Motociklom po stazi gde mu mesto nije
Ponedeljak je: da vidimo šta su ovih dana radili razni ekstremni, hm, sportisti. Jedan se nažderao energetskog pića, pa krenuo da se provoza motociklom po rolerkosteru.
Priznajte: očekivali ste da vidite vožnju po petlji. E, pa nema.
Veracruz
Ove godine bili smo zatrpani tekstovima koji su se osvrtali na Prvi svetski rat. Povod je njegova stogodišnjica. Ni jedan rat nije dobar, pa je potpuno bespredmetno raspravljati ko ga je i zašto započeo. O tome su pričali naši, vaši & njihovi i nisu se ni oko čega složoli. Mnogo je gore to što iz svog tog rusvaja koji se desio nije izvučena pouka.
Da se ne ponovi!
Kroz školovanje smo učili da je to bio sukob sila Antante i Centralnih sila. Uglavnom znamo šta se zbivalo za te četiri godine, a i rezultat. Ono što obično ne znamo je šta se dešavalo na drugoj strani naše planete.
Utovar nedeljom, 14. decembar
I što bi ono rekao/napisao Bart na početku jedne epizode “Simpsonovi” – Poslednje Isusove reči nisu bile Thank God It’s Friday.
Jedna je stvar kada vam neko objašnjava kako je jedino pošteno hraniti se zeljem, a to ne argumentuje korisnošću takvog jelovnika, nego slikama iz nekih klanica trećeg sveta. Takvim ljudima ne možete protivrečiti, jer oni nisu sposobni da vas slušaju čak ni kad im kažete da se u modernim (i prilično humano organizovanim) klanicama kolju one životinje koje ne bi ni postojale da nije zamišljeno da budu hrana. Ali, to je u redu: ti ljudi su napravili svoj izbor, pa višak svog vremena koriste da evangelišu ishranu po principu dijete neuspešnih lovaca; oni to čine iz dosade, jer imaju višak vremena zato što nemaju dovoljno snage da se bave nečim pametnim u slobodno vreme.
Druga je stvar, ali dobrim delom slična, kada vam neka bezrazložno nesimpatična ženska osoba objašnjava kako je pronašla smisao u homoseksualnoj vezi. Ona, sirota, verovatno nije iskrena lezbejka čiji nagon dolazi iz duše, već konvertit, nešto slično političkim preletačima, pri čemu svoj raniji neuspeh i hroničnu nejebicu objašnjava animozitetom prema muškom telu iako ga nikad nije oprobala na pravi način (ili uopšte). Međutim, i to je u redu, jer ta osoba je načinila izbor za sebe i sad živi životom koji sa vašim nema veze, pa zapravo nije jasno zbog čega u toku razgovora sa njom potičete raspravu o toj temi.
Međutim, šta raditi sa ovim ludacima?
Ne odlazi tiho u tu blagu noć
U nedeljno jutro, tema koja je više od onog što većina nas želi da primi u sebe. Poezija! I to kakva! Nemojte da bežite: obećavamo vam veliko zadovoljstvo. Prpeustite se slici i reči.
Baci preko celog ekrana i uživaj u HD kvalitetu. Vidimo se kroz četiri minuta.
A onda, i u slovnim znakovima, na dva jezika.
Voda (sa donje strane)
Znate li da se već dve decenije obeležava Svetski dan vode? Nemate pojma o tome, baš kao i ja. Kontam, voda je važna za sve ljude, bez nje se ne može živeti, veći deo naše planete prekriven je vodom, itd…
Za neke ljude je važnija nego za nas, neznalice.
Pre tri godine, državni sekretar SAD i predsednik Svetske banke potpisali su “Memorandum o uzajamnoj saradnji” kojim usaglašavaju delatnost u državama u razvoju, u cilju “racionalnog korišćenja vodnih resursa”.
“Nedostatak adekvatne vode za piće i neadekvatni sanitarni uslovi predstavljaju osnovu mnogih bolesti u svetu i godišnje izazovu dva miliona smrtnih slučajeva”, izjavio je bankar.
“Svetska banka daje pomoć državama koje imaju rastuće potrebe za vodom za poljoprivredu, energetski sektor, stanovništvo i prirodu. Proširenje partnerstva sa SAD omogućiće nam da to radimo još efikasnije”, rekao je državni sekretar.
Njihova briga za države u razvoju, a i za sve nas, je dirljiva. Kao da nismo svesni da onaj ko ima monopol nad vodom, hranom i energijom može da radi sa ostalima šta hoće.
Two birds
Autor fotografije je Goran Popović.
Nije izmislio animaciju. Ali kao da jeste.
Poznajete li ikog ko ne voli “Leteći cirkus Montija Pajtona”? Koliko znate o toj produkciji? Ne, nećemo vas terati da primetite kako i “Monti Pajton” i “Neven” imaju iste preteče, nego bismo ovog puta hteli da vas podsetim ona one ludačke kolaž-crtaće koji su se pojavljivali u početnoj i odhjavnoj špici, kao i između skečeva. A te animacije pravio je jedini Amerikanac među Englezima, čovek kome je od cele rodne Amerike za sve ove godine ostao samo vrhunski predmet sprdnje: Terry Gilliam.
U sledećem video-isečku. čovek objašnjava kako to radi.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. A kad je uz to još i genije, bolje ćete proći ako se ne opirete.
Lady Eleanor
Slično mnogim muzičarima koje ovde pominjemo, ni Edgar Allan Poe se nije proslavio za života. Jedan od najzačajnijih predstavnika američkog romantizma iz XIX veka bio je gotovo nepoznat široj javnosti. Postao je jedan od najuticajnijih američkih književnika tek kada su se francuski čuveni pesnici zainteresovali za njega. Može se slobodno reći da bi njegova dela i dalje skupljala prašinu na nekom tavanu da ih nisu otkrili i revitalizovali Baudelaire, Mallarmé i Valéry.
Ako vam pobrojana imena nisu poznata, onda ste bežali sa časova književnosti u srednjoj školi. 
Једна од пре: интерконтинентални крпеж
Ко делом живи у скајпету а делом иза објектива, неминовно ће доживети да му се та два дела сударе. Бар у случајевима кад обе стране у разговору укључе камере. А скајпето уме да сачува фотку.
Фоткање скајпом је жанр за себе. Отприлике као што је некад био полароид, или она измишљотина од ломографије. Одлике жанра су, онако скроз по МакЛуану, задате технологијом. Медиј је порука, ваистину. Дакле, можете да шкљоцнете али не управљате камером; камера некад ни не може да се помера јер је део лептопа, али ће да се помера заједно с њим. Или је камера засебна па може да слети са стола, да је унук склепта и хоће да је поједе, да падне иза монитора…
(велика)
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: интерконтинентални крпеж”