Otišla si, e pa neka

Posle onako lepo sročenog Šefovog panegirika od pre neki dan, prisetim se da imam jedan jedini singl od Black Sabbatha. Ne sećam se koje su pesme na njemu, mora da mi je nešto značilo čim sam ga sačuvao. Rovarenje po singlicama može biti opasno pa sam, za svaki slučaj, navukao hiruršku masku na lice… Da parafraziram Neila Younga: Dust never sleeps! Sarcastic smile

Deca su se upišala od smeha kada su me tako opremljenog videla, a ja sam se pogledao u ogledalo i pomislio: Izgledam kao pravi doktor, doktor za rock & roll. Nerd smile

I krenem u operaciju…

Nastavite sa čitanjem… “Otišla si, e pa neka”

Neko se najzad setio

U svetu u kome se glumata o ravnopravnosti polova, istovremeno se uzimaju simpatično velike pare na “projekte” o zaštiti žena i gradnje tzv. sigurnih kuća. Problem je u tome što se nijedan problem ne rešava suštinski, nego je reč o velikoj predstavi.

A kada je reč o predstavi, hajde da malo razmislimo o tome dokle dopire licemerje.

Neko se najzad setio da primeti da nasilje ima hiljadu lica i dva pola.

Slobodni ste da podležete stereotipima. Ako baš morate.

Iskrivljena stvarnost

Ako ovoga momka do sada niste čuli i videli, onda svakako morate. Čudo jedno od talentovanog mladića koji me je, u trenutku, oborio s nogu.

Njegovo umetničko ime je JR August.

Već na pola pesme me zasvrbi da vidim gde rastu ovakvi tipovi, pa uposlim tražilicu…

Onih nekoliko hitova koje izbaci Gugao povedu me u Zabok.

Nastavite sa čitanjem… “Iskrivljena stvarnost”

Ako vas pokupi NLO, maznite nešto iz broda

Ne, stvarno: ako ima već toliko ljudi spremnih da svu svoju energiju usmere na pokušaj da vam objasne kako su ih pokupili vanzemaljci, pa su ih čačkali kojekako, ostaje nejasno kako se baš niko od njih nije potrudio da obezbedi neki materijalni dokaz te svoje avanture. A s obzirom na to da je broj onih koji su poslednjih sedamdesetak godina tvrdili da ih je pokupio neki NLO samo u Americi sedmocifren (!), to je stvar baš neobična… Šta o tome veli jedan pametan čovek?

Nastavite sa čitanjem… “Ako vas pokupi NLO, maznite nešto iz broda”

Maybe maybe

Rešili smo se da odemo da beremo trešnjeundvišnje. Gospoja se uglavila kod frizerke (takoreći Zalepugin joj je stari frend), mladić je ulojububregovao kod babeidede. Autanaoružani, sa nogavicama umotanim u čarape i nadom da će nas lajmski potlugmizajući krpelji zubalaoštrijeh što vilicama škljocaju zaobići, uleteli smo u godinamanepokošenu travu naopšteiznenađenje ugaženu jedino u epsilonokolini trešanja. Višnjama komšije ne veruju. Proveli smo se sjajnoneprepričljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Maybe maybe”

Nijedan

Tako po njegovom  mišljenju postoji samo jedan prazan skup (koga danas označavamo Ø), skup bez članova. (Encyclopaedia Britannica, Kantor)

Moja lična pasija je praćenje društvenih događaja uživo, upravo dok se dešavaju. Recimo, u trenutku dok pišem ove redove 580 ljudi je (u roku od pet sati) potpisalo peticiju pod nazivom Plagijati i lažni doktorati. Podržavam je iz sve snage, ali je nisam potpisao, pošto je ova peticija upućena naučnoj zajednici (univerzitetskim profesorima, docentima, asistentima, istraživačima, doktorima nauka i doktorandima) i zaista je nesuvislo praviti gužvu i otvarati prostor društvenim štetočinama da nalaze besmislene razloge za relativizaciju ovog izuzetno ozbiljnog društvenog događaja. Rečeno poetski patetično, ustala je inteligencija ove zemlje i njenog rasejanja i rekla reč. Lopta je sada u dvorištu države i univerziteta Megatrend. A čega ima tamo, ima li ikoga ko bi želeo da igra igru ozbiljnog društva? Ima li ikoga ko će da u mrežu sprovede savršeno dodatu loptu? Nema.

Nastavite sa čitanjem… “Nijedan”

Једна од пре: Немањина, с другог краја

За ноћни снимак, веле, треба троножац или да се бар стоји ослоњен на нешто и да је рука мирна. Е, па, може и из кола. Нарочито ако стоје пред семафором и неко други вози.

И још сам и призумирао, колико то већ може каноновим стандардним објективом, и добио… ово.

(велика је овде)

Сликати град ноћу, па још зими, уме да изнервира. Небо буде онако никакво, шмрљаво, град обасја облаке па се добије неки болестан тон. Овог пута је било таман довољно магле да то градско светло није добацило, и небо је право ноћно. Ова жута светла сам оставио отприлике како јесу, јер да сам то пеглао, онда би ова плавобела светла на дућанима отишла скроз у нешто десето. Не успевам да схватим откуд онај зелени одсјај на сивој коцки лево – семафора у даљини нема, мора да је од неке рекламе на десној страни улице, коју је заклонило ово двоје пролазника.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Немањина, с другог краја”