Suština pasijansa™ – Page 270 – Stecište onih koji umeju da čitaju između redova

Ој, кафано: свирци ниоткуда

Што немам других кафанских фотки из XX века и не чудим се – фоткалица је била мало скупа ствар да се носи кад се иде у штету, а и негативе из студентских дана још нисам пронашао. Него се чудим како немам ништа из прве четири године у Америци…

Ствар се штогод поправила са одласцима у Таос, Њу Мексико. Фирма је била разбацана од обале до обале, и четири пута годишње би се цела сјатила тамо на окупљање, дружење и обилазак месних знаменитости (тј кафана). Наравно, баш те 2003. године, кад сам радио с њима, беше ударила нека криза, банка их притисла, те су то свели на двапут годишње.

AGFA DIGITAL CAMERA

(Има и велика)

Кафана ко кафана, повелика, фино скоцкана са тим полицама пуним вина (које нисам пробао, мислим да сам се одлучио за пиво, имали су ваљда неко европско), скроз у стилу локалне архитектуре (дакле ћерпич и дебеле обле плафонске греде) и скоро празна. Научио сам да се код њих лигње зову каламари и да нису ни принети далматинским, то нешто крупно, жилаво и изгледа маторо – и онај део са пипцима канда добију мачке, ово су само прстенови, знамо да Амери зазиру од разних делова животињске анатомије па једу само неке. Ал’ајде, дало се појести, није то ни тако лоше. Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: свирци ниоткуда”

Valcer sa Saturnom

Misija Cassini je premašila deset godina aktivnosti oko Saturna. Spektakularna je količina informacija koju je sonda obezbedila u misiji istraživanja te planete i njenih satelita. Iako Saturnovi prstenovi nisu jedini u Sunčevom sistemu, jedini su vidljivi prostim optičkim instrumentima i neprekidno golicaju maštu svih znatiželjnika. Pred vama se nalazi zanimljiva montaža fotografija nastalih u dosadašnjem toku misije Cassini.

Reči su suvišne, što je dobro, jer ove slike ostavljaju čoveka bez teksta.

Cvet iz rajske bašte

Za prosečnog konzumenta medija, Iran je islamska država iz koje dolazi zlo, oličeno u nekoj vrsti verskog fundamentalizma. Iranci samo što nisu bacili atomsku bombu na celi svet. Wikipedia govori da je to Islamska Republika Iran; dakle, po svom uređenju to je republika, pa ne vidim u čemu je problem da ispovedaju svoju veru kako god hoće. Poslednji iranski šah Reza Pahlavi je okončao svoj život tako što “najbolji prijatelji” nisu hteli da ga prime na svoju teritoriju iako je bio teško bolestan.

Ko je onda ovde blesav?

No, nećemo o politici…

Nastavite sa čitanjem… “Cvet iz rajske bašte”

Ој, кафано: Дам

Фотке које најређе објављујем су управо оне за које сам некако имао највише времена. Већ седим, меркам око себе, натенане, у добром расположењу и са фоткалицом при руци. Јер сам у кафани.

Зашто их ретко објављујем? Слепа мрља у мозгу, како ми се чини. Јер, што да не? И није то ни нека хиперпродукција, јер у ствари ретко залазим у кафане. Али зато, кад већ зађем, врло често сам наоружан објективом.

Ово ми је најстарија таква фотка. Можда је требало да је поново преснимим, али нека, нека се забележи каквом сам килавом техником кренуо у преснимавање старих слајдова и негатива. Ту је и велика али није много боља.

dscf14326-2
Година је 1976, имена кафане се не сећам, а налази(ла) се на тргу Дам, у Амстердаму. Холандски се исто није прославио са називима за тргове – дам значи исто што и у енглеском, уставу, а и реч plein (трг) је вероватно изведена од нечег планарног, тј равног. Као да су други језици бољи – наш трг потиче од вашаришта, места где се одржавала пијаца, трговина; други језици имају везе са плацом, тј местом (за пласирање), што се код неких зове плаза, piazza – дакле пијаца, опет трговиште. Енглески назив овог трга, Dam Square, испадне још и најсмешнији, јер реч сквер у ствари значи квадрат, а Дам има у средини обелиск са кружним широким степеништем око себе. Код нас је то исправљено, ми сквером зовемо управо те округле тргове . Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: Дам”

Ma ko ne ume da vozi?

Suština pasijansa odlučno puca sebi u nogu: doprinosimo prdačini liberalnog kapitalizma u globalnoj ravni. Elem, pomažemo sprdati se sa građanstvom u trivijalnom scenariju tobožnje nameštaljke koja u sebi ima istu paradigmu kao i ona priča u kojoj baron Minhauzen sam sebe podiže iz živog blata hvatajući se za kosu na temenu. Pazi sad:

Nastavite sa čitanjem… “Ma ko ne ume da vozi?”

Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja

Pre nekoliko dana, Wizz Jones je morao da se obrati policiji jer se njegov prijatelj i saradnik na lokalnoj turneji nije pojavio na svirci te večeri. Sam taj čin nedolaska je Jonesu bio dovoljan za uzbunu: za preko pedeset godina neprekidnog rada na sceni, to se njegovom prijatelju nikada nije dogodilo. Nažalost, crna slutnja se obistinila: pronašli su ga u njegovoj kući u jugoistočnoj Škotskoj mrtvog; utvrđeno da je bila reč o srčanom udaru.

John Renbourn, jedan od utemeljitelja britanske prog-folk scene, otišao je na Neko Bolje Mesto 26. marta 2015. godine, pri kraju turneje po Ostrvu, već se radujući sledećoj turneji koja je trebalo da započne uskoro.

Imao je 70 godina, znanje u glavi i veštinu u rukama, karijeru pred kojom se skida šešir i poštovanje publike i kolega muzičara. Mnogima od njih bio je učitelj: štaviše, dominantni deo kapaciteta svoje snage nakon što je prošla zvezdana era žanra u kojem je bio kralj posvetio je prenošenju znanja i u tome je bio nesebičan. Bio je to život koji treba slaviti.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad ne mogu da se uzdržim od plakanja”

Utovar nedeljom, 29. mart

Jeste li ikada imali osećaj kao da vas neko laže kao pas, ali pritom izgleda kao da je sve u najboljem redu? Dobrodošli u XXI vek, eru poluistine.

Postoje oni koji veruju u teorije zavere i oni koji znaju da su teorije zavere zasnovane na dokazima. Iako zvuči neozbiljno kad se izrekne baš ovako, ta tvrdnja ima utemeljenje. Razlika između prvih i drugih je u tome što prvi obožavaju senzaciju, a drugi prepoznaju prisustvo poluistine.

Laž? Istina? Šta je to poluistina? To je informacija izrečena uz neku vešto i namerno prećutanu činjenicu, pri čemu preostale informacije formiraju novi kontekst, iskrivljen tako da bude prikladan onome ko je nedostajuću činjenicu prećutao. Ništa posebno, reći ćete. Neki će čak pohitati da nas podsete da je laž još opasnija. To je pogrešno viđenje stvari, jer laž je moguće raskrinkati pružanjem dokaza postojanja suprotnih činjenica ili prostim utvrđivanjem nelogičnosti. Poluistinu možete raskrinkati isključivo tako što ćete preko nje pružiti kompletnu istinu, za šta je potrebno mnogo više energije, vremena i veštine nego za otkrivanje laži.

Brojne su varijacije cementiranja poluistine u cilju održanja iskrivljene slike, ali njihovo opisivanje je mučno i nadasve dosadno. Ako vam je stalo da uvežbate prepoznavanje poluistine, moraćete da se bavite temama koje ne prijaju normalnom čoveku. Nećete želeti to da radite i tako ćete doprineti sveopštem stanju koje prepoznajete oko sebe. Naime, vi niste sposobni da objasnite sveopštu letargiju jer ste vi sami deo problema i deo rešenja. Mehanizmi mentalne blokade (podržani raznim medijskim manevruima u kojima, UPAMTITE, nema laži, već samo poluistina) sprečavaju vas da sebe isturite, možda čak i žrtvujete zarad višeg cilja. Raspadaju se sve parole kojima su vas naučili kad ste bili mali.

Na jednoj strani ostaju oni nedodirljivi, zaklonjeni poluistinom. Na drugoj strani ostaju miševi koji ne mogu da preskoče provaliju.

Ne, dragi moji, pravo pitanje ne glasi “o čemu je ovde reč”, nego “kad ću najzad prihvatiti sopstvenu odgovornost”. Dakako, tu odgovornost ćete morati da prihvatite kako biste na sledećim izborima sudili pametnije. Drugog načina nema. Zapravo ima, ali naše pravo je da predlažemo civilizovane metode. Do sledećih izbora u Srbiji ili do zvaničnog izveštaja o padu tog aviona, čuvajte se poluistina.

Poluistina

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 29. mart”

Nedelje

Znate li ko je Misha Rozema? Ne znate, naravno. Nisam ni ja znao do prekjuče, kad sam naišao na ovu priču. Misha Rozema je filmadžija koji nema para, a kad nema para, nema ni filma. Ali on ima dobru ideju i spreman je da dokaže njenu valjanost. Ovaj kratki film je upravo to: potvrda ideje. Pogledajte, pa ću da vam ispričam ostalo.

Razvucite veliku sliku, biće bolje.

Nastavite sa čitanjem… “Nedelje”

Zelene oči

S vremena na vreme volim da poslušam neki od tribute albuma koji se bave nečijim stvaralaštvom. Po pravilu, uvek se tu nađe zanimljivog materijala, a poznata imena ne moraju ništa da znače – dešavalo se da i najveći posao odrade rutinski & metiljavo. Zbog toga se ne osećam razočarano, to mi je samo podstrek da se bacim u akciju & dodatno istraživanje.