Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ako pitate bilo kog rokera zašto je počeo da svira, odgovor će u većini slučajeva biti isti. Zbog devojaka. Oni koji tvrde suprotno su previše stidljivi ili lažu. 
Pa je sasvim normalno to što žene, a pogotovo dogodovštine sa njima, predstavljaju jednu od ključnih tema popularne muzike. 
Odnos muškarca i žene je platonski ako se ne desi ono. A priča o tome se, najčešće, zavija u eufemizme i oblandu od više slojeva kako se čuvari morala ne bi dosetili. Koliko je ko već vešt sa rečima. 
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
Za P.P. Arnold sam prvi put čuo od Keitha Emersona. U jednom od svojih intervjua, još dok je bio u The Nice, pomenuo je da je najranija postava ove grupe bila prateći bend ovoj pevačici. Zapitao sam se ko je ona bila kada su joj ovi vrsni muzičari “držali leđa”.
Na odgovor sam morao poduže da pričekam: niko nije imao njene snimke. 
Последњих недељу-две пред повратак кући, наша зграда од седам спојених кућа се некако начелно празнила, по начелу истовремености. У броју један, комшија није био задовољан газдом и увалио му педалу након неколико година.
У броју два, развод у току. Госпоја нашла неког обдаренијег, чак су и неки видео снимци стигли да круже по фирми где су обоје радили. У броју три смо ми, а ни ми нећемо дуго. У броју четири, једна ситна наџак баба са две ћерке – више наџак него баба, вазда нешто закера и гледа да јој неко други поправи нешто по кући. До ње, некакав поп, који целе зиме храни галебове хлебом, и то целим кришкама, што овима испадне или се распадне чим полете, па комади стигну на наша задња дворишта, одакле га не покупе галебови него пацови… У броју шест, онај што је имао куче што арлауче одавно није ту, а ова мати и ћерка што су уместо њега, управо су избачене из стана, шта су стрпале у кола стрпале, а остале ствари однела агенција (сад за некретнине или утеривање дугова, бемлига) а ово што ни они нису хтели да однесу…
…је остало на ивичњаку. У броју седам је био неко па отишао, па се уселило неко од његове деце, па и то отишло.
Da li ste se ikad zapitali: zašto se saobraćajne gužve u vreme odlaska na posao i povratka kući s posla žargonski nazivaju “špic” kada je vožnja u to doba dana, uglavnom, prilično tupa delatnost?
Osim ponekad, ponegde…
A nije da niste pretrnuli bar malo, bar jednom, a?
Kada je Jeff Beck napustio Yardbirdse usred uspešne američke turneje, svi su se uhvatili za glavu i zapitali se koji mu je… Iz današnje pameti, to je bio logičan potez, jer sa Yarbirdsima nije više imao šta da traži – već je bio miljama daleko ispred njih, u razmišljanju. Veoma mlad i pod adrenalinom, napravio je svoju grupu sa kojom je tokom 1967. godine svirao po klubovima u Londonu. Prva inkarnacija The Jeff Beck Group uključivala je danas velike muzičke zvezde: Ronniea Wooda na ritam gitari, Roda Stewarta kao pevača, a ritam sekcija se menjala od svirke do svirke.
Kada se postava grupe ustalila, Beck je snimio jedan od najboljih albuma svih vremena, Truth (1968), otišao sa njom na svirke po Americi, a kada su se vratili sve je rasturio. Mladost – ludost!
Nama samo ostaje da se pitamo kako bi rok muzika danas izgledala da se to nije desilo.
Jedan fotograf je doživeo da foto-sesija koju je izveo sa svojm trogodišnjom ćerkom, a potom je objavio na Instagramu, bude žigosana kao čin bolesnog monstruma. Beše to samo zato što je detence bilo goluždravo na vrelom letnjem danu. Stigmatizacija je bila brza, masovna i potpuna. Nedostajalo je samo hapšenje, jer slučaja zapravo nije bilo.
Srećom, taj čovek je odlučio da stane protiv onih koji su ga osudili i od svega napravio performans gde je pozvao svakog da saopšti šta vidi na fotografijama.
Dok su neki u tim fotografijama videli akt dečije pornografije, većina je videla oca koji provodi vreme svog života sa svojim rođenim detetom, pri čemu ne treba biti osobito mudar da bi se na fotografijama prepoznalo kako oboje apsolutno uživaju u tom druženju.
Zahvaljujući tom animiranju javnosti i beleženju reakcije većine, Wyatt Neumann je dobio natrag svoje suspendovane naloge na društvenim mrežama. Ali, pitanje je ostavljeno otvoreno: gde je granica?
Pre neki mesec bivši ministar zdravlja je, kao iskusan lekar, postavio dijagnozu da su Srbi “masni i depresivni”. Ovo “masni” verovatno znači da će neprijatelji lakše da nas nataknu na kolac, a “depresivni” da građani ne valjaju čim su zaboravili da se raduju.
Kako god da tumačimo njegove reči, loše nam se piše.
Doduše, u sličnom tekstu neki od novinara je ustvrdio da smo manje depresivni od Hrvata i Crnogoraca. Baš me je utešio.
