Pariski masakr

Kada je Anders Bering Brejvik iza sebe ostavio 76 mrtvih i 93 ranjena, ispostavilo se (po iskazima svedoka iz njegove mladosti) da je (između ostalog) pljuvao u bazen, zapišavao komšijsku ogradu i uživao da ubija mrave.

Taj petak, 17. oktobar 2014. godine, upravo dan kada je, zbog nezamislive lingvističke operacije promene pola sestara Vilijams sa ciljem sprdačine u propalom pokušaju, Udruženje teniserki (WTA) izvuklo 25 hiljada evra iz džepa Šamila Tarpiščeva, protekao je tiho. Gospodin se Oland tom priliko nije razbudio. Kao ni gospodin Netanijahu i ostali predsednički kandidati (Netanigugl i Netanibing?) Kao ni gospođa Merkel i gospodin Vučić. Kao ni gospođa Čomić. Baš kao ni svakodnevna čeljad diljem svetskog šara. Šef zabranio fotografije mačaka, pa sam morao da se snađem: morska sasaDubokozabrinuti žitelji FejZbuka ne prestadoše da dele fotografije životinja sa očima; ekstremna desnica nastavi sa skladištenjem najnovijih naučnih dostignuća u svoje tradicionalne jazbine; ekstremna levica nastavi da radi… šta god da inače radi; reporteri buduće srbijanske nadgradnje online časopisa Vice i dalje predano tražiše načine za naplativo guranje prstiju u oči pospane raje. Niko ne trepnu dok moj dobri Šamil nosaše krst slobode govora. Posledice jedne loše procene (svakako ne lične, ali svakako da društvene greške) nikoga ne interesuju. Takvi smo: zbog javnih se promašaja ćijukati neće. Računaju se samo pogotci.

A onda se desio 7. januar 2015. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Pariski masakr”

Toccata Arpeggiata

Bolje bi bilo da nisam ni sedao za tastaturu. Na šta god da sam kliknuo na Cevki u žarkoj želji da odaberem pravu stvar za današnji prilog, nailazio sam na odrečan odgovor – klip nije dostupan. Jedan, dva, tri… pa četiri, pet, polako osećam kako mi raste pritisak i počinje para da izlazi iz ušiju. Steaming mad

Upalilo je iz šestog puta, pa sam zaključio da ona izreka o trećoj sreći nije tačna. Smile with tongue out

Kada je već takva situacija, daj da zgotovim prilog dok klip nisu uklonili. Nije baš ono što najviše volim u opusu grupe Circulus, ali nema veze. I ovo je jako dobro. Thumbs up

Nastavite sa čitanjem… “Toccata Arpeggiata”

A sad pravimo klešta

Stari majstori metalci govore da ne može bravar da pristupi majstorskom ispitu dok ne pokaže da ume da napravi klešta. I u pravu su: pravi trik sa bravarijom je da smisliš kojim alatom ćeš da napraviš to što si zamislio. A kad napraviš alat, već si posla posla uradio.

Nastavite sa čitanjem… “A sad pravimo klešta”

Neka se zaustavi svet

Mada sam davno digao ruke od Deda Mraza, on svake godine nađe način da me iznenadi. Verovatno zato što su mi želje skromne – malo dobre muzike nikada nije na odmet. I dok su komšijska deca napolju ludovala sa petardama, meni je pristigao neočekivani poklon.

Na omotu piše Girls in Peacetime Want to Dance… Izgleda mi da će Belle & Sebastian, po ko zna koji put, postaviti tačnu dijagnozu sveta oko sebe i to nam saopštiti na svoj nonšalantan & jedinstven način.

Nastavite sa čitanjem… “Neka se zaustavi svet”

Utovar nedeljom, 18. januar

“O ukusima se ne raspravlja”, reče đavo, skide gaće
i sede u koprive.

TruckavoIma li među vama nestrpljivih? Ima li među vama onih koji očekuju da će već krajem 2014. godine da nam bude bolje? Ima li onih koji vide sukob između logike i prethodne rečenice? Ima li onih koji brane sadašnju Vladu istorijski nezapamćenim prolećnim poplavama? Ima li onih koji vide spas u najavljenoj rekonstruisanoj Vladi? Ima li onih koji vide spas? Ima li onih koji vide?

Ima li?

No, nemojmo da se (u)bedačimo već na početku godine. ‘Ajmo malo veselo, veselo! Ugledajmo se na primer na Novosađane, koji ni sami ne znaju da li su se bolje proveli na javnom dočeku gregorijanske ili julijanske Nove godine. Radost je veća kad se zna da su izvođači izabrani na tenderu, odnosno putem konkursa javne nabavke. Ili možda nisu? Ma, nije bitno. Tenderi se ionako nameštaju. Ili ne? Ma, nije bitno.

Nova godina, novi optimizam, ovo, ono…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. januar”

Požrtvovanje

dronnDaš 850 dolara za foto-dron, vasceli dan se igraš njime, pola atara snimiš iz vazduha, tvojoj radosti nema premca… Toliko si se zaneo da si zaboravio da litijum-jonska baterija ne može da traje kao ona plutonijumska. Daješ komande dronu, ali avaj: on te više ne sluša, nego kreće lagano nadole, pravo u jezerce (oh, Marfi, da ti sve po spisku!). I samo što nije prestao sa radom. Šta ćeš sad?

Ovaj lik je znao šta će:

Nastavite sa čitanjem… “Požrtvovanje”