Category: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Promena

Evo prođe praznik. Ujedinjeni Arapski Emirati su proslavili 44 godine postojanja. Nastali su 2. decembra 1971. Kad se osvrnem oko sebe, ovih mojih još malo pa 17 godina ovde izgledaju kao timelapse film. Ove godine smo skoro pa svi dobili dva dana plus vikend, jer je zloglasna činjenica da zaposleni u državnim ustanovama uvek imaju bar dan više za praznike. Svake godine u ova doba se sa ovdašnjim poznanicima s kraja 20. veka prisetim nečega što je u međuvremenu nestalo, ili nečega što je, za divno čudo, još uvek živo i zdravo. Novijima prepričavamo.

Kako je bilo nekad govori i ovaj emigrantski hit:

Fotke uz muziku (UMM Al Quwain je odlična prilika da se ceo bar pridruži refrenu, pošto je, naravno, prethodno popijeno dovoljno…) govore o kraju sedme decenije prošlog veka.

Nastavite sa čitanjem… “Promena”

Oklagija

Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.

Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.

A onda se otvorila Oklagija.

Nastavite sa čitanjem… “Oklagija”

Једна од пре: иза и између

Начело истовремености делује равномерно и на пре и на после, јер се та два онда слабо и разликују. Дакле не знамо ко је први почео, ал’ испало је да сад морам и фотку за петак. Тј није да морам, ал’ није ми тешко. Тешко је одабрати.

Пошто (пото, пошто? бесплатно) сам већ пробрао од својих неколико хиљада годишње неки ужи избор од једва хиљаду за ако затреба за негде, кренем кроз тај теснац да… нађем још једну мутну воду. Пошто су и Багер и Клајнову бару већ затрпали, то у Зрењанину значи Бегеј. Или макар бивши Бегеј.

(велика)

Сад само да објасним зашто (ако знам зашто) баш ова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: иза и између”

Једна од пре: црна, а царска

Фотка коју окачим овде некако изгура друге фотке снимљене истом приликом. Ове друге му некако дођу као бе страна сингла, ређе их се сетимо. Овог пута, шлагворт ми је дао Грба пре неки дан, оним мутним водопадом.

Ово је снимљено на Царској бари, на месту где се утабана стаза завршава а преко плићака је, на ниским стубовима постављена, дашчана стаза. Она води до видиковца, који је нешто као ловачка чека, платформа под кровом, чији је под метар ипо изнад воде. А воду углавном замишљамо као бистру. Осим кад није. Ово је бара.

Овог пута препоручујем да се погледа и велика, има ту свачега у ситницама.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: црна, а царска”

Зен би бизнис

За потребе ове приче Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт је седео у кафићу, гледајући како лијепе жене пролазе кроз град, и тек повремено је спуштао поглед над ижврљане папире пред собом. Мрља од кафе је заувек, пепео може да се одува, али надахнуће… наилази! Ево га!

xl1– О, госн Салашевићу, откуд вас! Ајде, седите мало, да вас приупитам нешто.

Салашевић се таман надао да ће проћи непримећен и већ три корака раније је вежбао ноншалантни поглед ка најближој бесконачности, али Зен је то, не промашује га никад.

– Е, Зене де Коче ван дер Берже Бренкелене Брандлихту, нисам очекивао да постојите и ван мојих службених просторија. Некако вас увек тамо виђам.

Све се некако надао да ће проћи само са добардан-довиђења, међутим Зен је већ викао још једну кафу и измицао столицу.

– Е прво да вас похвалим, јасно се чуло које делове презимена сте ми изговорили малим а које великим словом. Свака част, за неког другог би се рекло да је вежбао пред огледалом, али вама то иде тако природно. Глатко. Него… ви се, ако се не варам, разумете у тај сопствер.

Nastavite sa čitanjem… “Зен би бизнис”

Омот

Тих осамдесетих смо се, ко јавно ко кришом, палили на њу. Трајало је док је трајало, а онда су дошле деведесете.

Да се подсетимо, изгледало је то овако.

