Ako imate šesnaest ofucanih kocki i malo vremena, evo predloga šta možete napraviti od njih – antistres igračku!
Eto ti ga vraže: šta sad da radimo mi, koji nemamo viška kocke?…
Voz
Sećate li se svoje prve vožnje vozom? Obično smo svi bili nešto mali pa nam se to gubi u magli godina, ali u mom slučaju situacija je bila takva da sam prvu deceniju života putovanja provodio uglavnom ušuškan na zadnjem sedištu ćaletovog “keca”, bilo da je reč o odlasku na more (putuje se uglavnom noću, da se izbegnu vrućine) ili do zrenjaninskog atara gde nam je bilo stacionirano 90% rodbine.
Stoga mi je živo u sećanju ostala prva vožnja po šinama, jer sam već dobrano zagazio u adolescenciju. Nije to bio voz u klasičnom smislu te reči, već šinobus koji je polazio sa Dunav stanice, no ugođaj je bio kompletan. Najveći utisak mi je ostavio most između Tomaševca i Orlovata koji je “shareovan” između šinobusa i drumskog saobraćaja, tako da sam sa zanimanjem gledao automobile koji su stajali na semaforu čekajući da mi prođemo. Godinama sam želeo da se vratim na taj most, te sam to i učinio tri decenije kasnije, prošlog leta…
Utovar nedeljom, 11. maj
Sa prailno odabranom literaturom i u toaletu možete priuštiti sebi solidno obrazovanje.
Ne napadajte slepe miševe. Čuvajte ih od sebe i drugih. Ne samo zato što su zakonom zaštićeni i ne samo zato što su korisni i ne samo zato što su lepi, nego i zato što nemate baš nikakvog razloga da ih napadate.
Ako vam i ulete u stan/kuću, biće više zbunjeni i uplašeni od vas. Najbolje je da samo ugasite svetlo (jer im otežava gledanje) i pustite da sami nađu izlaz. To je za njih ionako samo jedna obična, doduše nepoznata, pećina u kojoj nema mnogo toga interesantnog.
I nisu oni krivi što ih ljudi tako zovu (slepi miševi), kad oni vrlo dobro znaju da nisu ni slepi, a ni miševi.
Perspektive TV rasprava
Koliko čujem, aktuelna moda je da se nađu oponenti raznih vrsta i dovedu u TV studio. Nije bilo davno kad su doveli onu dvojicu iz dva košarkaška kluba, o predizbornim kampanjama svake dve godine da i ne govorim. Pa se nešto pitam: u čemu je draž posmatanja verbalnih rasprava? Ako ih već suočavate, dozvolite im da se potuku k’o ljudi. Evo, ovako.
E, tako se to radi. Umesto eksplicitne tuče, razaranje studija: sevap. Jedino mi žao što nisu polupali ploču tom nesrećnom moderatoru o glavu.
Dvostruko upucan
Od onih sam koji ne vole svađe, radije se raspravljam sa ljudima sa kojima ne delim mišljenje. Pa ko pobedi. U svađama nema pobednika, svi akteri gube.
Sa ženama je još gadnija situacija, jer neke, naprosto, vole da se svađaju. Ili raspravljaju, njima je sve jedno, važno je da se priča. Još ako su jezičare… Tek onda se nagrabusi. 
Stoga je tema rasprave jako bitna, a ako sa ženom raspravljaš o politici, tek onda si obrao bostan: ili ćeš mirno popiti tiradu bez smisla ili ćeš biti proglašen za neznalicu. Pa onda, SAM, misli šta hoćeš. 
Srećom, ima izuzetaka, pa muško/ženska rasprava može da postane povod za zaista cool pesmu.
Једна од пре: кућа без крова
Настављам своју шетњу по кривим сокацима око центра Зрењанина. Ова фотографија (у ствари синемаскрп од бар пет снимака) је снимљена само педесетак метара иза Грбиног дрвета из зида.
И неких двеста метара иза претходне. Ова зграда је некад гледала на реку, а ваљда је и река волела да погледа на њу.
(велика је овде)
Нешто даље у дворишту је некад био први експрес ресторан у СФРЈ, или су ме бар тако слагали. Тај је после затворен а други отворен два ћошка даље (у Вршцу би рекли “две ћошке”), па је онда и тај затворен и сад је тамо полупразна зграда. Овуда се могло краћим путем из Гимназијске на обалу. Једном сам ту чак и појео свој први бурек с месом (што је било чудо, дотле сам мислио да постоји само са сиром). После се ту уселила нека ауто школа (и ко зна шта све још и којим редом). Овај задњи део, који више нема крова, не знам чему је служио. То је још једна међу старим зградама у строгом центру али не и на главном сокаку, које није захватила евроамеричка манија да се пицњава оно где се пролази, а ћошак даље може дрвеће да расте између зидова.
Četvrtaste lubenice
Što Japanac smisli, niko… ne može da pojede.
Kad oblik prevlada suštinu, dobiješ četvrtastu lubenicu.
Što se nas tiče, ovo je mnogo zanimljivije i pameti bliže: majstor ljušćenja lubenica.
U ljubavi s pogrešnim(nom)
I can’t see much of a future
Unless we find out what’s to blame, what a shame
And we won’t be together much longer
Unless we realize that we are the same
“Poslušaj ovu pesmu”, reče Ona, “Nouvelle Vague su obradili Buzzcocks”.
Odlična obrada, laganiji tempo čak nekako i više odgovara rečima nego kod originala. No, baš u toj neusklađenosti je formula uspeha Buzzcocksa… brzina i napetost punka u kombinaciji sa rečima koje kao da su skinute iz nekog hita sa pop liste.
Stoga, neka danas bude izvorna verzija. Jer kao što je miks punk zvuka i pop tekstova nešto što po definiciji ne bi trebalo da uspe, po istom pravilu ne bi trebalo da uspe ako se upustimo s nekim u koga ne bi trebalo da se zaljubimo. A stari prevarant život udesi da je tako najlepše…
A pogled mu se u daljini gubi
Kako je Spajdermen postao, k-hm, parkurdžija
Krene tako jednom Spajdermen u redovnu patrolu, kad negde na pola puta shvati da je ostao bez mat’rijala za mrežu. Kud će, šta će, seti se onog što je potajno gledao na Suštini pasijansa (čak i pretraživao) i momentalno odluči da postane parkura…. prka… pakurat… parkurdžija.
Pa sad ti reci da Suština pasijansa nije korisna za vanredne situacije. Vi’š ti to!