije za rad.

Znam da je pohađanje predavanja iziskivalo nešto vašeg vremena i truda. Veoma sam zahvalan na tome što ste podneli žrtvu u vremenu i trudu, a s obzirom na to da ste pokazali kako ste žedni/željni znanja evo još jednog gostujućeg profesora na istom predmetu:

 

Kasnije, kao istraživač sa značajnim iskustvom ustanovio je i ovo:

 

A ovo je i objavio, pa sad važi za preporučenu literaturu:

 

Eto, kao što sam obećao, naučili smo svašta i koješta. Ukoliko želite, podelite s nama svoja znanja i utiske s ovih predavanja. Da vidimo šta ste razumeli, a na čemu treba još poraditi.
Nego, nedelja je danas. Jeste li bili u crkvi?

Odbrana i poslednji dani slučajnosti

Primetio sam kako ljudi oko mene često za svaku pojavu traže razlog. Kao posledicu nagomilavanja razloga, dobili smo teorije zavere. A kako reče jednom pokojni dr Boža Aničin, sve teorije zavere su tačne. Zato ustajem u odbranu slučajnosti.

Znate li šta je jedna zemaljska godina? Za neupućene ili zaboravne, to je vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko matične zvezde, Sunca. A šta je jedan zemaljski dan? Naravno, vreme potrebno da planeta Zemlja načini jedan pun obrt oko sopstvene ose rotacije. Ova dva pojma očigledno nemaju puno toga zajedničkog osim što su oba vremenske veličine. (Ne postoji suštinska korelacija godine i dana.) Međutim, zanimljiva je činjenica da su ta dva pojma uveliko po meri čoveka:  dan je usaglašen sa ciklusom naše radne energije, a godina sa životnim kapacitetom. Jedna godina traje 365,2422 dana. Zašto baš toliko? Nema razloga, u pitanju je slučajnost.

Zemlja, ali stvarnoBuuuuuuuu

A znate li šta su brojevi π i e?  Broj π (3,14) je odnos obima i prečnika kruga u euklidskoj geometriji, ali takođe i odnos broja bacanja igle dužine 1cm na papir sa iscrtanim (2cm razmaknutim) linijama i broja padanja igle tako da preseca bilo koju liniju. Broj e (2,71) se pojavljuje u celom spektru fenomena koji opadaju sa vremenom (amplituda vertikalnih oscilacija vašeg novog Punta Classic posle prelaska preko ležećeg policajca, ili količina ugljenika C14 u kostima preminulog faraona, recimo). Da stvar bude crnja, ovi brojevi se opiru „normalnom“ ponašanju: ne mogu se izraziti kao količnik dva cela broja, već moramo pamtiti decimale, svako po volji, želji i potrebama. (Ima još takvih brojeva, recimo koren iz dva, čiju su iracionalnost prvi otkrili još Pitagorini učenici. Blistavi put, na ponos Homo Sapiensu, kojim se do te činjenice stiže, potražite u prvom dodatku Saganovog remek dela Kosmos). Zašto su ova dva broja baš toliki koliki su i baš takvi kakvi su? Nemamo pojma.

Nastavite sa čitanjem… “Odbrana i poslednji dani slučajnosti”

Ne dirajte mi Galaksiju!

Uzmite jednog dokonog američkog neznalicu od novinara, malo automatskog prevodioca, i dobili ste savršeni recept za budalaštinu od članka koja se pre neki dan pojavila na online verziji inače cenjenog magazina “Popular Science”.

Engleski izraz “ignorance”, koji se kod nas prevodi kao “neznanje”, slikovitije objašnjava čitav proces koji je doveo do teksta nazvanog “Yugoslavian Crazyscience Magazine Galaksija Shows the 1970s Balkan Vision of the Future“. Potekao od termina “ignore”, koji ne treba prevoditi, pokazuje da postoji nešto strašnije od toga što nešto ne znaš: to je činjenica da se nisi potrudio da to neznanje ispraviš.

A vaše su kao lepše?

Autor Sean Kane je, lutajući Internetom, ko zna kako naleteo na kolekciju naslovnih stranica “Galaksije” koje je vredno iskenirao i okačio neko pod pseudonimom “Yugodrom“. Iako radi za naučni magazin, meštar Sean nije ispratio osnovne postulate istraživanja, već se ludo zabavljao prekucavajući naslove na srpsko(-hrvatsko)m jeziku u Google Translate i na osnovu rezultata izveo zaključak da je reč o pseudonaučnom časopisu, nešto između “Trećeg oka” i “Tajni“, otprilike.

Nastavite sa čitanjem… “Ne dirajte mi Galaksiju!”

Nemoj, mala, plakati

Sad kad nam dođe BusPlus neće biti gužve po busevima.

Troslovni je okrenuo leđa rešetkama i posmatrao cimere. Oni njega nisu posmatrali. Nije mnogo mario za to. Glavobolja je prolazila, ali on i dalje nije imao snage da se svađa za neko slobodno mesto za sedenje.

Od telefonskog razgovora sa Gremlinom je prošlo više od pet sati. Ili je bar tako on mislio. Sat su mu – uz još neke sitnice – uzeli na ulazu, a bez njega ima slabu orijentaciju u vremenu. Pa i sa satom ima slabu orijentaciju u vremenu, al’ to sad nije bitno. Bitno je da Gremlina nema.

Više nije znao kako da prekrati vreme. Strpljenje je odavno izgubio, a nestrpljenje mu ovde nije mnogo pomagalo. Stoga je odlučio da postane ravnodušan. Zbog toga skoro da se nije ni obradovao kada je izašao i ugledao Gremlina.

