Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jutros, sabajle, kada mu vreme nije, zazvonio mi je telefon. Onako bunovan, skočim iz kreveta da zvonjava ne probudi decu, uzgred raspalim nogom u stalke za Kefa i, psujući, pogledam u displej telefona…
Nepoznat broj.
U trenutku mi kroz glavu prođu najcrnje misli. Ko normalan zove u ovo doba?
Postoje ljudi kojima je toliko dosadno da postaju ovisni o smišljanju gluposti – nije važno to što je glupo, već to što je originalno, pa zato prolazi – i onda se još ponose svojim smelim ili zabavnim dostignućem. Nije to ništa novo, viđali ste takve primere mnogo puta, čak i uživo, i sigurni smo da biste mogli da navedete neki primer takve prakse.
No, desilo se nešto novo: jedan čovek je toliko zabrazdio u sopstvenu glupost da je uspeo da preoblikuje sopstveni mozak tako da ga sluša samo kad pravi glupost. Nažalost, ostao mu je trag suvisle pameti, pa je uspeo da prepozna šta je uradio i sad mu je život postao agonija. Evo o čemu je reč.
Nastavite sa čitanjem… “Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)”
Taman što me je uhvatilo dobro raspoloženje posle preslušavanja par zanimljivih debitanata, dohvatih se novog albuma Marka Knopflera.
Bolje da nisam. 
Pre nego što pokrenete sledeći video zapis, jedno upozorenje.
Prvo, raširite sliku preko celog ekrana: ima potrebe za to. A drugo: zgrabite sliku mišem dok gledate film, pa je vucite u bilo kom smeru dok gledate i tako promenite ugao kamere.
EDIT: Ima i treće. Potrebni efekat pregleda, izgleda, radi samo u pregledaču Google Chrome. Do đavola. Ako imate kontrolno dugme u gornjem levom uglu slike, sve je u redu. Ako ne gajite Chrome na svojoj platformi, primite izvinjenje. Tnx Pribi.
Ovo je, naravno, reklama.
Nastavite sa čitanjem… “GoPro, sledeća generacija: u svim smerovima!”
Današnje muvanje po gradu me je bacilo u bedak. Posle neprijatnosti koje sam morao da rešavam sa nadobudnom birokratijom koja mi je, kao i obično, digla pritisak, sretoh prijateljicu. Za par godina koliko je nisam video toliko se fizički promenila da sam je jedva prepoznao.
Da li sam oćoravio ili namerno ne primećujem promene i na sebi, nisam siguran. A gledam se u ogledalo svakoga jutra. 
I tako… Bio jednom jedan kamen. Život mu je činio nedaće i iskušenja, a on je samo hteo da se odmara, baš onako kako to svaki kamen voli. Avaj, priroda mu je dala na volju, ali onda se pojavio jedan stvor koji mu je zadao mnoge glavobolje…
I’ll walk down the mall
Stand over by the wall
Where I can see it all
Find out who ya call
Lead you to the supermarket checkout
Some specials and rat food, get lost in the crowd
Da ovu pesmu peva neki olinjali bradonja, bilo bi već osnova za tužbu proganjanja & Co. No, kada je za mikrofonom Debbie Harry, nekako joj možemo oprostiti. 