А било је тога још, и деловало је још сексије од овога. Марина Перазић, из тадашњег дуета Денис и Денис (мада је требало да буде Денис и Дениз, али се канда нису договорили око тога како да се то пише – Denis & Denise би пола земље читало фонетски, а Denis & Deniz би друга половина опљувала као погрешно написано). Давор Тоља је био тачно она фаца туњавог и мрзовољног лика, који само ћути, гледа у страну и никад се не смеје, каква се тада носила (што је, срећом, нестало али, како већ Марфи заповеда, било убрзо замењено горим).

Nastavite sa čitanjem… “Омот”

Како сад ово превести

Кад ми неко каже џез рок, прво замислим неку гломазну поставу, као што су били “Чејс” или “Крв, зној и сузе” – дакле комплет дувачка линија у којој фале само дувачи стакла, а жицари и ударачи и оргуљаши су више као салата.

Данас су ми натрчали Ештон, Гарднер и Дајк, и то не са својим највећим хитом, који баш и не умем да преведем другачије но као “воскресни метеж” (resurrection  му дође и ускрснуће и обнова порушеног, shuffle је и мешање карата и брз рад ногу и још којешта), него са овим.

Не личи баш на оно како смо замишљали џез рок, а? Није (ми) битно, напросто волим кад неко уме да мелодији да овакав штимунг. “Maiden voyage” би било водено крштење, тј прво путовање новог брода, ако се не варам.

Nastavite sa čitanjem… “Како сад ово превести”

Pesak

Gledajući razne reklamne filmove o Dubaiju, primetićete da većinom Sunce sija, da je nebo većinom plavo, kao i more, da se pustinja romantično prostire ka Saudiji, i da je pesak tu, u pozadini, jer, ipak je ovo Arabija. U nekoliko kadrova ćete videti i kako to izgleda kad pesak poleti. Ona scena jurnjave iz Mission Impossible jeste geografski nemoguća, ali je zato meteorološki vrlo verovatna. Već smo potvrdili više puta da jako dobro znamo šta jedemo, te će vas pri dolasku ubrzo dočekati Nj. V. Pesak. Koji je svuda. Mislim: svuda. Tu je i ako šetate po panoramama Dubaija. Nezaobilazan i sveprisutan.

Pogled iz ofisa

Lepo krcka pod zubima. I, zato!

Nastavite sa čitanjem… “Pesak”

Једна од пре: крагујевачка пијаца

Пијаца још није добацила до бицикла, да има три рода (бицикли, бицикла, бицикло). Има само два (пијац, пијаца), а пошто не знам који важи у Крагујевцу, оставио сам га по своме, у женском роду.

Кад се фотка пијаца, сви некако очекују неки бизаран детаљ – две бабе се чупају за косу, неки јадник продаје цигарете, неки мафијаш броји паре, смрзнута девојчица босонога продаје шибице… Немам ту навику. На пијаци има за сваког по нешто, па ето и за мене.

eos_3255820140830_11_46_50

(велика)

Као што рекох јуче, привлаче ме та места где се нешто уздиже у позадини, ваљда зато што су овде ретка, и што ми делују некако ушушкано. Презнојавамо се и све нешто биркамо, кад ладовину кад промају, шта се већ да ухватити. Након посете музеју и мимохода уз Гимназију, пролазимо поред пијаце. Време на овом снимку је 11:46, летњи дан у подне, звезда упекла, само ми још ушушкано фали.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: крагујевачка пијаца”

Једна од пре: зрно кафé

Те тако некако решим да опајем прашину са ове серије… и натрчи ми под рндалицу нешто из оне кафанске. Еј бре, коњу, кажем себи, па том си приликом нашкљоцао онолико, и мора да си нешто од тога паркирао за…

Пази, јесам. Дакле, наредних неколико ће бити о том боравку у Крагујевцу, последњег августовског викенда 2014. Хронолошки, прво дође ово:

eos_3251020140830_ 8_12_10

(и Велинка)

Сам се себи чудим што сам изабрао фотку снимљену у стерилном амбијенту пред дућаном, кутијом сивом, безличном и истом као и пет милиона других сивих кутија. Али…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: зрно кафé”