Nastavite sa čitanjem… “Nemoj, mala, plakati”

Jan je preduzimljiv

Nema ničeg lepšeg od zdrave konkurencije. Za sve ostalo tu su lekovi za snižavanje krvnog pritiska

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink postao građevinski preduzimač. Većina muškaraca ima i stanove i supruge; ta kombinacija mora da je dobitna, razmišlja. „Vidite stan, dosta je oronuo, odavno u njega nije ulagano. Trebalo bi renovirati kupatilo i kuhinju, zameniti električne instalacije, gletovati i krečiti“, objašnjava oprezno mušterija. „Koliko bi to koštalo i kada bi bilo gotovo?“ „Tri hiljade evra, za 40 dana“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink hitro, na čemu je dosta radio u fudbalskim danima. „Ma sjajno! Onda počnite“, kao tele krave muzare grize ovca za šišanje mamac za svinje pred klanje. Tri meseca kasnije, Jan ljušti tapete. Neko zvoni na vrata. „Dobar dan, mi smo građevinska inspekcija opštine Novi Beograd, došli smo po prijavi komšija. Imate li dozvolu za rad?“ „Zapravo ne, ja sam poznati fudbaler“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink šarmantno, na čemu nikad nije dovoljno raditi. „Svakako, svakako. Kazna je 700 evra, ili da potpišete ovu izjavu u tri primerka.“, kaže inspekcija ljubazno, na čemu posebno insistira uvek zabrinuta javnost. Neka ide život, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i maši se za džep.

Happy Birthday, Mr Waits!

Danas je rođendan čoveku koji je ostavio duboke tragove u različitim oblastima umetnosti. U muzici najviše i nadajmo se da će nastaviti tako.

Tom Waits: srećan rođendan!Da su nam istorijske okolnosti bile drugačije, možda bih ovu rođendansku čestitku uputio telefonom iz Istanbula, ali evo me ovde gde me je posredno doveo neki drugačiji pravac, računajući tu i album pomenut u mom prvom kontaktu sa domaćinom ovog mesta.

No, vratimo se slavljeniku.

Srećni roditelji oglašavaju prvencaTom Vejts (Thomas Alan Waits) rodio se na današnji dan 1949. godine, u Pomoni u Kaliforniji, navodno na zadnjem sedištu taksija.

Moguće da je tako, i bolnice bi trebalo da imaju parking. Valjda…

Prvi susret sa Vejtsovom muzikom desio mi se pre punoletstva (od tada nisam ni prestajao da se “vejtsujem”) kad sam čuo ploču, da, da, LP ploču, “Big Time“. Za one manje upućene još i informacija da postoji istoimeni film za koji smatram da svaka “pristojna kuća” treba da ga ima. Hot smile

Potom, nedugo po inficiranju Vejtsom do ruku mi je došla sjajna knjiga Vejtsove poezije u još sjajnijem prevodu Dragana Todorovića “Džokej pun burbona”. Neću da prepričavam, nadaću se da ćete knjigu potražiti sami.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Waits!”

Lekcije iz redovanja

Red, ili niz, kažu knjige, je uređeni skup koji podleže određenim pravilima. Ovaj tekst je inspirisan organizatorima redova koji očigledno knjige ne čitaju, a napisan je u čast bezveznog jubileja, dvadesete godišnjice mog samostalnog čekanja po redovima.

Opšta teorija čekanja

Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland kaže da su reforme u Srbiji impresivne.

„Smatramo da će 2010. godina biti izuzetno važna za proces evropskih integracija celog regiona. Takođe, verujemo da će Evropska unija uvažiti naše napore koje ulažemo u cilju približavanja EU i da će, u skladu sa tim, Srbija u najkraćem roku steći status kandidata za članstvo u EU“, istakao je premijer Cvetković.

Generalni sekretar SE je rekao i da je Srbija učinila mnogo u oblasti evropskih integracija i da je na putu da postane faktor stabilnosti na Balkanu, naglašavajući da SE sa posebnom pažnjom prati sva politička i druga zbivanja u Srbiji…

Redovanje kao sociološki fenomen: obratite pažnju na mikro grupisanje i odbrambene poze samaca.

Čekanje nad čekanjima, čekanje prvo

„Celog života, od prve lične karte, svaki put za dokumenta čekam po tri sata. Nekad se čekalo po hodnicima, pa je bilo zagušljivo. Ovo je čekanje napolju, malo pada kiša, ali je prijatno. Bar se nećemo ugušiti.“

„Ja imam dva sina, jedan sedam, drugi tri godine. Ne brinite, svi sinovi padaju na glavu. Moj stariji je počeo sa 8 meseci. Očvrsne lobanja tokom vremena, prestanemo da brojimo masnice i čvoruge. Nema tu odbrane. Teže je kasnije, kad napune 2-3 godine. Tada te bude u 5 ujutru – Mama hoću crtani; hoću smoki; da piškim; žedan sam. Kakva crna privatnost, spasilo bi me da neko radi video nadzor moje dece…“

„Mi smo sinoć – ili se to zove jutros? -došli iz grada. Popiješ guaranu, onda nije problem.“

„Ljudi! Primaće se 30 zahteva, ne vredi da čekate. Idite kući. Niko vas neće prozivati po vašem spisku, to je interni spisak. Idite kući.“

Nastavite sa čitanjem… “Lekcije iz redovanja”