Ludara

Please, take me out of this place,
Yeah, I know I’m never gonna learn.
Please, take me out of this place,
What I do with my life is my own concern.

Vazda su kroz istoriju genijalci hodali po tankoj žici koja je bila graničnik što je razdvajao njihovu umetnost i stvaran život. To je zahtevalo izuzetnu veštinu balansiranja jer svaki pogrešan korak je mogao da bude koban. Nekada su i mašili tu žicu – završavali su u mentalnim bolnicama iz kojih su se teško vraćali na scenu, a nama ostaje da naslućujemo šta se u to vreme dešavalo u njihovim glavama.

Nastavite sa čitanjem… “Ludara”

Синтисајзер који никад није постојао

Гугао је већ ушао у пословице. “Ко нема у вугла, има у гугла”, “шта зна гугао, знам и ја”… и она, “ако нема на гуглу, није се ни десило”. А онда га, гугла, ухватим да се није спремио за час.

Синтисајзер је једно од разочарања која је донела будућност на преласку у прошлост. Очекивао сам неке ванземаљске звуке, а кад ми је, двадесетак година касније, успело да и испробам понеки, видео сам да се такмиче ко ће боље да имитира клавир, виолину, хор, звона… а од тог ванземаљског дела, пар јефтиних ефеката, разиђите се, нема овде шта да се види.

Списак музичара који су из тог сокоћала успели да извуку нешто што никако није могло да се извуче из других инструмената је, бар на мом папиру, отприлике једноцифрен (Кит Емерсон, Бата Ковач, Вангелис Папатанасиу и још неколицина). Данас, о овом трећем.

И, пре свега, о његовом тајанственом инструменту, претечи синтисајзера. На овом снимку, то је она горња кутија на којој нема ничега осим клавијатуре и понеког прекидача, никаквих ознака, обична даска, чак није ни лакирана. Очигледан ручни рад. О којем гугао ништа не зна.

Nastavite sa čitanjem… “Синтисајзер који никад није постојао”

U potrazi za iskrom

We try
To find the light inside, to find the light inside.
But it’s not easy,
Searching , searching, searching, searching,
For the spark,
And the light to guide us.

Izgleda da nikada neću da prestanem sa kukanjem za hipicima i par ludih godina koje nisam proživeo i iskusio ih na pravi način. Ima u tome i dobrih strana: još uvek nisam dovoljno mator da budem kandidat za umiranje, kosa mi je sve više seda ali ne opada, a sredovečne žene, kada žele da mi laskaju, govore da sam se “uvoštio”. Alien

Kao da je ne znam kuda ide muškarac kada se “uvošti”. Sigurno ne u topli krevet. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za iskrom”

Utovar nedeljom, 25. maj

Radost, veselje, cirkus, šizenje… A gde je šizenje, tu je i šašavilo!

Neka nam ne bude zamereno što ćemo citirati nepoznatog autora, koji je ovo napisao pre više decenija i ko zna gde i zašto, a kao da je naš, ovdašnji i sadašnji:

Neki se rode ludi. Neki do ludila dođu požrtvovanim radom. Na nas je ludilo natovareno.

U ovom kraju ima još pet bunara, a vi samo bacate u moj!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. maj”

Fuj!

Oni koji me dobro poznaju tvrde da imam živce k’o konopce i da malo šta može da me izbaci iz takta. Možda su u pravu: retko popizdim, ne bijem ženu & decu, sa komšijama sam ulepo… A i doktorka mi je savetovala da izbegavam stresne situacije. Nerd smile

Samo, ma koliko se trudio da se držim po strani neko sranje me, po pravilu, nepogrešivo pronađe.

Kako onda da ostanem miran?

Nastavite sa čitanjem… “Fuj!”